Banke i štedionice

Razvoj privrede i uspostavljanje boljih komunikacija — parobro­di, izgradnja železnice, doprineli su porastu prometa, a u vezi s tim ja­vila se i potreba za novom funkcijom novca, kao kreditnog sredstva. Formiraju se kreditne ustanove i banke koje su u određenim trenuci­ma, uz odgovarajuću garanciju, uticale na povećanje prometa pojedi­nih područja, firmi i pojedinaca — trgovaca i zanatlija.

Žitarska trgovina, koja je do druge polovine devetnaestog veka u Novom Bečeju bila u rukama Srba i Cincara, sve više je prelazila u ruke novodošavših Jevreja. Ta trgovina se u novonastaloj privrednoj situaciji (narastanje kapitalističkih ekonomskih odnosa i potiskivanje feudalnih) sve više okrupnjavala i koncentrisala u manji broj ruku, pa je dirigovana iz velikih privrednih centara.

Povećani promet nije mogao da opsluži gotovinski deo jednog vlasnika novca, nego se morao udruživati ulaganjem u određene štedno-kreditne ustanove i banke. Takvu potrebu osetio je Novi Bečej već polovinom devetnaestog veka.

Trgovci Jevreji i imućniji trgovci i zanatlije Mađari osnivaju prvi takav zavod: Tursko bečejsku štedionicu 1868. godine. Osnivač i njen prvi direktor bio je ing. Kepeši Ištvan. Tursko-bečejska štedionica ra­dila je pod tim imenom sve do drugog svetskog rata, a posle prvog svetskog rata na čelu joj je bio novobečejski vlasnik štamparije i knji­žare Giga Jovanović. Dugi niz godina predsednik Upravnog odbora bio je Deri Imre, Jevrejin, inače direktor Senćanske parne pilane i mlina u Novom Bečeju. Štedionica je imala svoju zgradu na glavnoj ulici, na mestu gde se danas u prizemlju nalaze mnoge trgovinske radnje, a na spratu Zavod za socijalno osiguranje.

Nije prošlo mnogo vremena, a potreba za takvim štedionicama ukazala se i u redovima drugih trgovaca, zanatlija pa i imućnijih zem­ljoradnika. Tako se 1882. godine osniva Narodna štedionica d.d. (deoničarsko društvo) u Turskom Bečeju. Na čelu štedionice bio je Maletić kao upravitelj, po njemu se i zvala Maletićeva banka, a zgrada u ko­joj se nalazila štedionica sve do drugog svetskog rata zvala se Maletićeva kuća. To je zgrada na uglu gde je danas Zanatski dom. Banka je likvidirana u periodu velike privredne krize.

Novi Bečej je skoro sve do drugog svetskog rata imao još jednu štedionicu — Vranjevačka srpska štedionica. Ona je osnovana u 1900. godini kao Oračka štedionica-zadruga, a 1905. pretvorena je u deoničarsko (akcionarsko) društvo. Njen upravni odbor sačinjavali su: Rada Blažin, posednik, Miloš Lalić, posednik, Danilo Kovačev, posednik, Svetozar Marčić, posednik, Miloš Glavaš-Trbić, posednik, svi iz Vranjeva, Svetozar Tucakov, trgovac iz Novog Bečeja i Vlada Bajin, posednik iz Novog Bečeja.

Za Novi Bečej je važno istaći da je u toj štedionici, kao knjigo­vođa radio Ivan Berić, čiji je sin Aleksandar Berić, kao komandant rat­nog monitora Drava poginuo herojskom smrću, braneći pristup Duna­vu i rekama Jugoslavije kod Bezdana u drugom svetskom ratu.

Sadržaj

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.