Seoba Srba preko Save i Dunava

Seobe Srba u krajeve preko Save i Dunava javljaju se još pre Kosovske bitke. Posle nje, nastavljaju se sve do kraja sedamnaestog veka, a u Banat i do kraja osamnaestog veka. Porazom na Kosovu, 1389. godine, nastaju veća povlačenja Srba prema severu.

Prve Srbe preveo je u Banat, pred kraj četrnaestog veka, Dmitar, sin kralja Vukašina i brat Kraljevića Marka. Ali tek pod despotom Stefanom Lazarevićem i Đurđem Brankovićem dolazi do sistematskog naseljavanja Srba u Banatu.

Ratovi između Mađara i Turaka takođe su prisiljavali Srbe da se povlače prema severu i zapadu. Njihov položaj bio je izuzetno težak, jer su se svi ti ratovi vodili na teritoriji na kojoj su oni živeli.

Podaci o tim seobama pokazuju da je najveći deo tih doseljenika bio iz sevenne Srbije: Pomoravlja, Šumadije, Braničeva i Timočke Krajine, manji broj je došao iz južnih krajeva. Seobe su, uglavnom, bile dobrovoljne, jer su se iseljenici nadali boljim uslovima života u novim krajevima, a često i zato da sačuvaju život, ali je u ratnim periodima bilo i prisiljavanja.

Prema Sentklaraiu, bilo je devet većih seoba srpskog naroda preko Save i Dunava. Prva seoba je izvršena 1356. godine; druga je trajala od 1404. do 1412; treća 1433; četvrta posle pada Novog Brda 1455; peta 1459. godine; šesta 1481; sedma predstavlja dolazak u manjim grupama u periodu od 1509. do 1525; osma 1538. i deveta pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine, kada je i jedan broj naseljen i u Vranjevu.

Za Novi Bečej je od posebne važnosti seoba, koja se odigrala za vreme poslednjeg austrijsko-turskog rata (Kočine Krajine) — kada se u Vranjevo doselilo 228 lica iz Šumadije i Pomoravlja i za koja postoji spisak imena domaćina.

Mađarska je rado primala Srbe-izbeglice. Naseljavala ih je po Banatu, Sremu i Bačkoj, u krajevima koji su bili najviše izloženi turskim napadima, zbog čega je stanovništvo tih krajeva, pre naseljavanja Srba, bilo jako proređeno. Mađari su iz svih ratnih pohoda na krajeve okupirane od Turaka, dovodili sobom i brojno srpsko stanovništvo i njime naseljavali svoje južnije krajeve, naročito one u granice s Turskom. Prema jednoj zabelešci samo 1481. godine preselilo se u Banat oko 50.000 Srba. Po drugom izvoru — pismu koje je kralj Maćaš uputio papi — u Mađarsku se za svega nekoliko godina (1482—1486) preselilo oko 200.000 Srba. Možda su te cifre i uveličane, ali je poznato da je Banat u to vreme bio uglavnom naseljen Srbima.

Sadržaj

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak