Svedočenje Zlate Raičević

dramske umetnice iz Podgorice

Sa Zlatom Raičević, koja je po narodnosti Jevrejka, a udata za advokata Raičevića iz Melenaca, gde je pred rat i živela, upoznao sam se putem pisma koje sam joj napisao, a pošto sam dobio adresu od ZORE LALIĆ, nastavnice na radu u biblioteci u N. Bečeju, koja je pomenutu osobu poznavala.

Na moje opširno pismo, u kome sam je molio da mi pruži neke podatke o logoru u N. Bečeju, gde je bila 1941. godine zatočena, Zlata Raičević mi se javila telefonom na dan 25. februara 1992. godine i, uz obrazloženje da nije u stanju da o tome piše, saopštila mi sledeće:

Kao mlada supruga advokata Raičevića iz Melenaca, bila je uhapšena, zajedno sa ostalim Jevrejima novobečejskog sreza krajem maja 1941. godine i zatočena u sinagogi u N. Bečeju.

Tu su sve jevrejske žene iz sreza spavale na galeriji sinagoge, a muškarci dole, na podu, kako su inače prisustvovali za vreme bogosluženja.

Režim je bio surov, a hrana se sastojala od sledećeg: doručak - čaj bez hleba, a u podne i uveče - čorba sa pokojim zrnom povrća i vrlo malo hleba.

Stražari su noću ulazili u sinagogu i tukli zatočenike. To se često ponavljalo, pa se nije moglo spavati. Ona se seća da je jedne noći pretučen jedan od muškaraca, koji je pod batinama umro.

U tom vremenu. a to je bilo: kraj maja - početak juna, bilo je više slučlajeva da su neke žene potkupljivanjem stražara uspevale da pobegnu iz sinagoge, ali su brzo uhvaćene i vraćene.

Pošto je ona bila supruga Srbina, a sem toga nalazila se u osmom mesecu trudnoće, njen muž je uspeo da je otkupljivanjem i podmićivanjem, spase iz zatočenja.

Ovo svedočenje zapisao sam 25. februara 1992. g.

B. Kiselički

Sadržaj

Pišite nam...