Saša Šućurović je od prošle nedelje imenovan za poslanika u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Usled reorganizacije na listi odbornika Lige Socijaldemokrata Vojvodine Šućurović je dobio priliku da zastupa interese stanovnika opštine Novi Bečej, kao i stanovnika AP Vojvdine u njihovom zakonodavnom telu. Tako sada Novobečejci imaju 3 predstavnika u pokrajinskom parlamentu: Ivicu Milankov, predstavnika Srpske radikalne stranke, Matiju Kovač iz redova Srpske napredne stranke i Sašu Šućurovića iz Lige Socijaldemokrata Vojvodine.

Mirjana Jakšića, predsednika Skupštine opštine Novi Bečej, u kancelariji zatičemo u razgovoru sa sekretarom Crvenog krsta. To je adekvatan uvod u priču, o Jakšićevom delovanju u oblasti humanitarnog rada.

Kada ste počeli da se bavite humanitarnim radom?

Ja sam to radio oduvek i pre nego što sam ušao u politiku. Često sam vozio Ijude slabijeg imovnog stanja, trudnice do bolnice ili tako nešto... Kad sam ušao u politiku, naša aktivistkinja Valika Vorgučin, to se možda i slučajno poklopilo, me je zamolila da pomognem da se trend opadanja dobrovoljnih davalaca krvi smanji. Ja sam tada bio član saveta Mesne zajednice. Organizovali smo ručak za davaoce baš na Dan dobrovoljnih davalaca krvi i ekskurziju. Pošto im do tada niko nije ukazao pažnju i poštovanje na ovakav način, bili su izuzetno zadovoljni i ubrzo se video rezultat. Sada spadamo u najhumanije opštine što se tiče oblasti dobrovoljnog davanja krvi. Pre dvanest godina sam izabran za predsednika Društva dobrovoljnih davalaca krvi, a kasnije sam izabran za člana Nadzornog odbora Crvenog krsta.

Vi ste pokrenuli inicijativu da se svakom novorođenčetu dodele određena materijalna sredstva?

Krenuli smo od 5000 dinara, a evo sada na ovoj Skupštini se podiže na 20.000 dinara. Uvek sam imao želju da se najugroženijima pomogne. Pokrenuo sam inicijativu u Savetu MZ Novo Miloševo da se svaka porodica koju pogodi požar pomogne sa 15.000 dinara, samodoprinos je mali tako da i pored nastojanja da podignemo tu sumu nemamo mogućnosti.

Jedan od projekata po kome ste najpoznatiji je otvaranje Narodne kuhinje?

Narodnu kuhinju finansiraju Crveni krst i opština Novi Bečej. Trudili smo se da porodice koje imaju više dece i staračka domaćinstva, koja nemaju primanja, imaju prednost.

Već četvrtu godinu za decu korisnika obezbeđujemo i novogodišnje paketiće. Potrebe su velike. Mi imamo 225 korisnika, a najmanje bi nam trebalo za još toliko. To je najbolniji deo. Treba odlučiti od dvoje gladnih ko je gladniji.

U Novom Miloševu svake godine obradujete decu slabijeg materijalnog stanja farabanim jajima?

Svakog uskrsa se organizujemo, svako donese ponešto i obradujemo decu koja su socijalno ugrožena. To je počeo naš Mladen na stadionu, a sada je nastavio Duško Pajić iz USF Teodor Pavlović uz pomoć Udruženja žena iz Novog Miloševa. Odrađujemo i dosta humanitranih koncerata za bolesne meštane, na koje se uvek odazivam ili dolaskom, ili kupovinom karata.

Nekad vam zameraju zbog bavljenja humanitarnim radom?

Kada prolazim ulicom i vidim nekog kako pretura po kontejneru, ne mogu da ostanem ravnodušan. Kad sednem za sto da ručam pomislim da li je on našao tamo nešto da jede ili nije. To su neke emocije koje ja ne mogu da kontrolišem. Zato to sve i radim. Nekad mi zameraju. Kažu da je sve to u političke svrhe. Ja bih voleo da onda i ostali političari rade to u političke svrhe. Neka svi napreduju tako, mislim da bi ovom društvu dosta pomogli.

