Predgovor

Baviti se prošlošću svog zavičaja i uz to biti kolekcionar starih razglednica nameće zadatak da se čovek, hteo to ili ne, mora posvetiti starim fotografijama i fotografima tog vremena. Neumesno i neodgovorno bi bilo ne samo ne spomenuti umetnike fotografe koji su slikovito zabeležili događaje i ličnosti u proteklih 140 godina, nego i ne napisati njihove biografije. Na  tim požutelim foto-papirima, koje su nam ostavili, oni nisu ostali zabeleženi, ali im je oko bilo prisutno na svim fotografijama. Zahvaljujući njima, Novi Bečej je ostao „zamrznut“ na fotografijama, a znatiželjni posmatrači sada, gledajući te stare crno-bele slike, vraćaju se u vremena naših dedova i pradedova. Vizuelno sagledavanje prošlosti svakog naseljenog mesta, pa tako i Novog Bečeja, od sredine XIX veka pa nadalje, ne može se ni zamisliti bez fotografija1 tadašnjih svetlopisaca – fotografa. Oni su zaslužni za hvatanje svetlosnih tragova i njihovo prenošenje na specijalne podloge pomoću kojih će večno ostati zabeleženi trenuci jednog davnog, prohujalog vremena. No, odakle i kada je to čudo tehnike stiglo u Novi Bečej? Kako ga je stanovništvo prihvatilo? I, što je za autora ove knjige najbitnije, ko su bili ti meštani koji su, umesto slikarskom četkicom, pomoću te nove skalamerije i hemije pravili najverodostojnije slike do tada?

Neka profesionalni i pasionirani fotografi ne zamere što će se ova knjiga možda više baviti ličnostima i objektima koji se nalaze na samim fotografijama, nego samom tehnikom fotografisanja. Ova knjiga nije fotografski priručnik, već pisani trag o novobečejskim fotografima kroz istoriju razvoja ove danas već nauke. Fotografija govori svoju priču sama po sebi, ali da bi je naredna pokolenja bolje razumela, svaku fotografiju u knjizi će pratiti i odgovarajući tekst, kako bi se čitaocu skrenula pažnja na neke istorijske činjenice i zanimljivosti iz istorije Novog Bečeja i Vranjeva,  kao i priče o ljudima koji su živeli u tom vremenu.

Priča o pronalaženju načina fotografisanja vraća nas na početak  XIX veka, tačnije u 1839. godinu, kada su Žozef Nijeps (Joseph Niépce) i Luj Dager (Louis Daguerre) prijavili svoj pronalazak francuskoj Akademiji. Država Francuska je otkupila pronalazak i time omogućila svakom građaninu sveta slobodno bavljenje fotografisanjem. Dan kada je Francuska akademija nauke i umetnosti obnarodovala tehnologiju dagerotipije2 jeste dan koji se smatra rođenjem fotografisanja.

Godine 1840. Englez Vilijem Foks Talbot (William Fox Talbot) razvio je drugačiji postupak, takozvani negativ-pozitiv, javnosti poznat kao talbotipija3 (kalotipija). Ovim postupkom Talbot je otvorio put savremenoj fotografiji. U istoj deceniji kao negativ počinje da se upotrebljava mokra staklena (kolodijumska) ploča, a kasnije suva staklena ploča (na bazi želatinske emulzije). Ta otkrića, a pogotovu celuloidni film (kao nosač emulzije), omogućiće razdoblje industrijske proizvodnje fotografskog materijala.

Škotski fizičar i matematičar Džejms Klark Maksvel (James Clerk Maxwell) izradio je prvu fotografiju u boji 1861. godine, posle čega otpočinju eksperimenti sa bojom, što će biti dugotrajniji proces nego onaj sa crno-belom fotografijom.

Iz Francuske, preko Beča i Budimpešte, munjevitom brzinom stižu u Beograd i Vojvodinu putujući fotografi koji će vršiti i podučavanje zainteresovanih pojedinaca za fotografisanje. U Budimpešti je 1841. godine Jakob Marastoni otvorio prvi fotografski atelje i slikarsku školu. Kod njega je Đura Jakšić, pored slikarskog zanata, savladao i tehniku dagerotipije.

Prvi Srbin koji je primenio dagerotipiju bio je Dimitrije Novaković, a litograf i slikar Anastas Jovanović je primenjivao fotografisanje od 1841. godine. Prvim vojvođanskim fotografom smatra se Georgije Knežević. Nama najbliži fotografski atelje u tom vremenu bio je u Velikom Bečkereku, kod slikara-fotografa Ištvana Oldala, jednog od pionira vojvođanske fotografije.


1 Naziv fotografija  (od grčkih reči fotos i grafein) prvi je upotrebio Francuz Herkil Florans 1833. godine. Ovaj termin se zvanično upotrebljava od 1839. godine zahvaljujući engleskom astronomu Džonu Heršelu.

2 Tehnika dagerotipije se sastoji u izlaganju posrebrene ploče jodnoj pari. Nevidljiva slika će se pojaviti posle tretiranja živinom parom i rastvorom natrijum-sulfita. Te fotografije su se mogle posmatrati samo pod određenim uglom.

3 Talbotipija se temelji na postupku unošenja pripremljenog papira prepariranog srebrnim hloridom u kameru opskuru. Posle prosvetljavanja – kopiranja, dobija se neograničeni broj pozitiva.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.