Kurir Veselin „Čizmaš“

U toku prošle godine u svakom broju našeg lista objavljivali smo fragmente iz Hronike „Žito u plamenu“, međutim u prvim, do sada izašlim brojevima lista  to nismo činili iz objektivnih razloga. Obzirom da je ova godina jubilarna jer u njoj slavimo 25-godišnjicu Revolucije a i na izraženu želju većeg broja naših čitalaca, počev od ovog broja, nastavićemo sa objavljivanjem fragmenata, hronike čiji je autor Milivoj Popov.

Masovnost Narodnooslobodilačke borbe i povećane aktivnosti njenih pripadnika u svakodnevnom izvršavanju raznovrsnih i teških zadataka, istiskivala je iz legalnih redova boraca sve veći broj učesnika, ilegalni uslovi života i rada, kao što je poznato, bili su veoma složeni i ograničeni, a kako se broj brzo povećavao moralo se misliti šta sa ovolikim brojem ljudi u ovo doba godine i u uslovima ne postojanja bilo kakvih oružanih formacija na teritoriji Severnog Banata.

Još iz ranijih meseci postojalo je uputstvo Okružnog komiteta svim partijskom rukovodstvima i aktivima koje je skretalo pažnju na probleme povećavanja ilegalnih učesnika borbe i na nemogućnost njihovog angažovanja na ovom terenu. Uputstvo je nalagalo povećanje brige u vezi sa načinom delovanja kako bi se što manji broj porodica “otkrio“ i tako predstavio neprijatelju svoje pripadništo NOB-i. Jedino se na taj način mogao sprečiti brzi porast lica u ilegalstvu, čime bi se izbeglo i angažovanje oko njihovog smeštaja, ishrane i obezbeđenja.

Ovakav zadatak mogao se sprovoditi samo do određenog stepena aktivnosti i masovnosti koji su  neminovno nalagali i veće i češće angažovanje, a to je predstavljalo i brže otkrivanje pred neprijateljskom policijom i agentima. U cilju sprečavanja izenadanih provala u partijsku, skojevsku i druge organizacije, aktivnosti pa i cele porodice sve su češće povlačeni u ilegalstvo. Od dotadašnje prakse moralo se otstupiti: organizovano je prihvatanje novopridošlih ilegalaca i njihovo slanje u Srem.

Sada je Okružni komitet Parije praktikovao da nakon podmirenja kadrovskih potreba za  političko-pozadinski rad na terenu severnog Banata, ostatak novih ilegalaca upućuje u Srem. U njemu je bilo i šire i slobodnije mogućnosti za angažovanje ovih boraca, odnosno za lakše i neposrednije u formacije Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda.

U vezi sa ovakvim zadatkom CK je izdao direktivu svim sreskim komitetima partije u cilju organizovanja sopstvenih prihvatnih stanica (punktova) za smeštaj novoprispelih ilegalaca. Bilo je zamišljeno da se oni sakupljaju po ovim mestima pa kad se nakupi broj (20-30) da se prebacuju u Srem.

U okviru ovog zadatka, sekretar novobečejskog sreskog komiteta KPJ, Miloš Popov trebao je da obnovi i učvrsti stalnu kurirsku vezu sa organizacijom u Farkaždinu i Perlezu kako bi otpremanje boraca teklo normalno i nesmetano. Prema dogovoru sa sekretarom organizacije SKOJ-a Dragutinova i Beodre Milenkom Milovanovim, za kurira na ovoj vezi određen je Veselin Isakov „Čizmaš“.

Ovaj odvažni i prekaljeni skojevski aktivista nije oklevao sa dobijenim zadatkom od svog sekretara. Prema uputstvu brzo  se povezao sa Članom Sreskog komiteta KPJ „Gavrom“  iz Melenaca koji ga je poveo na vezu u Farkaždin.

Sobom su poveli i jednu kompletnu partizansku porodicu iz Dragutinova koja se nije više mogla održati u legalnim uslovima aktivnosti. U vozu nisu sedeli u istom kupeu da ne bi izazvali sumnju policije: u jednoj grupi bili su Veselin i Gavra, a u drugoj Dobrinka Radnova, njen muž Bogdan i sinčić Milan, skoro dete.

Putovanje je proteklo bez naročitih smetnji, ali uz neprekidno strahovanje da će fašistički policajci i agenti omesti želju i nameru s obzirom na njihovo veoma budno praćenje kretanja celokupnog stanovništva.

Po silasku s voza, na farkaždinskoj željezničkoj stanici Veselina i Gavru dočekao je kurir „Slobodan“ i zajedno sa partizanskom porodicom odveli ih u određenu bazu. Ovde su se sastali sa većinom ostalih ilegalaca iz Severnog Banata s kojima će poći u Srem.

Kurir Veselin je ovde prenoćio, upoznavši se sa svojim budućim, stalnim zadatkom. A već sledećeg dana ujutru bio je na putu za Dragutinovo gde ga je očekivala nova akcija.

Tags:

Naše novine

Za NAŠE Novine

To što sajt novibechej.com ima prilike prezentovati NAŠE Novine od prvog do poslednjeg broja, prvenstveno treba da smo zahvalni Aleksandru Radakoviću - Aci (1939-2019), koji je sačuvao sve brojeve i ukoričio ih u štampariji 1 Maj, gde je jedno vreme bio u stalnom radnom odnosu. Zahvalni smo i Acinoj supruzi Vidosavi (Mijatov) Radaković, što nam je dozvolila digitalizaciju ove za Novi Bečej vredne zaostavštine kako bi bila dostupna svim zainteresovanima.