Film i likovna umetnost

Pored kafana, pozorišnih i drugih predstava razonodu novobečejcima je pružao i film. Izgleda da su se tridesetih godina dvadese­tog veka i oduševljavali filmom, jer je, na primer, 1927. godine, bilo čak tri bioskopa u Novom Bečeju i Vranjevu. U samom Novom Bečeju postojali su bioskop Royal, u dvorištu zgrade hotela Royal (danas Jadran), a drugi Krka koji se nalazio na glavnoj ulici gde je danas prosečen produžetak Ulice Vuka Karadžića, od glavne ulice do Ulice Petra Drapšina. Ta dva bioskopa davala su četvrtkom, subotom i nedeljom po dve predstave dnevno, sve do perioda velike privredne krize, kada je Royal likvidiran. U Vranjevu je Arsen Pecarski 1927. godine otvorio bioskop Balkan u kome su davane predstave subotom i nedeljom uveče, ali za vreme krize i taj bioskop je likvidiran.

Likovna umetnost i izložbe slika, sem školskih, nisu bili poznati u Novom Bečeju, niti je postojala neka privatna zbirka, a o galerija­ma nije bilo ni pomena. Posle prvog svetskog rata, 1920. godine, dose­lila se, kao izbeglica iz Rusije, slikarka Aleksandrovna Jearakova, a pred drugi svetski rat završava Likovnu akademiju u Beogradu Šandor Nađ iz Vranjeva i javlja se sa svojim radovima. Bilo je, doduše, i pre njega odličnih amatera čiji su radovi bili vrlo zapaženi. Tako je slikao mašinista na ciglani Bohn Sopini, zatim Žarko Čiplić, ruski emigrant Miša Lagofet i nekoliko mlađih kao što su Đurika Sabo i dr. Od svih njih najznačajnije mesto zauzima Žarko Čiplić koji je pored ikona slikao mrtvu prirodu, potrete, a bavio se i scenografijom.

I pored skromnih uslova koje je Novi Bečej, posle prvog svet­skog rata pružao za razvoj kulture i umetnosti, pa i celokupne nad­gradnje, kao posledica novostvorenih ekonomskih uslova, postoje en­tuzijasti koji se ne mire sa sivilom, pa ni u periodu teških posledica ekonomske krize.

U želji da zainteresuju intelektualce, u prvom redu sve prosvetne radnike, istaknuti neimari na polju kulture organizuju održavanje sednice Upravnog odbora Istorijskog društva Vojvodine u Novom Be­čeju.

Sednica je održana — »pred mnogobrojnom publikom, 21. no­vembra 1936. godine u Novom Bečeju na dan proslave ulaska srpske vojske u ovaj grad (1918). Na toj javnoj sednici održali su kratka pre­davanja: dr Jovan Pivnički, o značaju ulaska srpske vojske u Novi Bečej, 21. novembra 1918, dr Tihomir Nikolajević o arheološkim starina­ma u Novom Bečeju; Boško Pecarski o crkvama u Novom Bečeju; dr Dušan Popović o Novom Bečeju u tursko doba; dr Dim. Kirilović o Novom Bečeju za vreme bune 1848/49. godine; Mladen Leskovac o rusofilskom osećanju starobečejskih Srba za vreme Krimskog rata 1854. godine i Jovan Dragin iz prošlosti Vranjeva.«

Sadržaj

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.