Svedočenje i sećanje Senji Maćaša

penzionera iz N. Bečeja

Pošto je u vreme kada su se dešavali progoni Jevreja u Novom Bečeju bio zreo čovek (rođ. 1912. godine) drugovao je sa Jevrejima svoga doba i mnoge je poznavao. Sem toga njegov je otac držao u zakup kafanu KRUNA, koja se graničila sa sabirnim logorom, pa je iz neposredne blizine mogao da sazna mnoge stvari.

1. Pošto je u aprilskom ratu 1941. godine zarobljen, bio je kao Mađar otpušten iz zarobljeništva. Sa njime su zajedno bili Jevreji braća Janoš i Pal Hauzeru. Oni su se takođe izjasnili kao Mađari, pa su bili otpušteni kući. To je odvajanje izvršeno u Nemačkoj, pa su se oslobođeni zarobljenici vraćali kući preko Mađarske. Međutim, u Budimpešti je izvršena rigorozna kontrola, pa su svi Jevreji ili odvojeni i oterani u koncentracioni logor. Oni se nikada nisu javili, niti je ikada stiglo bilo kakvo obaveštenje o njima. Nestali su bez ikakvog traga.

2. Lebl Jene, sin Lebl Ignaca, poslovođe sa "Senćanske parne pilane" bio je boem i pesnik. Živeo je od novinarske delatnosti u Vel. Bečkereku, gde ga je zatekao rat i okupacija. Oteran je u logor, sa ostalim Jevrejima iz Vel. Bečkereka i ubijen u nekoj od odmazdi, koje su vršene nad taocima Jevrejima u Beogradu.

3. Gere David, gostioničar iz N. Bečeja imao je sina Erne-a koji je po zanimanju bio inženjer, a živeo je u Budimpešti. On je bio član mađarske vlade u revoluciji 1956. godine. Bio je rođen 1899. godine. Njegova sudbina mi je nepoznata.

4. Pošto je njegov otac držao u zakup kafanu KRUNA, čije se dvorište graničilo sa dvorištem sabirnog logora u magazinu LEO WEISS, on je ponekad organizovao doturanje grane i cigareta za pojedine logoraše. (Ovde se misli na vlasnika kafane, tj. njegovog oca). To se dešavalo onda kada su se na straži nalazili tolerantniji ljudi koje je on poznavao. Seća se da su logoraši posebno tražili belog luka, verujući u njegovu moć da ih zaštiti od bolesti.

5. Povodom dileme oko toga da li je sabirni logor u magaiznu LEO WEISS-a trajao samo nedelju dana ili više, izjavio je da se dobro seća da je taj logor za Jevreje sev. Banata trajao 3 do 4 nedelje. Na to ga navodi i činjenica što je on, kao učesnik narodne (dobrovoljačke) straže imao obavezu da jednom nedeljno bude u patroli, a patrola je u svojoj obavezi uvek obilazila logor. On se dobro seća da je na takvoj dužnosti obišao logor tri ili četiri puta. Isto tako se seća da su poznanici Jevreja dolazili više puta pred logor, pokušavajući da zatočenicima doture hranu, cigarete, novac i sl. i da je to trajalo više nedelja.

6. Posle prvog zatočenje, a pre konačnog logorisanja u magazinu LEO WEISS-a, Jevreji su privremeno bili na slobodi. Njegov stric mu je pričao da je u to vreme sreo Berger Alfreda, koji mu je bio komšija i koji je, nadajući se da će ostati na slobodi, tom prilikom rekao: "Znate kako je - kad guski očupaju perje, ono joj ponovo naraste Tako će biti i sa nama..."

7. Na postavljeno pitanje o tome da li su novobečejski Jevreji, pre zatočenja u magazinu LEO WEISS-a, bili u nekom drugom magazinu, Senji Maćaš je odgovorio da nije baš sasvim siguran, ali smatra da su oni sve vreme bili u tom magazinu iz kojeg su oterani i u smrt.

8. Eva Berger, supruga Alfreda Bergera, trgovca, koji je bio komšija, bila je zatočena u logoru sa mužem i dvoje dece. Mlađe dete - sin Ladislav - rođen je 19. januara 1941. godine, tj. bio je beba. Njegova (Maćaševa) tašta je uspela da u tegli sa pekmezom doturi Evi Berger dve hiljade dinara, što je ova iskoristila da podmiti stražara, paje preko uspostavljene veze pobegla u Bačku. Tamo je brzo pronađena i vraćena u lgor, pa je sa ostalim logorašima deportovana i ubijena.

9. Deri Imre, direktor "Senćanske parne pilane i mlina" i predsednik upravnog odbora "Tursko-Bečejske štedionice", bio je bogat posednik i imao lepo imanje, sa salašem. Odmah po zatočenju bio je pozvan kod Franca Rajta, tada sreskog načelnika, sreza novobečejskog, koji mu je predložio da mu fiktivno proda, odnosno zvanično potvrdi i prevede svoj salaš i imanje, a da će mu u naknadu za to Rajt omogućiti da se prebaci u Bačku. To je zavanično učinjeno i do tada "Derikin salaš", postao je "Rajtov salaš"... Imre Deri je stvarno ostao u stanu jedno vreme, ali je ipak na kraju dobio naređenje da se pridruži u logoru svojim sunarodnicima.

10. Iz predratnog društvenog života se seća da su mladi Jevreji učestvovali u sprotskim društvma, a vrlo retko u kulturnim i političkim organizacijama. Seća se da su u fudbalu bili aktivni braća Hauzer, a u sokolskom društvu bio je aktivan samo jedan Jevrejin Bergl Jožef, koji je vežbao na spravama. U političkim i kulturnim akcijama bio je poznat Đurika Šlezinger.

NAPOMENA:

Ove su izjave date u više mahova prilikom zakazanih sastanaka Senji Maćaša i Branislava Kiseličkog, u toku 1988. i 1989. godine.

Pišite nam...

Sadržaj