Građanska škola u Novom Bečeju

Građanska škola je u Austro-Ugarskoj imala za cilj da sprema mla­de ljude za rad u privredi. Za razliku od niže gimnazije koja je dava­la znanje koje se moralo nadopunjavati daljim školovanjem, u građan­skoj školi nastavni programi bili su tako podešeni da daju zaokruženu obuku. Mladi ljudi sa završenom građanskom školom sticali su znanje koje im je omogućavalo da se, pri uključivanju u zanat i trgovinu lak­še snalaze.

Prema tome, građanske škole su pripremale kadar za uključiva­nje u privredni život, a tek je u drugom planu bila mogućnost da svršeni učenici građanske škole mogu nastaviti dalje školovanje u sred­njim stručnim školama. Nastavni program građanskih škola obezbeđivao je solidnu osnovu, pa su svršeni učenici građanske u srednjim stručnim školama mogli da postižu uspehe kao i oni sa svršenom nižnom gimnazijom.

Rukovođeni tim zadatkom građanskih škola novobečejski trgov­ci i zanatlije su, da bi obezbedili obrazovaniji kadar, pokrenuli inici­jativu za osnivanje građanske škole u Novom Bečeju. Ubrzo, 10. maja 1900. godine podneta je molba županijskom školskom nadzorništvu u Velikom Bečkereku da im pomogne da, kod Ministarstva prosvete u Budimpešti, dobiju rešenje o osnivanju građanske škole. Iz nepozna­tih razloga, tadašnje prosvetne vlasti nisu izašle u susret želji Novobečejaca i Vranjevčana. Ali, pritisnuti potrebom za dobrim privrednim podmlatkom građani podnose novu molbu. 21. novembra 1907. godine. Molba je uvažena i škola je otpočela s radom 6. septembra 1908. godi­ne s odvojenim prvim muškim i prvim ženskim razredom. Odvojena odeljenja su bila sve do 1921—22. godine, kada je škola pretvorena u mešovitu. Škola je prvih godina radila u zgradi veleposednika Dunđerskog, koja se nalazila na mestu gde je današnji hotel Tiski cvet. Broj učenika se naglo povećao, te ta zgrada nije mogla da odgovori nameni, pa je novobečejska opština 26. juna 1909. godine kupila na glavnoj uli­ci zemljište za podizanje nove zgrade za potrebe građanske škole. Za nešto više od godine dana od kupovine zemljišta — preciznije — već 8. decembra 1910. godine škola je bila osvećena i predata na korišćenje. To je zgrada današnje Osmogodišnje škole »Miloje Čiplić« u No­vom Bečeju. Zidanje škole stajalo je 290.000 kruna.

Iz godine u godinu su se otvarali viši razredi, tako da je škola već u 1911/12. godini imala četiri razreda muške i četiri razreda žen­ske građanske škole. S tim brojem razreda škola je nastavila rad sve do 1920/21. godine. Nastava se odvijala na mađarskom nastavnom je­ziku. Mađarski nastavni jezik primenjivan je do 1. septembra 1919. go­dine, kada je uveden srpski, ali su odeljenja i dalje bila podeljena na muška i ženska.

Krajem 1920/21. školske godine ukidaju se odvojena odeljenja i od 1921/22. godine škola radi kao mešovita građanska škola sa srp­skim nastavnim jezikom. Te godine je škola imala sto šezdeset učeni­ka i taj broj se približno zadržao sve do drugog svetskog rata. Školu su izdržavale opštine Novi Bečej i Vranjevo, prema broju upisanih učenika.

Broj učenika kretao se između sto pedeset i sto sedamdeset, izu­zetak čine godine postojanja privatne gimnazije u Novom Bečeju, kada se smanjuje broj učenika građanske škole. Tako je, na primer, u škol­skoj 1930/31. godini bio upisan 121 učenik. Već sledeće, kad su ukinuti niži razredi gimnazije, a 1932. i gimnazija u celini, u građansku školu su upisana 163 učenika.

Nastavnički zbor u školskoj 1932/33. godini sačinjavalo je dvana­est nastavnika, osam redovnih i četiri honorarna. Pored imena nastav­nika i osnovnih podatak iznećemo i koliko je koji nastavnik imao časova nedeljno.

Vuksan L. Radović, upravitelj, 18 godina radnog staža, predavao istoriju Ia, lb i II razredu, ukupno 6 časova nedeljno.

Margita O. Sauer, nastavnik, 25. godina radnog staža predavala nemački jezik u svim razredima i ručni rad u II i III razredu, ukup­no 19 časova nedeljno. U školi je bila zadužena za čuvanje zbirke ručnih radova. Razredni starešina II razreda.

