Velika seoba Srba 1690. godine

Porazom Turaka kod Beča 1683. godine, nastavljeno je s njihovim proterivanjem i oslobađanjem gradova: Budima 1686, Segedina 1687, Beograda 1688, sve do Niša, Prištine, Peći, Prizrena i Skoplja.

U bici kod Kačanika 1690. godine poražena je austrijska vojska i u bekstvu napušta sve krajeve do Niša.

Turci su vrlo nemilosrdno kažnjavali hrišćansko stanovništvo, u krajevima iz kojih je potisnuta austrijska vojska, zbog njihovog neverstva u periodu povlačenja Turske iz ovih krajeva.

O turskoj svireposti brzo se raščulo po celoj Srbiji i narod je bežao prema severu. Srbi su bežali prema Beogradu i Savi, jer su Turci držali Temišvar s okolinom, čime je čitava leva obala Dunava u Banatu bila ugrožena od Turaka.

U periodu između pada Niša i opsade Beograda od Turaka, organizovana je seoba Srba u Ugarsku na čelu s Arsenijem III Čarnojevićem. Izbeglice su koristile dva pravca prelaza preko reke: jedan preko Dunava kod Petrovaradina, a drugi na Dravi kod Osijeka. Oni što su prešli kod Petrovaradina, produžili su pravac severa i nastanili se u okolini Subotice, Baje i Segedina, pa čak i do Debrecina, a drugi, koju su prešli Dravu, nastanili su se u Baranji u mestima Šiklošu, Mohaču, Kapošvaru, ali je veći deo otišao severnije u Budim i Sentandreju, pa i dalje u Estergom, Komoran i Đer. Neki su, međutim, prešli u Banat i zaustavili se u Bečeju, Vranjevu i Bečkereku, gde su imali svoje, već ranije nastanjene, rođake i poznanike.

Kao što je već napomenuto, izbeglice su smatrale da je ovo njihovo napuštanje ognjišta privremeno i da će se uskoro vratiti u svoja mesta, pa su u novim krajevima podigle šatore i zemunice i u njima živeli. Tako su mislile i austrijske vlasti, kada car Leopold u svojoj povlastici ističe: »Trudićemo se na svaki način, da pobedonosnim našim oružjem, a Božjom pomoću, pomenuti srpski narod što pre uvedemo u zemlje, ili sjedišta, koja je pre toga imao. I prognavši odande neprijatelje, hoćemo, da srpski narod ostane pod upravom i pod uredbama svojih rođenih vlasti.

Tim izbeglicama nije bilo dozvoljeno da se naseljavaju po gradovima, već smo po predgrađima ili potpuno odvojeno, što je bila najčešća pojava, te su zemunicama i kolibama stvarali zbegove. Stalno su pristizali novi ili su se preseljavali iz jednog u drugo mesto, tako je bilo teško utvrditi broj izbeglica u pojedinim mestima. Prema jednom izveštaju u proleće 1693. godine, bilo je u Sentandreji 12.000, a po drugom oko 14.000 Srba.

Središte izbeglica bilo je u Sentandreji, u kome je bio najveći zbeg i sedište patrijarha. Najveći deo izbeglica bio je, kako se pretpostavlja, sa Kosova i Metohije. Te oblasti su skoro potpuno opustele, naročito krajevi oko Prištine, Trepče, Vučitrna, Đakovice i Peći. Sva ta mesta, kao i okolna sela, su razorena i popaljena od strane Turaka. Sigurno je i Šumadija i Pomoravlje toliko opustelo, kada je komandant austrijske vojske verovao da Turci neće moći napredovati od Niša prema Beogradu, zbog napuštene zemlje, neće biti nikog da ishrani tursku vojsku.

Sadržaj

Prijavite se za novosti

Prijavite se ako želite da dobijate novosti sa sajta na vaš e-mail.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak