Predlozi za diskusiju

Sad kada se najviše govori i radi na iznalaženju rezervi na svakom polju i na osnovu toga na otklanjanju svih nedostataka, možda je vreme pogledati i uporediti sve naše organizacije i uočiti iz novog ugla probleme.

Posmatrajući rad organizacija u komuni moguće je uočiti da nije bilo dovoljno poslovne saradnje već svako za sebe izolovano radi, usitnjavajući i već tako mali obim poslova u mestu i okolini. Stvarajući tako neku vrstu stihijske konkurencije, nicali su neopremljeni pogoni radnje u više preduzeća iste struke.

Ne ulazeći dublje u analiziranje i detaljisanje svih momenata koji utiču na cene usluga, može se zaključiti da su iste bile velike ne samo u odnosu na privatnike nego i u odnosu na druga preduzeća van našeg mesta obzirom da su se sukobljavali sa takvim teškoćama koje uopšte nisu mogli rešiti na primitivan  skup, i danas u eri mehanizovanosti i automatizovanosti neekonomičan način.

Usluge jednih drugima često su bile nerealno visoke iz razloga što odgovorni na taj način možda vraćaju neke lične usluge ili drugo. Možda neka preduzeća svoje gubitke na poslovima van mesta nadoknađuju sa poslovima u mestu. Obično to u onim slučajevima kada se radi o hitnom poslu i kada nema vremena da se traže jevftinije ponude. Ovi i niz drugih momenata uticali su na pojedina preduzeća da mimo drugih sami rešavaju svoje probleme. Tako su stvarani pogoni-radne jedinice raznih struka u pojedninim preduzećima.

Da pođemo od jednog primera, stolarske usluge u Novom Bečeju vrše radne organizacije: Stolar, Sloga, Mašinoinvest, Brodogradilište, Potisje, Jadran itd. svaka od ovih organizacija ima nedovoljnu opremu i smeštajni prostor. Njihove mašine su u većini slučajeva nedovoljno iskorišćene. Snabdevanje materijala najčešće se vrši u maloprodaji u malim količinama uz skup transport. Ove radionice su bez zalihe materijala, bez stručnjaka, a tehnološki proces je zastareo.

Među ovim  nedostacima je možda najneprijatniji nedostatak kontinuiteta u radu. U ovim radionicama kada jedan stolar nema posla nemože da postane konobar ili trgovac, oni u tim slučajevima moraju vršiti posao niže kvalifikacije ili su pak išli na godišnji odmor, neplaćeno odsustvo ili slično.

Sva ova preduzeća su našla neku računicu i opravdanje a ovakav rad (naši ekonomisti ako treba dokazati opravdanost takvih poteza). Međutim ono što se zna da tu nešto nije u redu neki ljudi to prećute ili netačnim dokazima opravdaju. Pitanje je da li svaka od ovih organizacija odgovarajući deo troškova prikazuje na ovim proizvodima ili pak to proguta osnovna delatnot čija je masa u odnosu na ovu neuporedivo veća.

Da li je opravdano imati jedan stolarski pogon u trgovinskom ili ugostiteljskom preduzeću? Možda je trebalo ova usitnjena ulaganja koncentrisati na jedno mesto i od toga imati daleko veću korist. Mislimo četo puta skloni da ne ulažemo dinar jer se plašimo da izračunatih dva nećemo dobiti.

Ili jedan drugi primer da uzmemo. Bravarsko-mehaničarske radove vrši Mašinoinvest, brodogradilište Tisa, Sloga, Jedinstvo i drugi. Isti slučaj kao i kod stolarskih radova, nedovoljno opremljeni, smeštaj, nabavka materijala, kontinuitet i drugo.

Kao treći primer bi mogli uzeti transport. Ko sve nema prevozna sredstva.  Nijedna od organizacija koja ima prevozna sredstva bilo putnička ili teretna nije rešila problem smeštaja, pranja i opravke vozila. Bez opreme i kadrova ovako rascepkana naša stavka-prevozu našim uslugama će biti uvek velika.

I tako mogli bi se dalje ređati i ostali slični primeri. Sve dok budemo imali usitnjene pogone u našim organizacijama njihove usluge će biti skupe. Ako želimo naše korisnike snabdeti sa jeftinim proizvodima mi moramo koncentrisati postojeće iste i srodne pogone u jednu organizaciju. Da ih opremimo i ukrupnimo u lokalnoj razmeri kako bi mogli napred navedene nedostatke koliko toliko smanjiti.

Krajnje je vreme da učinimo nešto više na polju organizacije rada. U tako bolje opremljenim ukrupnjenim jedinicama moguće je uvesti službe koje danas skoro i nemamo.

Naše novine

Za NAŠE Novine

To što sajt novibechej.com ima prilike prezentovati NAŠE Novine od prvog do poslednjeg broja, prvenstveno treba da smo zahvalni Aleksandru Radakoviću - Aci (1939-2019), koji je sačuvao sve brojeve i ukoričio ih u štampariji 1 Maj, gde je jedno vreme bio u stalnom radnom odnosu. Zahvalni smo i Acinoj supruzi Vidosavi (Mijatov) Radaković, što nam je dozvolila digitalizaciju ove za Novi Bečej vredne zaostavštine kako bi bila dostupna svim zainteresovanima.