Preistorija

Novi Bečej nalazi se u delu Panonske nizije, koji je, nekad, u doba Rimske imperije, bio rimska provincija.

Nastanak Panonske nizije vezan je za formiranje evroazijskog planinskog sistema, posebno za formiranje Karpata kao najmlađeg velikog planinskog sistema koji se horizontalno pruža u pravcu Atlanski - Tihi okean. Pre postanka Alpa i Karpata prostiralo se, preko ovog terena, Mediteransko more.

Formiranjem Alpa i Dinarskih planina prekida se veza s Mediteranskim morem, ali ostaje Panonska nizija pokrivena - takozvanim - Sarmatskim morem. Formiranjem Karpata prekida se veza s drugim morima i stvara se kontinentalno more (jezero) – takozvano - Panonsko ili Pontsko jezero (kao što danas izgleda Kaspijsko jezero).

Panonsko more predstavljalo je zapadni deo velikog mora koje se nazivalo Paretitis, a koje se prostiralo od Alpa pa sve do Turkestana u Aziji. Danas pad pojmom Panonskog mora obično imamo u vidu područje okruženo Alpima, severnobosanskim planinama, šumadijskim planinama i Karpatima.

Veličina ovog jezera se menjala, zbog nezavršenog pomeranja tla u Alpima, Karpatima i Dinaridima, a nanosi reka i vazdušne struje (vetrovi) postepeno su zasipali ovo jezero i pretvarali ga u slatkovodno - Levantsko jezero. To je, u stvari, poslednji stadijum tog jezera, a naziv je dobilo po Levantu (Bliskom Istoku). Još u doba terciera erozijom jedne reke prokopan je današnji Đerdap i obrazovan sliv Dunava kojim je ispražnjeno Levantsko jezero.

Računa se da je Panonsko more, u širem smislu, nastalo pre otprilike 30 miliona godina, a iščezlo pre više od 600.000 godina.

Poslednju fazu u životu Panonskog mora predstavlja veliko jezero koje se nalazilo iznad najdubljih delova Panonske nizije između reka Dunava i Tise, zatim Banat i izolovane uvale severo-zapadno i jugo-istočno, između Slavonskih planina i Fruške gore. U Potisju su se najduže zadržali ostaci tog jezera. Današnji njegovi ostaci su: Nižidersko jezero na granici Mađarske i Austrije, Balaton, u Mađarskoj, i Palić, u našoj zemlji.

Panonsko more je ostavilo dragocene naslage u vidu nafte, mrkog uglja, lignita, zemnog gasa i kamene soli. Današnji arteški bunari koriste vodu iz tih levantskih slojeva.

Vojvodina je ravnica blagog nagiba, kroz koju protiču reke - Dunav, Drava, Tisa i Sava, kojima su otekle vode Levantskog jezera (Panonskog mora). Posle toga bila je podložna dugim poplavama koje su imale odlučujući uticaj na naseljenost tih krajeva. Kada bi se reke povukle u svoja korita, ostajale su ogromne bare, močvare i ritovi čiji je mulj stvarao vrlo teške uslove za opstanak čoveka. Močvare su leti ispuštale gasove koji su još više pogoršavali uslove za život ljudi, te je to zemljište dugo bilo nepogodno za nastanjivanje.

Reke i pored svojih poplava, koje su odlagale nastanjivanje čoveka u osnovi su bile privlačne za ljude, jer su im olakšavale život i često bile uslov njihovog opstanka. Bile su pogodna prirodna zaštita od neprijatelja; njihove su doline predstavljale glavne pravce kretanja u seobama; olakšavale su prenošenje civilizacije iz jedne u drugu oblast. Reke su posebno bile značajne u privrednom pogledu. Još od najstarijih vremena predstavljale su uslov za egzistenciju čoveka zbog ribolova i lova uz svoje obale, kao i glavne saobraćajnice. Lov i ribolov su u prvo vreme bili osnovni vid obezbeđenja sredstava za život čoveka. Pored riba, oko reka i na rekama nastanjivale su se mnogobrojne ptice i druga divljač koje je čovek lovio i time obezbeđivao sebi osnovne namirnice.

Život ljudi u Vojvodini prati se od početka neolita. Iz tog perioda postoje mnoga nalazišta, a među najvrednija spadaju i ona oko Novog Bečeja i Vranjeva.

U našim krajevima sve doskora nisu bili poznati lokaliteti koji pripadaju paleolitu. Međutim, mamutova glava s kljovama (nađena na obali Tise kod Novog Bečeja 1947. godine) pripada životinji čije izumiranje pada krajem paleolita i nastankom neolita.

Period srednjeg neolita u našim oblastima predstavljen je vinčanskom i potiskom kulturom. Ovaj period se kod nas proteže od 3.400 do 2.800. godine pre naše ere.

Za proučavanje preistorije Novog Bečeja važnija je potiska kultura, jer se prostire duž obala srednjeg i donjeg toka reke Tise. Potiska kultura spada u pozno neolitsko doba, sve dok je nije zamenila kultura prelaznog doba iz neolita u metalno. Za ovaj period postoje dva vanredna lokaliteta u neposrednoj blizini Novog Bečeja i Vranjeva: Borđoš i Matejski Brod. Matejski Brod spada u jedan od najpoznatijih lokaliteta u našoj zemlji.

Iz mlađeg kamenog doba (neolita) postoji čitavo naselje na Matejskom Brodu s ruševinama kuća, grobovi, keramika, oruđa od gline i kostiju, a smatra se da hronologija ovog naselja traje od trećeg milenijuma pre naše ere pa do trinaestog veka naše ere.

U proleće 1951. godine Novobečejac Bogdan Radonić je, prilikom oranja na salašu u području zvanom Simuđska strana, plugom zakačio ćup koji je predstavljao ostavu. Predao ga je Narodnom muzeju u Zrenjaninu. U ćupu je bilo mnoštvo raznovrsnih predmeta. Ćup se svrstava u tip zanatske ostave i pretpostavlja se da je pripadala zanatliji livcu, a potiče iz trećeg perioda bronzanog doba.

Na Borđošu je nađeno nekoliko preistorijskih naselja. Jedno od njih leži na staroj obali Tise i pripada mlađem kamenom dobu. Na njemu su otkriveni predmeti potiske i vinčanske kulture, što pokazuje da su se ovde mešali elementi dveju susednih kultura. Drugo naselje na obali Tise pripada bronzanom dobu. Uz njega je postojalo i groblje s urnama u kojima su sahranjivani pokojnici.

Na Brođošu je u više mahova otkriveno nekoliko mesta s ostavama bronzanih predmeta s kraja bronzanog i početkom gvozdenog doba. Tu je nađena i jedna statueta od pečene zemlje, koja predstavlja žensko božanstvo u sedećem položaju i pripada mlađem kamenom dobu.

To su samo neki od vrednijih nalaza, koji pokazuju da je čovek na tom području živeo od vajkada.

Predmeti nađeni na području Novog Bečeja i Vranjeva čuvaju se po mnogim muzejima ne samo u našoj zemlji, nego i u inostranstvu.

Sadržaj

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.