Učestvovali ste i u projektu „Gospojina vraća osmeh“, koji je pokrenut u mandatu prethodnog predsednika opštine?

Iz tog projekta je obezbeđena kuća za četvoročlanu porođicu u kome su oba roditelja invalidi. Ostajem u kontaktu sa većinom ljudi kojima je neophodan nastavak pomoći, tako smo ovoj porodici sada dodatno obezbedili materijal za dogradnju kuće, kako bi postala uslovnija za člana porodice koji je u kolicima.

Šta su vam planovi za neredni period?

U narednom periodu pokušaću da se izborim za jaslice u Novom Miloševu i „Kuću na pola puta“. Žalosno je što deca koja su bila u hraniteljskim porodicama kada napune 18 godina bivaju prepuštena ulici. Nadam se da ćemo, ukoliko uspemo da završimo dvorac Heterlend, deo prostora biti obezbeđen i za ovu namenu.

U porodici Miijana Jakšića je, pored troje biološke dece, i sin koga su posle 8 godina hraniteljstva usvojili. Deca su nastavila njegovim stopama. Svi su dobrovoljni davaoci krvi i pomažu mu u humanitarnim aktivnostima kad su u mogućnosti.

Novoosnovana Pesnička republika dobila je svoje prve državljane - 120 pesnika, koji su 26. i 27. novembra učestvovali na istoimenoj manifestaciji u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. Pesnici su došli iz 43 grada iz Srbije i regiona. Za predsednika je imenovan pesnik Simon Grabovac, za ambasadore i počasne konzule brojni pesnici iz stranih država, a za himnu je odabrano: Banatsko veliko kolo.

Manifestacija je proistekla iz Evropskog fejsbuk pesničkog festivala koji Banatski kulturni centar tradicionalno organizuje na Salonu knjige u saradnji sa Novosadskim sajmom.

Ovaj festival okupio je u stvarnom i virtualnom svetu oko 3000 pesnika za 7 godina.

Osnivač manifestacije i autor Ustava Pesničke republike je književnik i direktor BKC- a Radovan Vlahović. Osnivač je imenovao predsednika, vladu, ambasadore i počasne konzule.

Članovi Vlade Pesničke republike: dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović Filipov i Jovan Gvero.

Pesnička republika izdavala je pasoš i državljanstvo svakom pesniku koji je nastupao na manifestaciji u Novom Miloševu. Svi pesnici upisani su u Knjigu državljana Pesničke republike.

U galeriji Banatskog kulturnog centra, povodom manifestacije, priređena je i konceptualna izložba pod nazivom „I zato pesnička republika“ autora Radovana Vlahovića. Za svoj umetnički koncept, Vlahović kaže: „Mnogo je nevernih Toma kad je u pitanju Pesnička republika. Oni veruju televiziji, novinama i političarima, namesto da osluhnu glas svog unutrašnjeg bića i daju svom životu, iskazivanjem kroz umetničko stvaralaštvo, uzvišeni i neponovljivi smisao. Davanjem najboljeg dela duše poeziji i kulturi, pojedinac se oradošćuje, snaži i potvrđuje svoju posebnost, a kroz Pesničku republiku planetarno oslobađa i sebe i druge od nametnute napasti ideologija koje ga potira i gone na samoukinuće njegove čovečnosti. I zato Pesnička republika.”

Pesnička republika, kao i celokupno delovanje Banatskog kulturnog centra, svojim osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše ideju decentralizacije i demetropolizacije kulturnih zbivanja.

Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra je deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej - „Grada u fokusu” - na osnovu odluke Ministarstva kulture i informisanje Vlade Republike Srbije.

