Banke i štedionice

Razvoj privrede i uspostavljanje boljih komunikacija — parobro­di, izgradnja železnice, doprineli su porastu prometa, a u vezi s tim ja­vila se i potreba za novom funkcijom novca, kao kreditnog sredstva. Formiraju se kreditne ustanove i banke koje su u određenim trenuci­ma, uz odgovarajuću garanciju, uticale na povećanje prometa pojedi­nih područja, firmi i pojedinaca — trgovaca i zanatlija.

Žitarska trgovina, koja je do druge polovine devetnaestog veka u Novom Bečeju bila u rukama Srba i Cincara, sve više je prelazila u ruke novodošavših Jevreja. Ta trgovina se u novonastaloj privrednoj situaciji (narastanje kapitalističkih ekonomskih odnosa i potiskivanje feudalnih) sve više okrupnjavala i koncentrisala u manji broj ruku, pa je dirigovana iz velikih privrednih centara.

Povećani promet nije mogao da opsluži gotovinski deo jednog vlasnika novca, nego se morao udruživati ulaganjem u određene štedno-kreditne ustanove i banke. Takvu potrebu osetio je Novi Bečej već polovinom devetnaestog veka.

Trgovci Jevreji i imućniji trgovci i zanatlije Mađari osnivaju prvi takav zavod: Tursko bečejsku štedionicu 1868. godine. Osnivač i njen prvi direktor bio je ing. Kepeši Ištvan. Tursko-bečejska štedionica ra­dila je pod tim imenom sve do drugog svetskog rata, a posle prvog svetskog rata na čelu joj je bio novobečejski vlasnik štamparije i knji­žare Giga Jovanović. Dugi niz godina predsednik Upravnog odbora bio je Deri Imre, Jevrejin, inače direktor Senćanske parne pilane i mlina u Novom Bečeju. Štedionica je imala svoju zgradu na glavnoj ulici, na mestu gde se danas u prizemlju nalaze mnoge trgovinske radnje, a na spratu Zavod za socijalno osiguranje.

Nije prošlo mnogo vremena, a potreba za takvim štedionicama ukazala se i u redovima drugih trgovaca, zanatlija pa i imućnijih zem­ljoradnika. Tako se 1882. godine osniva Narodna štedionica d.d. (deoničarsko društvo) u Turskom Bečeju. Na čelu štedionice bio je Maletić kao upravitelj, po njemu se i zvala Maletićeva banka, a zgrada u ko­joj se nalazila štedionica sve do drugog svetskog rata zvala se Maletićeva kuća. To je zgrada na uglu gde je danas Zanatski dom. Banka je likvidirana u periodu velike privredne krize.

Novi Bečej je skoro sve do drugog svetskog rata imao još jednu štedionicu — Vranjevačka srpska štedionica. Ona je osnovana u 1900. godini kao Oračka štedionica-zadruga, a 1905. pretvorena je u deoničarsko (akcionarsko) društvo. Njen upravni odbor sačinjavali su: Rada Blažin, posednik, Miloš Lalić, posednik, Danilo Kovačev, posednik, Svetozar Marčić, posednik, Miloš Glavaš-Trbić, posednik, svi iz Vranjeva, Svetozar Tucakov, trgovac iz Novog Bečeja i Vlada Bajin, posednik iz Novog Bečeja.

Za Novi Bečej je važno istaći da je u toj štedionici, kao knjigo­vođa radio Ivan Berić, čiji je sin Aleksandar Berić, kao komandant rat­nog monitora Drava poginuo herojskom smrću, braneći pristup Duna­vu i rekama Jugoslavije kod Bezdana u drugom svetskom ratu.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

Nova pravoslavna crkva u Kumanu završena je 1823. godine.