Potrebna je postupnost u sprovođenju integracije

Izvod iz diskusije Milivoja Popova, političkog sekretara OK SKS na sednici Pokrajinskog komiteta SKS za Vojvodinu

U materijalu za današnju sednicu Pokrajinskog komiteta rečeno je, između ostalog, da je za našu Pokrajinu od posebnog značaja razvoj integracionih procesa u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

U diskusiji bi i sam rekao nešto iz dosadašnje prakse u vezi integracije u poljoprivredi, ali sa aspekta metoda, i načina sprovođenja ovog veoma važnog procesa u privredi.

Smatram da smo u poslednje vreme učinili ozbiljnije zahvate u pogledu okrupljavanja poljoprivrede i da još uvek ostaje mnogo da se uradi u toku narednog perioda. Pa s obzirom na greške i slabosti koje smo učinili do danas u pogledu konkretnog postupka u sprovođenju integracije, nije suvišno i ovom prilikom skrenuti na njih pažnju, ne bi li ih u predstojećoj praksi zaobišli ili izostavili.

U materijalu za ovu sednicu konstatovano je da treba povesti više brige o postupnosti integracionog postupka. Ja sam ovo shvatio tako, da se mora voditi računa o najbitnijim elementima kad se radi o pripremanju za ovako složen zadatak, da oni budu i potpuni i svi na broju i blagovremeni. Smatra se da je postupnost u integracionom procesu osnovni činilac uspešnog toka procesa. Da se poštovanjem i doslednim sprovođenjem postupnosti uz prisustvo ostalih, potrebnih elemenata socijalističke demokratije, jedino uspešno može sprovesti zadatak ovakve prirode. Pa ipak,u praksi ima odstupanja. Ima težnji, nastojanja i zalaganja, da se, na primer fuzija, pripajanje i slično sprovedu na brzu ruku, bez dubljih, temeljitijih i širih sagledavanja uzroka i uslova, ekonomske celishodnosti i društvene opravdanosti.

Bez dvoumljenja se može pretpostaviti da se iza ovakve prakse krije nečiji interes koji nije u skladu sa interesima kolektiva, odnosno odudara ili se protivi društvenim principima i normama.

Ne upuštajući se u sadržinu integracije, posmatrajući je sa gledišta demokratskog metoda, t.j. težeći da u toku ovakve aktivnosit bude zastupljen demokratski način prilaženja pitanju, demokratsko opredeljenje i odlučivanje neposredno zainteresovanih radnih ljudi, nema sumnje da je neodloćno prisustvo postupnog procesa i u toku priprema kao i u fazi odlučivanja.

Ne može se reći da mi u našoj praksi po ovom pitanju imamo recept kako treba postupati, što bi u osnovi bilo pogrešno, ali praksa je ipak istakla izvesnu neminovnost u postupanju ako se teži demokratskom načinu prilaženja ovom zadatku. Ako se ne poštuje postupnost, tj. kako se želi bilo kako i po svaku cenu sprovesti zamišljen posao, onda se kao po pravilu zapostavljaju i drugi važni činioci. Tako je uobičajeno da diskusija zainteresovanih kolektiva o pretstojećoj integraciji otpočinje iznošenjem ekonomskih analiza stanja i poslovanja, kao i odgovarajućih pokazatelja koji opravdavaju predloženu integraciju s gledišta materijalnih efekata (boljeg korišćenja kapaciteta, radne snage, racionalnije oganizacije rada, smanjenja troškova poslovanja i td.), zatim, iz tih prikaza obavezno treba da se vide budući međuljudski odnosi – odnosi samoupravljanja i raspodele i drugi bitni faktori. Da bi se sve ovo detaljno izgradilo potrebno je više vemena i veća briga; studioznije prilaženje poslu, a ne, uzgred rečeno, tzv. ekonomska analiza na sedam-osam stranica napravljena za tri dana i kao takva proturena i naturena radničkom savetu na osnovu koje on raspisuje referendum.

S druge strane, ekonomsko obrazloženje treba najpre da je predlog razmatranja društveno-političkih organizacija, da mu se na taj način da eminentna ocena, nakon čega će i organizacija Saveza komunista izraziti svoje mišljenje i zauzeti stav. Tek posle ovakve aktivnosti samoupravni organ treba da odluči o daljem postupku.

Sasvim je sigurno da nepoštovanje ovakve i slične postupnosti i kompletnosti analiza i obrazloženja, skoro unapred osuđuju celu akciju na neuspeh ili u najboljem slučaju na kratak vek.

Milivoj Popov je zatim govorio o potrebi javnosti rada i o nekim pitanjima uključivanja zemljoradničkih zadruga u poljoprivredna imanja.

Naše novine

Za NAŠE Novine

To što sajt novibechej.com ima prilike prezentovati NAŠE Novine od prvog do poslednjeg broja, prvenstveno treba da smo zahvalni Aleksandru Radakoviću - Aci (1939-2019), koji je sačuvao sve brojeve i ukoričio ih u štampariji 1 Maj, gde je jedno vreme bio u stalnom radnom odnosu. Zahvalni smo i Acinoj supruzi Vidosavi (Mijatov) Radaković, što nam je dozvolila digitalizaciju ove za Novi Bečej vredne zaostavštine kako bi bila dostupna svim zainteresovanima.