Svedočenje Mihajla - Miše Kiseličkog

penzionera iz Novog Bečeja, rođ. 1908. god. u N. Bečeju, gde je proživeo ceo svoj vek.

Svoja sećanja Miša Kiselički je prvi put ispričao septembra 1986. godine, a ponovo smo to potvrdili i zapisali 2. januara 1991. godine.

1. "Krajem juna 1941. godine išao sam biciklom prema stanici i prestigao kolonu Jevreja, koju su iz logora gonili na istovar vagona na željezničkoj stanici. U koloni je bilo puno mojih poznanika koji su ćutke i pognutih glava gazili prašnjavim putem. Sa te strane, gde sam prolazio pored kolone zapazio me je Jožef Bergl, trgovac i moj dobar poznanik. Kad sam prošao sasvim blizu njega, on mi je krišom dobacio pitanje: "Mišo, jesu li Rusi blizu..."

2. Koliko se ja sećam Jevreji su bili prvo zatočeni u sinagogi, zatim jedno vreme kod velikog magazina, pored Veljačine kuće, a od polovine avgusta kada ih je bilo iz celog severnog Banata, u velikom magazinu LEO WEISS-a.

(Primedba: ovo je svedočenje veoma važno, pošto je kuća Mišinih roditelja bila blizu ovih magazina, pa je on tu veoma često navraćao. - B. K.)

3. Krajem maja 1941. godine video sam na dolmi kod skele užasan prizor: sin Klapke Jožefa, podbeležnika vranjevačke opštine, koji je bio zadrti hitlerovac, terao je inženjera Deri Imre-a, direktora "Senćanske parne pilane", koji je bio visok i krupan čovek šezdesetih godina, a uz to je imao ravne tabane, da trči putem od skele do skeledžijske kućice i natrag. Deri je bio težak čovek, a zbog ravnih tabana čak je teško i išao, pa mu je svako trčanje bilo vrlo teško. Međutim, ovde je bio primoravan da trči uz breg i niz breg, po kaldrmisanom putu. Stradalnik je padao na lice, pa se dizao sav izubijan i krvav, a hitlerovac je na njega životinjski vikao i korbačem ga krvožedno šibao...

4. Sećam se dobro da je kuća, koja se nalazi na uglu glavne ulice i gde se ulica Sonje Marinković spaja sa glavnom ulicom (sadanja kuća pok. Geze Šnajdera), oduvek nalazio dućan. Ta je kuća bila svojina Izidora Polaka, trgovca, koji je bio rođeni brat Emanuela Polaka, novobečejskog rabinera..."

5. Postavio sam pitanje da li mu je poznato otkud se pojavljuju u podacima dva slična imena: Deneš Laslo i Deneš Lajoš. Miša je objasnio da su u pitanju zaista dva lica, jer je Deneš Laslo imao ćerku Margitu i sina Đerđa, a Deneš Lajoš - ćerku Klaru.

(Ovaj odgovor je za istraživanje bio vrlo važan, jer su podaci iz školskih knjiga ponakada i brkali imena očeva koja su inače slična.)

Svedočenja Mihajla - Miše Kiseličkog imaju značaj autentičnosti, jer je on skoro ceo svoj vek proveo u N. Bečeju, a u mladosti se družio sa Jevrejima svoga doba. Dobro ih je poznavao i kasnije se sa njima sastajao i sarađivao kao komšija i prijatelj. Prva kuća na glavnoj ulici, do kuće njegove majke, bila je kuća Đule Bergla, trgovca, koji je sa njegovom porodicom živeo u dobrim, komšijskim odnosima.

Pišite nam...

Sadržaj