Kratak pogovor

U Beogradu smo sa majkom i sestrom boravili kod moje tetke Ruže, mamine sestre. 12. 12. 1941. godine trebali smo se, po naredbi Nemaca prijaviti u sabirno mesto, odakle su jevrejske porodice vodili na sajmište. Umesto da se prijavimo, mi smo otišli kod Dragoljuba Trajkovića, Limska 15, gde je počela naša odiseja skrivanja, koje je trajalo sve do 1944. godine.

Moja strina je uspela jednu od svojih kćeri, Mariku, da prebaci u Mađarsku i ona je preživela rat, a sada živi u Čikagu.

Ovo pismo, "Ispovest Olge Ungar", pisao je njen brat Tihomir, po njenom saopštavanju, a na moju molbu. Meni je naročito stalo do toga da dođem do ovog svedočenja, pa sam istovremeno želeo i da proverim neke od podataka za koje sam čuo od drugih lica. To se odnosi na moje informacije koje nikad nisu proverene:

- da je, čekajući transport, u noći 20. septembra umrla devojčica Naftali Katica - "Kitika"?

- da je devojka Cigler uspela da pobegne iz Beograda i da se spase

- da je iz logora pokušala da se spase supruga Berger Alfreda?

U pismu se desila i jedna omaška: u "pogovoru" je napisano: "U Beogradu smo, sa majkom i sestrom boravili kod moje tetke...", a trebalo je "...sa majkom i bratom" (odnosi se na Tihomira).

primedba Branislava Kiseličkog

Sadržaj

Pišite nam...