Aleksandra S. Tatić, nastavnik, 17 godina radnog staža, preda­vala Srpskohrvatski jezik II, III i IV razredu, Istoriju III razredu i Pouka o građanskim pravima i dužnostima V razredu. Ukupno 20 ča­sova nedeljno. Razredni starešina III razreda. Uz to je bila knjižničar i perovođa u Školi.

Lazar J. Prodanović, nastavnik, 13 godina radnog staža. Preda­vao je prirodopis Ia i II razredu, hemiju u III i IV razredu, račun u Ia i lb razredu, geometriju u Ia i lb razredu i muški ručni rad IV ra­zredu. Ukupno 22 časa nedeljno. Razredni starešina lb razreda, a radio je kao režiser, poverenik Crvenog krsta, čuvar prirodopisne i hemijske zbirke i zbirke muškog ručnog rada.

Zlata D. Jovanović, nastavnica, 11 godina radnog staža. Preda­vala je zemljopis II i III razredu, istoriju IV razredu, prirodopis lb i crtanje Ia, II, III i IV razredu, ukupno 22 časa nedeljno. Razredni sta­rešina Ia. Čuvar zbirke za istoriju i zemljopis, za crtanje i pisanje, za muzičke instrumente i zbirke slika.

Margita N. Bastien, nastavnik, 6 godina radnog staža. Predava­la račini sa geometrijom II, III i IV razredu i fiziku u III i IV razre­du, ukupno 22 časa nedeljno. Razredni starešina IV razreda. Čuvar zbirke za matematiku i fiziku i zbirke raznih alata.

Vinka V. Radović, učiteljica osn. šk. 4 godina radnog staža. Predavala zemljopis Ia i lb, srpskohrvatski jezik la i lb, kućanstvo Ia, lb, II, III i IV razredu. Ukupno 21 čas nedeljno. Drugih zaduženja nije imala.

Jelena L. Prodanović, učiteljica ručnog rada, 5 godina radnog staža. Predavala je ženski ručni rad Ia, lb, II, III i IV razredu, crtanje lb razredu, muški ručni rad Ia i lb razredu i gimnastiku u svim raz­redima. Ukupno 22 časa nedeljno. Drugih zaduženja nije imala.

Boško J. Pecarski, honorarni katiheta. Veronauka u svim razre­dima, ukupno 6 časova nedeljno.

Artur F. Ambruš, honorarni katiheta, veronauku u svim raz­redima, ukupno 6 časova.

Jakob P. Kobec, honorarni nastavnik, pevanje u svim razre­dima, ukupno 5 časova.

Miloš dr Stakić, lekar, higijena u svim razredima, ukupno 5 časova nedeljno.

Građanska škola je bila uglavnom škola novobečejske i vranjevačke dece, mada se od 1932. godine iz godine u godinu javljaju i deca iz nemačkih sela u okolini Kikinde: Šarlevila, Svetog Huberta, Hajfelda, Mastorta i Soltura (današnja sela: Veliko Selo i Kozarci). Brojno stanje učenika po nacionalnosti za školsku 1932/33. godinu bilo je sledeće:

  Razredi
  Ia lb II III IV Svega
Srba 13 16 26 14 10 79
Mađara 10 10 18 15 8 61
Nemaca 4 3 5 1 2 15
Jevreja 1 3 3 1 8
Svega u razredu 27 30 52 33 21 163

Interesantna je struktura učenika, iste godine, po zanimanju ro­ditelja:

  Razredi
Činovnici 2 1 3 1 7
Službenici i drž. i opštinski 1 4 5
Služitelji u priv. službi 2 1 2 5
Penzioneri 1 2 3
Zemljoradnici sopstvenici 6 4 9 8 5 32
Zemljor. sluge i nadničari 1 2 8 2 13
Zanatlije, vlasnici radnji 5 13 13 8 10 49
Zanatski radnici 8 5 4 17
Trgovci vlasnici radnji 1 6 7 7 3 24
Trgovački pomoćnici 1 1 2 4
Slobodna profesija 3 1 4
Svega u razredu 27 30 52 53 21 163

Iz tih podataka vidljivo je da su najzastupljenija deca zanatlija i trgovaca, ukupno 94 učenika, ili 57,7% od ukupnog broja đaka.

Roditelji učenika su plaćali školarinu koja je bila u zavisnosti od visine godišnje poreze i kretala se od 50 do 250 dinara godišnje.

Sadržaj

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak