Vranjevačka buna

Istorija Bečeja i Vranjeva, s obzirom da se radi o izrazito poljoprivrednom području, bogata je seljačkim pobunama i ustancima. Izgleda da su Novobečejcvi i Vranjevčani teže podnosili eksploataicju nego seljaci u okolnim mestima i bili odvažni da, među prvima u svojoj okolini, dignu svoj buntovni glas protiv ugnjetavanja i eksploatacije.

Pored onog što su se odazvali pozivu Doža Đerđa, Novobečejci i Vranjevčani su se prvi, ili među prvima, digli (u oslobođenom Banatu od Turaka) protiv organa vlasti zbog visokih poreza, ili -samovolje vlastelina.

Pobuna seljaka u Vranjevu, 20. februara 1777. godine, je prva u tek formiranom Velikokindskom dištriktu. Pobunjeni Vranjevčani se nisu zadovoljili samo time što su zbacili vlast u svojoj opštini, nego su učinili i poduhvate, da na to podstaknu i seljake u susednim opštinama: Kumanu, Melencima, Tarašu i Karlovu (deo današnjeg Novog Miloševa), i ne samo ova, nego i sva druga mesta u okviru Velikokikindskog dištrikta.

Ovaj poduhvat teško da zaostaje za mnogo poznatijom Timočkom bunom koja se odigrala za čitavih sto šest godina kasnije u Srbiji. Razlika između pobune Vranjevčana i timočke bune je u postupku vlasti. Dok su u timočkoj buni vlasti upotrebili oružje i nemilosrdno se obračunali s ustanicima, u slučaju bune u Vranjevu vlasti su postupile lukavije, ali i popustljivije. Pobunjenici su izdejstvovali određena, istina skromna, prava za sebe i za druga sela Dištrikta, ali su vlasti od tada morale voditi više računa o metodu upravljanja i poštovati određena prava seljaka.

U Vranjevu je, prema odredbama 10. tačke Privilegija, izabrana 1776. godine opštinska vlast: birov (sudac) i zakletnici. Dužnost birova bila je, između ostalog da prikuplja porez i druge dažbine i da održava red u opštini. Pored birova i zakletnika, koji su birani svake godine, birala je opština i svog senatora (predstavnika) u Dištriktskom magistratu, čiji je mandat trajao — tako reći — doživotno. Zahvaljujući ovoj okolnosti, senator je vremenom postao neposredni i isključivi naredbodavac opštinskim vlastima.

Prvi senator Vranjeva, odmah po formiranju Dištrikta 1776. godine, postao je Nikola Perić koji je bio strog i energičan, naročito, u naplati poreza. Zahvaljujući tome, on je sebi obezbedio lep ugled u magistratu Dištrikta i predložen je, 31. januara 1777. godine, Zemaljskoj administraciji u Temišvaru za policijskog komesara za drumove i mostove, s godišnjom platom od 70 forinti.

Ali, pre ovog naimenovamja izbija protiv njega i njegovih postupaka 20. februara 1777. godine pobuna u Vranjevu. Uzrok pobune je naplata zakupa za ritsku zemlju — takozvani — iberland.

Naime, prilikom formiranja Dištrikta i dobijanju carske privilegije, obećano je da će se ilberland dati na besplatno korišćenje, a već 1776. vlasti su naplaćivale korišćenje iberlanda, što je ozlojedilo stanovništvo koje se smatralo prevarenim. U tom opštem nezadovoljstvu dištrikćana Vranjevačani su prvi ustali protiv svog senatora Nikole Perića i opštinskog birova Gliše Pecarskog koji je u svemu podržavao Nikolu Perića.

Prvi korak u pobuni bio je zbacivanje Gliše Pecarskog sa položaja birova i izbor novog. Istovremeno je zaplenjena i opštinska blagajna s iznosom ubrane poreze. »Ovo zbacivanje vlasti — smatra se — da je proteklo bez krvi, iako Magistrat, u svom izveštaju, navodi da je bilo »grozota« ali nije poznato kakvih.

Pobuna je vešto pripremana a s time su bili upoznati i birovi okolnih sela: Melenaca, Kumana, Taraša i Karlova, tako da su se ovi, odmah po izbijanju pobune u Vranjevu, solidarisali s pobunjenicima i pružili im moralnu podršku.

Zbacivanje vlasti u Vranjevu proteklo je uz punu podršku stanovništva. Pobunjenici su izdali i pismeni proglas kojim se pozivaju stanovnici ostalih mesta u Velikokikindskom dištriktu da im se pridruže. Taj proglas sastavio je carinski kontrolor u Vranjevu, jer je to odbio da učini opštinski beležnik.

Pobunjenici u Vranjevu imali su, kao što je već istaknuto, podrške i u susednim selima: Kumanu, Melencima i Tarašu. Birovi ovih sela uputili su pismene pozive svojim kolegama u ostalim mestima Dištrikta da se održi zajednički zbor u Karlovu na kome bi se izneli teški uslovi života u Dištriktu, veliki porezi i dugovi kao i nemilosrdni postupak magistrata Dištrikta prema opštinama i stanovništvu, i da se sa zbora uputi žalba najvišoj zemaljskoj vlasti.

O svemu ovom, što se dešavalo u Vranjevu, Magistrat izgleda u prvo vreme nije znao. Doznao je tek iz prijave koju su mu uputili Nikola Perić i Gliša Pecarski, 24. februara, četiri dana posle izbijanja pobune.

Odmah, po prijemu prijave, dištriktski sudac Dimitrije Bugarski, odlazi u Vranjevo s još četiri husara (konjanika) i jednim kaplarom. Da bi brzo završio s pobunom, Bugarski je nameravao da uveče u 19 časova (u februaru je u to vreme uveliko mrak) pohapsi sve organizatore ustanka. Smatrao je, da će tako iznenaditi pobunjenike, i da će sve proći .bez velike buke. Ali, dolazak Bugarskog, husara, zbačenog birova Pecarskog i senatora u kuću Jakova Vujackova, brzo se proneo kroz selo, pa se narod naoružan kosama, vilama i sl. okupio isred kuće Vujackova. Tu je narod najpogrdnijim izrazima vređao dištriktske vlasti.

Prema izveštaju Magistrata, pobunjenici su bili spremni i na ubistva. U tome su se posebno isticali: Sima Bugarin, Aćim Marčićev, Marko Igrački, Vaša Nakrajkućin i Maksim Crnja. Sima Bugarin, koga u izveštaju navode kao najratobornijeg, »zamahne vilama da probode senatora Perića, ali promaši«. Perić je po oceni Magistrata srećno izbegao smrt, ali je zato opštinski birov »Pecarski napadnut i skoro pretučen«.

Ozlojeđeni narod naterao je dištriktskog suca Bugarskog, senatora Perića i birova Pecarskog da sa svojom oružanom pratnjom pobegnu u Kikindu.

Magistrat se osetio nemoćnim da svojim snagama uguši pobunu, te hitno zatraži od Zemaljske administracije u Temišvaru, da pošalje odred od najmanje dvesto vojnika da se uguši pobuna.

Zemaljska administracija je tek posle dva dana odgovorila Magistratu, osuđujući njegov postupak, između ostalo, piše: »Vranjevčani su se doduše kažnjivo ponašali i jako prekoračili granice poslušnosti. Ipak glavni povod za javni otpor koji je izbio dao je sudac Dištrikta Bugarski koji umesto da stišava, i bez toga uzbuđene duhove, svojim žustrim i neodmerenim ponašanjem samo ih je razdražio.

Administracija u Temišvaru uputila je kraljevskog komesara Đištrikta Halu i predsednika Zemaljskog suda u Temišvaru Vredena u Vranjevo da ispitaju uzroke pobune. Da sa Vranjevčanima razgovaraju i da im na blag način ukazu na njihove pogreške: »Ako ih opštinski sudac i nadzorni senator ugnjetavaju, trebali su se potužiti komesaru i sudcu Dištrikta, a ne da biraju novoga sudca, od starog pak silom otimaju novac skupljen na ime poreze, čime su zapravo poharali carsku blagajnu.

Kada ustanove, kako je do pobune došlo, da nalože opštini da se žali Zemaljskoj administraciji i da u Temišvar uputi birova Glišu Pecarskog i organizatore pobune.

Hala i Vreden su umirili Vranjevčane, ali problemi koji su izazvali pobunu, ostali su. Stanje u Vranjevu se normalizuje, mada Vranjevčani i nadalje insistiraju na smenjivanju senatora Nikole Perića. Magistrat je, međutim, činio sve da do ovog smenjivanja ne dođe.

U pismu Zemaljskoj administraciji od 26. marta 1777. Magistrat ističe: »Vašoj ekselenciji podnosimo ovim izveštaj u vezi traženja Vranjevčana da se razreši dužnosti senator Nikola Perić. Ovo se traženje mora posmatrati obzirom i na ostale članove magistrata, jer će i druge opštine u slučajevima kada senatori budu prema njima energičnije nastupili u svojoj zvaničnoj dužnosti, tražiti smenjivanje člana magistrata po ovakvom primeru. Članovi magistrata biće uvek izloženi promenljivom i ćudljivom raspoloženju mase, prošli bi slične sudbine. Usled ovakvog primera došlo bi se do toga da bi magistrat gubio svoj ugled, pa bi čitava njegova delatnost došla u pitanje, postao bi nemoćan za izvršavanje visokih naređenja i korisnih odluka. Zato smo prinuđeni da se ponizno obratimo Vašoj ekselenciji i, pozivajući Vaše osećanje pravičnosti i pravilno procenjivanje stvari, molimo da donesete odluku, koja bi udovoljila zahtevima kako opštine tako i magistrata kao i potrebama prosečnog čoveka.

Prihvatajući sugestije Magistrata, Zemaljska administracija pokušala je novim načinom plaćanja zakupa za iberland da umiri Vranjevčane. Ali ni ovim nije rešen problem iberlanda, i napori da se izgladi sukob Vranjevčana sa senatorom Nikolom Perićem, ostali su bez uspeha.

Molba Vranjevčana za smenjivanje senatora Perića 13. jula 1777. ponovo je u Magistratu, i izgleda da je ovog puta povoljno rešena.

U protokolu br. 406 od 12. IX 1777. nalazi se izveštaj Magistrata, podnet Administraciji u Temišvaru, u kome pitaju zašto im nije dostavljen zapisnik o izboru novog senatora opštine Vranjevo. Magistrat 24. oktobra 1777. traži od Okružnog zvanja u Velikom Bečkereku, da na mesto senatora Nikole Perića, koji je podneo ostavku, imenuje za senatora Földvarija iz Sentandreje.

Smenjivanjem senatora Perića nije značajnije izmenjeno stanje. Porezi i drugi nameti nisu smanjeni, te već iduće 1778. i 1779. godine, prilikom popisa poreskih glava, dolazi ponovo do nemira u Vranjevu. Ovi nemiri su imali skromnije razmere.

I kasnije, na primer 1874. godine, dolazi do pobune Vranjevčana i smenjivanja opštinsikog birova i čitave opštinske uprave, pri čemu je viša vlast intervenisala upotrebom sile.

Sadržaj

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak