Svedočenje Branislava Petraškova - "Komoča"

penzionera iz Novog Bečeja, koji je tu proveo ceo svoj život

Branko Petraškov - "Komoč", kao jedan od vrlo aktivnih mladih ljudi sportista i član SOKO-la, poznavao je dosta Jevreja svoga doba, a sa nekima od njih se i družio.

1. "Jednog dana u junu 1941. godine prolazio sam pored zgrade osnovne škole na glavnoj ulici i tu sam video grupu Jevreja koja je, pomoću šmrka, crpla vodu iz školskog podruma. Zapazio sam Kraus Erne-a, koga sam poznavao kao sportistu. Pošto momentalno nije bilo stražara u blizini, on mi je prišao i postavio mi pitanje: "Šta misliš? Kako će se ovo naše završiti?" Odgovorio sam: "Ne znam. Verovatno neće biti dobro." - pružio sam mu pri tom cigaretu. U tom momentu me je primetio stražar, naglo nam je prišao i psujući na nemačkom jeziku, opalio mi jak šamar. Zaneo sam se i posrnuo, a onda sam naglo odatle otišao.

2. "Sećam se da su Jevreji, pre odlaska u magazin LEO WEISS-a, bili zatvoreni u magazin KLEIN i HORVAT. Tu su bili samo Jevreji našeg sreza, a u magazinu LEO WEISS-a su bili Jevreji iz celog severnog Banata."

3. "Dan kada su Jevreje brodovima i šlepovimanosili za Beograd bio je topao. Mislim da je bilo na kraju leta. Radio sam tada u Tarašu i kupao se na Tisi. Sećam se da se sa šlepa čuo glas jednog Jevrejina koji je doviknuo reči opraštaja sa Tarašom, kojeg više nikad neće videti."

NAPOMENA:

Ovde je značajno svedočenje o mestu zatočenja Jevreja sreza novobečejskog, pre odlaska u magazin LEO WEISS-a, o čemu je jedno vreme bilo dileme.

Svedočenje dato 10. januara 1991. godine.

Sadržaj

Da li ste znali...

da je meandar Biserno Ostrvo, u to vreme najveća okuka Tise, dug oko 23 km prosecanjem novog korita 1858. godine u dužini od 8,3 km postaje mrtvaja. Meandar na području Medenjača u dužini od 15 km postao je mrtvaja 1863. godine prosecanjem novog toka u dužini 3,2 km. Ali, je još dugo posle toga meandar korišćen kao glavni plovni put, a prosek postao rukavac. Zbog toga je 1900. godine prosek proširen, a meander zasipan i Medenjača praktično tek 1900. godine postaje mrtvaja.

O gradu