banerKIA3

Otac Milivoj Sekulić kaže da je najposećenija služba na sam dan Vaskrsa u subotu na nedelju, u ponoć kada litija ide kroz grad

Pravoslavni vernici obeležavaju uskršnje praznike u porodičnoj atmosferi, ali se mnogi odlučuju da ovim povodom prisustvuju i službama u crkvenim hramovima.

Da podsetimo, u subotu 27. aprila između 14 i 15h u pravoslavnim crkvama je Vrbica, jedan od najlepših pravoslavnih praznika kome se najviše raduju deca, jer tada u crkvi dobijaju vrbove prutiće i zvonca.

U svim pravoslavnim hramovima opštine Novi Bečej biće držane uskršnje službe od Velike srede, preko Velikog četvrtka i petka pa sve do samog dana Uskrsa. Otac Milivoj Sekulić kaže da je najposećenija služba na sam dan Vaskrsa u subotu na nedelju u ponoć: "Nedeljom obično, to je ustaljena praksa, posle bogosluženja u crkvi litija ide kroz grad. Na Veliki petak služba je pre podne, a po podne tj. večernje se služi sa iznošenjem plaštanice. Na Veliku subotu služba je isto popodne i prepodne, na Veliki četvrtak je Veliko bdenje kada se čita 12 jevandelja, kada se u svim tim jevanđeljima spominje život, odnosno stradanje gospoda Hrista."

Otac Milivoj Sekulić je uz čestitke za predstojeće uskršnje praznike pozvao je sve zainteresovane vernike da se pridruže službama u pravoslavnim hramovima širom opštine.

panel
5580
Članaka
panel
5414
Fotografija

Poslednje fotografije

04.06.2020. (10 fotografija)
Svadbe i običaji

Svadbe i običaji


04.06.2020. (10 fotografija)
Zemljoradnja i stočarstvo

Zemljoradnјa i stočarstvo


 
23.04.2020. (10 fotografija)
Svečanosti i provodi
Svečanosti i provodi

04.01.2020. (20 fotografija)
Kumane
Čudesni crteži profesora Letića
04.01.2020. (10 fotografija)
Folklor Kumana
Folklor Kumana

23.04.2020. (20 fotografija)
Svečani doček crkvenih zvona

Pravoslavna crkva Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila u Kumanu

Da li ste znali...

Odlaskom Turaka, u slabo naselјen Banat počinje intenzivnije doselјavanje. Naselјavanje Srba, kako u Vojvodinu, tako i u Banat započeto Velikom seobom Srba 1690, pod vođstvom Arsenija Čarnojevića III. Bočar, izgleda, nije zahvaćen ovom kolonizacijom, pošto se posle 1564. godine prvi put kao naselјen pominje tek 1753. kao manje srpsko naselјe.