banerKIA3

Strahinja Vasković se sa roditeljima doselilo iz Sarajeva i počeo da trenira fudbal u FK ,,Jedinstvo“.

Tu sam započeo prve korake i stekao znanje. Tu sam se zadržao do kraja karijere. Kasnije sam igrao u FK „Vojvodina" iz Bašaida, FK ,,Vojvodina“ iz Miloševa, FK ,,Borac“ iz Iđoša, to sam morao zbog svoje sudijske karijere. Kao mlađi igrač igrao sam u kvalitetnoj vojvođanskoj fudbalskoj ligi, u kojoj se takmiče svi klubovi iz Vojvodine. To je tada za nas bio uspeh, da izađemo iz okolnih sela, i da snagu odmerimo i sa drugim ekipama. Kada sam postao prvotimac, bio sam standardan član FK „Jedinstvo“, onda sam počeo da sudim u najnižoj ligi. Polagao sam kasnije i dobio zvanje republičkog sudije. Do treće lige Srbije sam sudio. Tu sam prestao i odlučio da se bavim trenerskim poslom.

Kako je tekla trenerska karijera i koje kvalifikacije poseduješ za obavljanje trenerskog posla?

Dok sam igrao fudbal i sudio, uporedo sam se i školovao za trenera u edukativnom centru u Sarajevu koji je pri UEFA - i. Prvo sam polagao za B licencu, a sada imam UEFA A licencu, a posle nje ostaje samo profesionalna, za koju se sad polako spremam. Trenersku karijeru sam takođe započeo u FK ,,Jedinstvo“. Došlo je do smene u upravi, trenera Žiku Parabuckog su smenili, meni je bilo žao dečice i dobrovoljno sam se prijavio da ću da radim sa njima. Okupio sam decu koja su igrala. FK ,,Jedinstvo“ je veliku klub koji ima odlične uspehe iza sebe. Počeo sam da treniram pionire i kadete. Pokrivali smo se kako smo znali. Rezultati nisu bili zapaženi. To je bilo 2009. godine.

Nakon godinu dana rada počeli su se i mlađi prijavljivati. Imao sam dvadesetak svojih novih članova. To mi je dosta značilo. Video sam da se dobro snalazim na trenerskom polju. Oni su mi u tom trenutku dali vetar u leđa, da nastavim time da se bavim i da ne odustajem. Išli smo na dosta turnira, rezultati baš i nisu bili sjajni, ali sam uspeo da okupim decu oko sebe, roditelji su im izašli u susret i otišli smo na prvi međunarodni turnir u Kapošvaru. Tamo smo igrali sa ekipama iz raznih delova sveta. Pre svega, to je bio doživljaj za decu. Upoznali su drugare, družili su se. Na turniru smo bili osmi, a bilo je 24 ekipe. To je generacija 2000/2001. Nakon toga nastavljam sa radom. pojavljuje se generacije 2002. i 2003., zatim i 2004. i 2005. godište. Preko 100 dece je prošlo kroz moju školu fudbaia, obuke. Imali smo dosta rezultata. Najdraži mi je rezultat, kada smo u Kikindi na Mini - maxi ligi ukupno osvojili 65 medalja u 4 uzrasne kategorije. To je bio kompletan dojam za decu, roditelje, a i mene. Nakon toga smo napravili zajedničko slavlje. Bili smo u Bjeljini na turniru. U Slovačkoj na turniru je generacija 2000. od 16 ekipa, bila šesta. 2003. generacija je završila peta na tabeli od 32 ekipe ukupno. Što se mojih ličnih uspeha sa decom tiče, drago mi je da vidim tu decu da i dalje idu na fudbal. Igrači koje mogu da izdvojim, koji polako dolaze do prvog tima, deca sa 16, 17 godina, su Nemanja Kašiković koji trenutno igra u školi FK “Partizan”, Alen Renji koji je u akademiji “Puškaš”, Eliot Farkaš koji je sada živi u Austriji i igra za njihov klub, zatim Jovan Vrebalov, blizanci Bogdan i Dušan Pecarski koji sada polako igraju i za Vojvodinu, Dušan Stevkić je isto dete koje poseduje veliki kvalitet. Nažalost ovde je ostalo dosta kvalitetnih igrača koji nisu mogli da napreduju iz finansijskih razloga.

Veliku pažnju publike privlačili su i Novogodišnji fudbalski turniri koje si organizovao?

U sportskoj hali smo organizovali tradicionalni turnir gde smo okupili veliki broj ekipa. Imali smo goste iz inostranstva.

Trenersku karijeru nastavio si sa prvim selekcijama?

Dok sam još trenirao decu, trener Marko Guteša me je pozvao da mu budem pomoćnik u prvom timu. Nakon toga, on je otišao u FK “Banat” iz Zrenjanina, ja sam i tamo bio pomoćni trener. To je klub koji je igrao u prvoj ligi, čak je igrao i u Kupu UEFA. Nakon toga sam pokušao opet da se osamostalim, radio sam sa seniorima u FK “Vojvodina” iz Miloševa. Išlo je dobro dok je bilo sredstava. Kasnije uprava nije imala određena razumevanja i tu smo se sportski razišli, što je veoma bitno. Zatim mi je usledio poziv od FK “Jedinstvo” iz Bočara čiji sam trener. Uvek sam bio oduševljen kako jedan tako mali klub napravi atmosferu i kako funkcioniše. Imaju uspehe iza sebe. Za 70. rođendan smo odlu- čili da se vratimo u višu ligu, da napravimo jubilej kakav i zaslužuje takav klub. Predsednik kluba Karan Milorad, me je pozvao i brzo smo se dogovorili. Imali smo malo vremena za pripreme odmah smo ušli u takmičarski deo od 11 kola imamo 11 pobeda. 55 golova smo dali, a samo 6 primili. Igrači su uglavnom svi iz opštine Novi Bečej. Cilj nam je da uđemo u višu ligu i da se tu zadržimo kako bi afirmisali decu iz naše opštine jer nam je to prioritet da decu još više aktiviramo. Pomaže mi puno i Igor Munćan, predsednik MZ Bočar, koji je ujedno i pomoćni trener ima UEFA B licencu.

panel
5560
Članaka
panel
5384
Fotografija
paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Poslednje fotografije

22.05.2020. (10 fotografija)
Svadbe i običaji

Svadbe i običaji


21.05.2020. (10 fotografija)
Zemljoradnja i stočarstvo

Zemljoradnјa i stočarstvo


21.05.2020. (10 fotografija)
Likovi ratova i revolucije
Likovi ratova i revolucije

23.04.2020. (10 fotografija)
Svečanosti i provodi
Svečanosti i provodi

04.01.2020. (20 fotografija)
Kumane
Čudesni crteži profesora Letića
04.01.2020. (10 fotografija)
Folklor Kumana
Folklor Kumana

23.04.2020. (20 fotografija)
Svečani doček crkvenih zvona

Pravoslavna crkva Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila u Kumanu

Da li ste znali...

da je Vladimir Glavaš diplomirao 1862. godine na Pravnom fakultetu u Pragu i da je posle pripravničkog staža otvorio advokatsku kancelariju u Novom Bečeju?