Svedočenje Mirjane Velisavljev

penzionisane učiteljice iz Novog Bečeja koja je ceo vek provela u N. Bečeju

Mirjana Velisavljev dala je potresno svedočenje o sudbini jevrejske dece u Novom Bečeju, te strašne 1941. godine:

"Bila sam školska drugarica sa Katicom "Kitikom" Naftali. Sa njom sam završila tri razreda osnovne škole, a rat nas je zatekao u IV razredu. Ja sam Kitiku dobro poznavala, jer sam odlazila njenoj kući da joj objasnim školske zadatke onda, kada je ona bila bolesna. Njen otac je imao dućan na glavnoj ulici, a stanovali su u svojoj kući, koja je bila dalje od dućana.

Kada je počeo rat, Kitika nije išla u školu, a ubrzo smo čuli da su svi Jevreji, pa i Kitika, zatvoreni.

Jednoga dana ja sam išla dolmom, pa sam videla kako su Jevreji kod skele čupali travu pored puta. Tu su bile žene i deca. Medju njima je bila i moja drugarica koja je tužna, oborene glave, čupala travu, ne smejući da digne pogled. Nije me zato ni videla, a ja sam nju tada poslednji put videla.

Kitika je umrla jedne noći, kada su njeni tata i mama, zajedno sa ostalim Jevrejima čekali lađe koje će ih prebaciti u Beograd. Noćili su u jednoj kotarci u blizini Tise i tu je ona umrla od gladi i žeđi."

Ovo je svedočenje Mirjana Velisavljev dala 1989. godine.

Sadržaj

Pišite nam...