Uvod

Ako reč fotografija prevedemo na srpski jezik, dobićemo reč ,,svetlopis” (na grčkom jeziku reč photos znači “svetlo”, a graphein znači “pisati”). Pisati svetlom, u stvari, zapisati svetlo na neki medij, želja je ljudi još iz davnih vremena. Nizom izuma, ljudi su uspeli u svom naporu da ,,zarobe” svetlost. Jasno nam je da svetlost ne možemo staviti u kutiju, uhvatiti je, jer je svetlost neuhvatljiva. Ili možda nije? Ipak nije, jer da jeste, danas ne bilo fotografije, ni filma, ni televizije, ni mnogih drugih modernih medija.

Karolj Folkmann (Volkmann Károly) Jedna od prvih fotografija panorame Novog Bečeja. Snimak načinjen sa bačke strane oko 1870. godine. Reprodukcija fotografije iz zaostavštine Geze Sakača

Pre nego što počnemo pričati priče o novobečejskim svetlopiscima, trebalo bi se u najkraćim crtama upoznati sa početkom same fotografije i foto-aparata.

Kamera opskura (camera obscura) je prvi oblik foto-aparata koji je u XI veku izumeo Ibn al-Haytham. Prevedeno sa latinskog, camera obscura predstavlja mračnu kutiju ili prostoriju. To je potpuno tamna prostorija koja ima malenu rupu kroz koju prolazi svetlo. Na suprotnom belom zidu u takvoj prostoriji projektuje se slika spoljneg sveta (poput fotografije) i to okrenuta naglavačke. Tokom istorije, kamera opskura se usavršavala, tako da je današnji foto-aparat kamera opskura koja je tehnički doterana. Prva fotografija je nastala 1826. godine zahvaljujući francuskom izumitelju Nikiforu Nipku (Nicephore Niepce) uz pomoć kamere opskure i fotoosetljivog papira.

Od onoga dana 1888. godine kada se na tržištu pojavila prva boks-kamera „Kodak Brownie“ Džordža Istmena (Georges Eastman), fotografija se pokazala ne samo kao jedan od najrevolucionarnijih pronalazaka na svetu, nego i kao najpopularniji umetnički izražajni oblik. Ona je uticala na istoriju, nauku i umetnost, od nje danas žive čitave industrije.

Od najranijih test foto-aparata, kojima pripada i grdosija duga dvanaest metara, foto-aparati su se postepeno razvijali do pravih čuda hemijskog i mehaničkog savršenstva: sočiva koja omogućuju posmatranje molekula, filteri za neutralizaciju pare i odsjaja, blende i hemijske reakcije dovoljno brze da „uhvate“ hitac u letu, metode za izradu pozitiva, koje dosadne trenutne snimke pretvaraju u dobre fotografije.

Za pojedinca, fotografisanje je vežba koja ga nagrađuje na jedinstven način. Već za malo novca, danas, može se kupiti instrument koji će prolazne događaje učiniti trajnim – sačuvaće svakodnevnu porodičnu scenu ili u prolazu otkriven krajolik, on može istoriju preneti na film u trenutku njenog nastajanja, a ponekad i ostvariti nezaboravnu sliku.

I bez obzira na sposobnost svakog pojedinca, fotografa, njegov foto-aparat će mu uvek biti izvor novog oduševljenja. Milioni ljudi verovatno su tokom godina i sami osetili istinitost reči velikog francuskog fotografa Žaka Anrija Lartiga (Jacques Henri Lartique), kad je, kao sedmogodišnji dečak, iskušavajući svoj prvi foto-aparat uzviknuo: „Divno! Divno! Zaista divna zabava!“

Sva čudesa fotografije i fotografa koji su poreklom iz naše varošice u ovoj knjizi će biti predstavljena na jedan originalan, nesvakidašnji način. Cilj je da se na jednom mestu nađu svi oni koji su se bavili fotografijom, ali analognom, jer je taj način fotografisanja već odavno u izumiranju, pošto je nastupila era digitalizacije koja čitav svet „diže“ u neku treću, četvrtu dimenziju. Ovom knjigom želimo da evociramo uspomene na neka ne tako davna, ali, pre svega, zaboravljena vremena, ljude, prostore i događaje, koji će kod čitaoca zasigurno izazvati erupciju emocija.

Jedan ljudski život ne bi bio dovoljan da bi se iscrpile sve naučne mogućnosti fotografije, a bila bi potrebna i pozamašna finansijska sredstva. Ipak, pre svega je potrebno određeno tehničko znanje, jer dobre fotografije nipošto ne nastaju na sreću. Jedino sa takvim predznanjem, bez obzira na tehničku opremu, fotograf  može postići ono savršenstvo o kojemu se govori, ali je potrebno kontinuirano učenje i predan rad. Kažu majstori fotografije da je znanje važnije od opreme. Anri Kartije-Breson (Henry Cartier-Bresson), možda i najveći među foto-reporterima, koristio je samo jedan foto-aparat i dva izmenjiva objektiva i samo je time zadivljujuće ispunio svoju ambiciju da „u tu malu kutiju uhvati čitav svet“.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.