U Domu kulture opštine Novi Bečej je proslavljen jubilej ove ustanove - 40 godina njenog postojanja. Svečani program započet je govorom aktuelnog direktora Doma kulture, Novice Blažina, o trendovima i budućim planovima ove ustanove, dok se dugogodišnji hroničar i akter kulturnih i sportskih dešavanja u našoj opštini, Stevan Davidović, osvrnuo na istorijski aspekt i značaj njenog postojanja. Dodeljene su i zahvalnice svim zaslužnim pojedincima i ustanovama koji su doprineli radu ove ustanove kulture.

Dom kulture opštine Novi Bečej taj naziv zvanično nosi od 2004. godine, ali je zgrada tadašnjeg Radničkog doma koja je izgrađena 1976. godine od početka bila u službi kulture i društvenog života opštine, kaže direktor, Novica Blažin: „Pokušali smo da dopremo do svih onih koji su imali nekog uticaja tokom četrdeset godina rada, a koji su među živitna, da ih obavestimo, da izložimo njihovu sliku, kako bismo podstakli sve one koje sada stvaraju, a možda nisu dovoljno sigurni u svoj rad. Slobodno neka potraže savet od nas, jer je upravo to cilj i svrha postojanja ove ustanove. Radimo svoj posao i trudimo se da stanovništvo opštine Novi Bečej ima priliku da se upoznaje sa kulturom, i da, zajedno sa nama, uči i o drugim kulturama.“

Izložba radova i primenjenih umetnika opštine Novi Bečej koja će narednih mesec dana biti postavljena u galeriji „Selo“ Doma kulture, podsetnik je da je kultura u Novom Bečeju uvek zauzimala važno mesto. U okviru svečanog programa proslave četrdesestogodišnjice novobečejskog Doma kulture, prisutni su mogli da uživaju i u replici najpoznatije srpske slike „Seoba Srba“ Paje Jovanovića, koja je vlasništvo Muzeja u Pančevu. Program je upotpunio i večernji prvi solistički koncert mladog klarinetiste Slavena Balaća.

Osma knjiga Milana Varadinca, svojevrsnog hroničara Kumana i kumanačkog života, pod nazivom „Dečje igre u Kumanu“ predstavljena je u subotu 26. novembra u kumanačkom Zadružnom domu. Knjiga čiji je cilj da od zaborava sačuva sve stare igre kojih su se deca igrala u prošlosti, beleži čak šezdeset i pet opisa igara i njihovih pravila. Milan Varadinac se već dugo godina bavi istraživanjem, a u fokusu su mu uvek bili Kumančani i njihovo poreklo: „Istraživačkim radom sam počeo da se bavim još 1975. godine, tako da imam veliku arhivu o raznim događajima. Najviše sam se interesovao za prošlost Kumana i naše pretke, odakle i kada su došli, kakav im je bio život itd. To me je oduvek privlačilo i davalo mi zadatak da sve što sam saznam proširim sa još više podataka, jer ukoliko ne poznajemo dovoljno svoje pretke, to je kao da ne postojimo.“

Milan Varadinac se u svojim knjigama do sada bavio temama kao što su fudbal i sport uopšte, kultura, lov, stanovništvo, vera, rađanje biizanaca, ali i meteorološke prilike, a sve su vezane za njegovo rodno Kumane. Kako kaže, knjigom „Dečje igre u Kumanu“ stavio je ,,tačku“ na istraživanja i pisanje knjiga: „Život me dobro služi, tako da sam imao snage i volje da uspem da završim ovu poslednju knjigu. Drago mi je što se trud isplatio i što sada pred sobom imamo knjigu o dečjim igrama. To je i prava prilika da privedem kraju svoja pisanja i prepustim prostor nekima drugima koji su mlađi.“

Izdavanje knjige „Dečje igre u Kumanu“ finansijski je potpomogla Mesna zajednica Kumane uz još petnaest sponzora.

Potkategorije

 
 
 
 
 
 
 

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak