Regulisanje toka reke Tise

Protičući, uglavnom, ravničarskim predelima — Tisa ima vrlo mali pad, jedva 28 milimetara po jednom kilometru. Zbog toga nastaju velika krivudanja reke i neprekidno, razvijanje okuka (meandera). Meanderi su usporavali oticanje što je povišavalo vodostaj, a u periodu topljenja snega, u predelima izvorišta Tise i njenih pritoka, dovodilo do velikih poplava. Da bi se spasle, velike površine obradivog zemljišta, od poplava pristupilo se regulisanjoi toka reke izgradnjom nasipa, a presecanjem mnogih meandera skraćen je tok Tise od 1429 km na 977 km.

Tisa je proticala Torontalskom županijom u dužini od oko sto osamdeset kilometara. Njena regulacija izvršena je tek posle regulisanja Moriša, Begeja i Tamiša, jer su te tri reke češće i jače plavile područje županije nego Tisa.

Regulacija toka Tise prema velikom mađarskom leksikonu A. Pallas-a počela je 1830. godine, a trajala je do 1844. godine.

Ove podatke, dovodi u sumnju knjiga izdata (1971) u Budimpešti: A Tisza szabalvozasa I rész (1846—1879) prema kojoj je Tiszavölgvi Társulat na svojoj skupštini od 18. januara 1846. godine organizovalo osam okružnih ureda za regulisanje pojedinih deonica Tise. Doduše, tu se ne spominje Torontalska županija, pa se može pretpostaviti da su na njenom području radovi već ranije izvedeni i da su tada izgrađeni nasipi od strane Županije rešili najosnovnija pitanja zaštite od poplava. Međutim, u izveštaju Ministarstva za javne radove i saobraćaj iz 1873. godine iznosi se da je po deonicama izgrađeno nasipa u ukupnoj dužini od 1.243 km, od toga u Torontalskoj županiji 153 km. Iz ovoga se može zaključiti da su radovi na daljoj izgradnji i pojačanju nasipa nastavljeni na delu Tise kroz Torontalsku županiju i posle 1844. godine. To potvrđuje i Istorijat rada na uređenju voda 1845—1975. Osnovne organizacije udruženog rada Gornji Banat izdate u Kikindi 1975.

Izgradnjom nasipa Torontalska županija nije lišena daljih poplava, ali su verovatno one bile ređe.

Potvrdu za takvu pretpostavku vrlo ilustrativno pruža predavanje Ištvanfi Endrea, održanog u Novom Bečeju krajem devetnaestog ili u prvim godinama dvadesetog veka.

»Deceniju od 1870. mogli bismo s pravom nazvati decenijom poplava. Miran san Turskog Bečeja, u noći uoči Božića 1870. godine, uznemiren je pucnjavom i stravičnim zvonjenjem sa crkava. Sad se prvi put nakon regulisanja pojavila snaga Tise u svoj svojoj nabrekloj i rušilačkoj moći. Svojim prvim nastupom mutna talasajuća reka izazvala je strah i užas... Mutni talasi već su zapljuskivali grudobran šetališta na Tisi, a nagomilani led ispred uskog proseka kod Burđoša stvarao je ogromnu barijeru. Pijačni trg već je plivao pod vodom, uski nasipi su odvajali susedne ulice od ogromnog zatalasanog mora vode ispred velike kafane. S obzirom na preteću opasnost, sakupio se odbor Olvasóegvlet (čitalačkog udruženja) i na poziv sreskog načelnika Nikolića, oformio odbramebnu komisiju pod predsedništvom Ištvanfi Ištvana. Komisija je odmah otpočela s preduzimanjem odbrambenih mera. Utvrdila je broj zgrada koje su izgrađene na višem terenu i koje bi mogle u slučaju poplave biti stavljene na raspolaganje poplavljenima. U svakoj ulici su postavili više čamaca, i talpe pod poverenikom za čamce i pod rukovođenjem čamdžija. Zahvaljujući božjem proviđenju, do primene ovih mera nije došlo. Turski Bečej je spasao njegov neumorni narod i njegov ozbiljan trud.

Početkom februara uputila je Komisija za odbranu Vladi žalbu: »Turski Bečej nadljudskim naporima brani sebe. Danju i noću smo na nogama. Nosimo zemlju, punimo džakove i mučimo se pod uputstvom Kepeši, mađarskog kraljevskog glavnog inženjera. Pa i da naša tela ugradimo u nasip, naš napor je uzaludan — treba da propadnemo zbog nemarnosti i nesaučešća od nas nezavisnih drugih organa.«

Da bi se izbeglo ponavljanje takve situacije, 1887. godine imenovan je Betlen Jožef za vladinog poverenika za poplave koji je bio ovlašćen, da u cilju zaštite angažuje Titelski šajkaški bataljon i obližnjih snaga Bačke i Torontalske županije, kao i snage Kikindskog dištrikta.

»Jednog februarskog jutra, Đerđu Luksederu, žitarskom trgovcu, čije su lađe bile u zimovniku kod Čuruga, javio je njegov kormilar da je vodostaj Tise kod Turskog Bečeja bar 4 metra viši od onog kod Čuruga. Posle ovog obaveštenja, koje je doneo glasonoša na konju, postalo je jasno da je masa leda zakrčila vodotok Tise, a reka je u međuvremenu rasla i rasla... Dobro manevrisanim 36-časovnim nadčovečanskim radom krampovima kroz brdo od leda oslobođen je protok vode, a da se zakasnilo samo još jedan dan, danas bi sećanja na bivši Turski Bečej pominjala samo istorija.

Ovaj natčovečanski rad na odbrani od poplave nije imao samo lokalni značaj, jer ako Turski Bečej padne, po tvrdnji tadašnjih inženjera deo Banata do blizu Temišvara bio bi plen talasa. Ovde je dakle rešena sudbina Kanane (staro ime Palestine — obećana zemlja), jer kada se on uništi — uništena je žitnica države.

U ovoj deceniji skoro svako proleće imali smo posla s vodom. Nismo morali da strahujemo samo od nabujale Tise, nego od mnogih kiša i nabujali Begej probio je svoje nasipe, došao do Torde, Bašaida i Bikača i poplavio bečejsku veliku šumu. Kopovi oko Paktova i Peska postali su pravo veliko more.

Turski Bečej i Arač (Vranjevo) opkoljeni nepreglednim močvarama, našli su se među pravim lagunama.«

Nije samo Tisa u danima proleća i velikih kiša zagorčavala život Novobečejeima i Vranjevčanima, nego su i podzemne vode bile svojevrsan problem. Evo šta o njima kaže ištvanfi Endre:

»Pod uticajem podzemnih voda i kišovitog vremena niže zemlje i loše kuće u Šušanju više puta su dugo bile pod vodom. Karačonji Ferenc iz Beodre putovao je ovim krajevima kolima, čiji se gornji deo mogao koristiti kao čamac. Tim teškim prilikama, koje su se ponavljale skoro svakog kišovitog proleća, došao je kraj osamdesetih godina kada su završeni veliki radovi regulisanja podzemnih voda. Baza tim radovima bio je duboki vodeni bazen, tzv. Venecija, koja se nalazila između Turskog Bečeja i Arača (Vranjeva — L. M.), ispred Gradišta, među velikim magazinima. Tamo, gde sada mladi voćnjaci puštaju svoje korenje u muljevito tlo, po tvrdnji očevidaca gde su se lovile ribe od četiri do pet kg.

U osamdesetim godinama spokojstvo Turskog Bečeja nisu remetile opasne poplave. To je bilo vreme rada na osiguranju da više ne strepimo od strahovitog suseda. Tekli su veliki radovi i na uređenju unutrašnjih podzemnih voda. Marljivo se radilo na podizanju nasipa, postavljale su se mamuze na ugroženim mestima vodotoka, pa ipak sva ova nastojanja nisu isključila svaku opasnost, kao što je pokazala velika poplava iz 1895. godine. Ali su zveket ašova i lopata u rukama stotine naših ljudi promenile ćudi stvorene prirodom. Na kraju ove decenije stanovnici su stojeći na visokom nasipu, mogli s ponosom da gledaju nabujalu vodu. Sve su oprostili Tisi, sve gorke časove, sve velike štete... čak su ljubomorno počeli da je vole. I za sve to je bilo puno razloga.«

Tisa je i posle izgradnje nasipa i dalje regulisana, ne samo radi zaštite od poplava, nego i za skraćenje vodenog puta.

Tako je meandar Biserno ostrvo, inače u to vreme najveća okuka Tise, dug dvadeset tri kilometara postao mrtvaja 1858. godine, kada je izvršeno prosecanje novog korita u dužini od 83 km.

Meandar na području Medenjača u dužini od petnaest km postao je mrtvaja 1863. godine presecanjem novog toka od 3,2 km. Ali je još dugo posle toga, meandar korišćen kao glavni tok, a prosek postao rukavac. Zbog toga je 1900. godine prosek proširen a meandar zasipan. I Medenjača je praktično, tek 1900. godine postala mrtvaja.

Posle izgradnje nasipa pored reka i kanala za odvodnjavanje do 1840. godine brigu o njihovom održavanju vodila je Županija, a već od te godine odbrana od poplava, izgradnja i održavanje nasipa i kanala prešlo je na zainteresovane vlasnike većih imanja — prvenstveno na vlasteline. U tom cilju se obrazuju vodne zajednice.

U Novom Bečeju osnovano je Udruženje za zaštitu od površinskih voda 1875. godine za područje Novi Bečej — Taraš. Osnivači su bili: Đula Urban, Gedeon Rohonci, Jovan Bašić i Jožef Rozenberg, veleposednici iz Novog Bečeja.

Na kraju, podaci o nivou reke Tise: njena nadmorska visina kod Segedina je 74,47 m, kod Sente 72,79 m, kod Novog Bečeja 72,05 m, kod Titela 69,79 m. Verovatno je uzet nivo pri letnjem vodostaju Tise, jer je prilično velika visinska razlika između nivoa vode i nadmorske visine samog Novog Bečeja. Tisa je široka 230 m pri niskom vodostaju, 302 m pri srednjem i 1.680 m pri visokom (sve kod Novog Bečeja). Dubina Tise 4,2 pri niskom, 7, 7 pri srednjem i 9,7 m pri visokom vodostaju.

Sadržaj

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak