Poslednje izbeglice iz Srbije u Vranjevu

(Rat s Turcima 1788-1789. Kočina krajina)

Balkan je, i posle proterivanja Turaka iz krajeva južne Ugarske, još dugo bio u centru austrijskog osvajanja. Pripremajući se za rat s Turskom, Austrija je izvršila veliku agitaciju među hrišćanskim stanov­ništvom u Srbiji, računajući na njihovu pomoć kada se rat prenese na Balkan. Zbog samovolje janičara i pod uticajem austrijske propagan­de, emigrirao je priličan broj Srba u Ugarsku, gde se stvorene posebne dobrovoljačke jedinice »frajkori«, kao prethodnici austrijskoj vojsci u ratu koji je trebalo da otpočne.

Tako su Srbi rat, objavljen 9. februara 1788. godine, prihvatili kao početak borbe za oslobođenje od Turaka. Kapetan Koča Anđelković tr­govac stokom, koji je pred rat prešao s porodicom u Kovin, upućen je od austrijske komande kao frajkor, da u svom kraju u Srbiji propa­gira rat i diže ustanak protiv Turaka. Koča, sa svojim ustanicima ubr­zo je uspeo da očisti od Turaka Požarevac i sva sela od Smedereva do Jagodine, čime je ugrozio tursku vezu između Beograda i Smedereva s jugom. Ovaj ustanak naroda u Srbiji nazvan je »Kočina Krajina«.

Austrija je, međutim, odlagala svoju ofainzivu, što je, pored nesta­šice oružja, municije .i hrane izazvalo nezadovoljstvo među Kočinim us­tanicima i ovi su masovno napuštali odred. Koča je sa preostalim ljud­stvom prešao u Banat.

Na insistiranje austrijske komande, Koča ponovo organizuje svoj odred, pojačan s dve čete banatskih frajkora, prelazi u Pomoravlje, ali se ovog puta nije mogao suprotstaviti jakim turskim snagama. Turci su upali u Banat, kojom prilikom su nastradale i čete Koče Anđelkovića, a on je uhvaćen i kod Tekije nabijen na kolac.

Za istoriju Bečeja i Vranjeva taj ustanak je od posebnog značaja jer se, posle poraza ustanika u Kočinoj Krajini, deo izbeglica iz Srbije nastanio u Vranjevu.

Zbog turskog nasilja, koje je usledilo u Srbiji, narod je bežao preko Dunava u Banat. Tu migraciju Srba u Banat, pored bekstva od turskog terora, stanovništvo je prihvatilo i zbog austrijske propagande. Tako su austrougarske vlasti da bi emigranti bili što bolje raspo­ređeni, odredile posebne komesare za izbeglice. Za Torontalsku župani­ju određen je Paulus Blaho, županijski fiškal sa sedištem u Velikom Bečkereku.

Od viših vlasti je bilo naređeno da se s izbeglicama postupa čovečno i da se prilikom polaska iz mesta popisivanja snabdeju potreb­nom hranom. Ako u mestima popisivanja nije bilo hrane u državnim magacinima onda je izbeglicama davan gotov novac, kako bi se sami snabdeli.

Da bi izbeglice mogli kupiti sve što im je potrebno, u mestima nastanjenja, izdalo je ugarsko namesničko veće raspis svim novčanim zavodima da mogu izbeglicama uraditi zamenu turskog novca po kur­su: jedan turski pijaster za 42 krajcare.

Sadržaj

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.