Svedočenje Ungar Tihomira

šefa odelenja za informatiku IVAPV Novi Sad - iz Novog Sada

U Novom Sadu sam 25. februara 1992. godine upoznao Ungar Tihomira, koji je kao dete bio zatočen u sabirnom logoru magazina LEO WEISS u Novom Bečeju. Vezu sam uspostavio preko Vasilija Nićina koji je dobro poznavao Ungar Tihomira.

Lično mi je ispričao sledeće:

Njegova je porodica živela u Novom Kneževcu, odakle je 14. avgusta uhapšena, a 15. avgusta 1941. godine deportovana u N. Bečej, u već spomenuti magazin. U gradi magazina bile su drvene etaže (spratovi) po kojima su smešteni zatočenici. Jedan deo starijih i bolesnih osoba, koji nisu mogli da se smeste u unutrašnjost magazina, morali su da se smeste u svinjce, ispod kotarke, koja se nalazila u dvorištu, prekoputa magazina. Tu se nalazila i njegova baba, vrlo stara i bolesna osoba. Ona je tu i umrla, pre nego što su deportovani u Beograd. Deca su se uglavnom zadržavala u dvorištu, pa su se tu i igrala. Međutim, nisu smeli napuštati određeni deo dvorišta.

Oko 20. septembra 1941. godine, svi su oterani na pristanište i tu su utovarani za transport. Njihova prodica bila među prvima i oni su okrcani u deregliju koju je vukla mala lađa, pa su tako putovali za Beograd vrlo dugo.

U Beogradu je on, kao dete, bio sa majkom i sestrom na nekoj vrsti slobode, pa je tu njegova majka uspela da, putem podmićivanja, oboje dece pošalje u Aleksinac, a odatle u jedno selo u okolini, gde je pod lažnim imenom, kao Tihomir Urošević, preživeo rat.

U znak zahvalnosti svome lažnom imenu, koje ga je spaslo, zadržao je ime Tihomir i dodao ga svome pravom prezimenu UNGAR. Inače, njegovo ranije ime bilo je TIBOR.

Na lično pismo Ungar Tihomiru, da mi pruži još neke podatke o logoru, on mi je posleo opis sudbne svoje sestre, koji je deo ove zbirke svedočenja.

B. Kiselički

Prepis pisma UNGAR TIHOMIRA, službenika IV APV iz Novog Sada čija je porodica bila zatočena u sabirnom logoru u Novom Bečeju. Ono predstavlja jedino originalno svedočanstvo o danima strašnog progona Jevreja u avgustu i septembru 1941. g.

RATNI KOŠMARI PORODICE UNGAR

Uvod

Da bih opisao naša stradanja u privremenom logoru u Novom Bečeju, moram nekoliko reči utrošiti za minimalne generalije o mojoj porodici. Moji roditelji, otac Marcel Ungar i majka Margita Ungar-Blau su iz Banatskog Aranđelov.

Otac mi je rođen 1897. godine, a majka 1905. Moji roditelji su imali troje dece: Olgu, rođenu 1925, mog starijeg brata koji je umro kao malo dete i mene Tihomira, rođenog 1930. godine. Ovde ću dati neke podatke samo o najbližoj od moje mnogobrojne rodbine. U Novom Kneževcu imao sam strica, strinu i dve sestre od strica. Zatim, tu je živela porodica Vajs, sestra moje mame, njen muž, sin i kćer. U Senti sam imao ujaka i ujnu, prezime Blau. U Beogradu sam imao tetku Ružu, koja je bila udata za muslimana, prezimenoml Borovac. Baba sa majčine strane i tatina tetka.

Mislim da je moja porodica imala najviše sreće u preživljavanju ratnih strahota banatskih jevrejskih porodica.

Pobrojaću sve članove moje uže porodice koji su preživeli ratne strahote:

1. Trajković-Ungar Margita (moja majka), umrla 1971. godine

2. Adam-Ungar Olga (moja sestra), živi u N. Sadu, ul. M. Gorkog 8.

3. Ungar Tihomir, pisac teksta, živim u N. Sadu, Nar. fronta 16

4. Štajne-Ungar Marika (sestra od strica), živi u Čikagu, SAD

5. Polaček-Vajs Barbara (sestra od tetke), živi u Holonu - Izrael

6. Blau Ileš (ujak), umro odmah posle rata

7. Blau Pirika, ujna, umrla u Subotici.

8. Borovac-Blau Ruža, tetka, poginula posle rata od zalutalog metka

Od pobrojanih, preživelih, nas četvoro prvih u spisku bili smo u privremenom logoru u N. Bečeju.

Pišite nam...

Sadržaj