Svedočenje Mirjane Velisavljev

penzionisane učiteljice iz Novog Bečeja koja je ceo vek provela u N. Bečeju

Mirjana Velisavljev dala je potresno svedočenje o sudbini jevrejske dece u Novom Bečeju, te strašne 1941. godine:

"Bila sam školska drugarica sa Katicom "Kitikom" Naftali. Sa njom sam završila tri razreda osnovne škole, a rat nas je zatekao u IV razredu. Ja sam Kitiku dobro poznavala, jer sam odlazila njenoj kući da joj objasnim školske zadatke onda, kada je ona bila bolesna. Njen otac je imao dućan na glavnoj ulici, a stanovali su u svojoj kući, koja je bila dalje od dućana.

Kada je počeo rat, Kitika nije išla u školu, a ubrzo smo čuli da su svi Jevreji, pa i Kitika, zatvoreni.

Jednoga dana ja sam išla dolmom, pa sam videla kako su Jevreji kod skele čupali travu pored puta. Tu su bile žene i deca. Medju njima je bila i moja drugarica koja je tužna, oborene glave, čupala travu, ne smejući da digne pogled. Nije me zato ni videla, a ja sam nju tada poslednji put videla.

Kitika je umrla jedne noći, kada su njeni tata i mama, zajedno sa ostalim Jevrejima čekali lađe koje će ih prebaciti u Beograd. Noćili su u jednoj kotarci u blizini Tise i tu je ona umrla od gladi i žeđi."

Ovo je svedočenje Mirjana Velisavljev dala 1989. godine.

Sadržaj

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.