Izjave i pisma Lazara - Laze Mečkića

penzionera iz Beograda, koji je detinjstvo i mladost proveo u N. Bečeju

1. Od Lazara, Laze Mečkića dobio sam prve globalne podatke i literaturu za obrađivanje teme o genocidu nad Jevrejima. Radeći na svom delu NOVI BEČEJ I VRANJEVO KROZ ISTORIJU, koje je štampano 1990. godine, Laza je počeo da obrađuje temu o Jevrejima u Novom Bečeju, čime je i mene podstakao da tu temu kompletnije obradim. Oslanjajući se na taj njegov prvi tekst, te na naše mnogobrojne razgovore o našim savremenicima-Jevrejima, započeo sam da prikupljam podatke koje ću u svom radu koristiti.

Laza je, zajedno sa književnikom Bogdanom Čiplićem, sačinio prvi spisak jevrejskih prodica kojih su se oni setili, pa je i to bio jedan od prvih koraka ka mome radu.

Od Laze sam dobio sledeću literaturu koja mi je mnogo koristila:

"Jugoslovenski Jevreji u svetlosti statistike".

"Uništenje Jevreja i pljačka njihove imovine"

"Žrtve genocida i učesnici NOR-a"

"Prilog poznavanju uništenja jevrejske zajednice"

"Bilten" - izdanje Jevrejskog muzeja u Beogradu

2. Laza je dobro poznavao Margitu - "Dundu" Huven. On je o njoj dao prve podatke. Porodica je doselila u N. Bečej oko 1935. godine. Ona nije bila SKOJ-evka, kako se mislilo, već je bila učesnik u nekim akcijama OMPOK-a, pa je kao takva zapažena i bila je izdvojena od ostalih Jevreja kao talac, te zatočena u "komunističkom zatvoru" u Vel. Bečkereku, odakle je odvedena na streljanje 31. jula 1941. godine. Margita je imala brata OTO-a koji je bio vrlo komunikativan mladić i često je, zajedno sa Lazom, dolazio kod Lazinog brata Svetolika, da nedeljom pomaže u mesari, pošto je tada bio mnogo mušterija. Oto je inače dolazio poslovno kod njegovog brata koji je bio mesar, jer je Margitin i Otoov otac bio trgovac sirovim kožama, pa je iste otkupljivao od svih mesara. Na taj se način stvorila poslovna, a i prijateljska veza. Kako su i Laza i Svetolik bili aktivisti OMPOK-a, nije isključeno da je njihov rad zainteresovao Margitu da se približi OMPOK-u.

3. Posebno je interesantno svedočenje Laze Mečkića o podvigu Vajs Bele, ćerke novobečejskog kantora. Naime, ona je bila logoraš u Beogradu u jesen 1941. godine i bila je određena da čisti kancelarije u Specijalnoj policiji u Beogradu, pre nego što će biti oterana na Sajmište. (Progon svih Jevrejki i dece na Sajmište bio je 12. decembra 1941. godine). Naime, ona je, čisteći kancelarije, među hartijama, naišla na Lazinu člansku kartu za društvo "Fruška Gora", koje je u to doba smatrano za organizaciju u kojoj su delovali prerušeni agitatori komunističke ideologije. Zato je članstvo u toj organizaciji smatrano kao neka vrsta pripadanja SKOJ-u ili KPJ. Osetivši da se ova karta može loše upotrebiti kao kompromitujući materijal, Bela je istu sakrila i krišom iznela iz zgrade. Po jednom Novobečejcu, koga je kasnije slučajno srela na ulici u Beogradu, poslala je tu člansku kartu njegovom bratu Svetoliku. To je srećna okolnost, jer je Laza bio upravo osumnjičen i tražen u N. Bečeju, a on se nalazio u tom momentu u Beogradu. Na taj način nestao je jedan od razloga za terećenje.

Novi Bečej, septembra 1988. g.

Pišite nam...

Sadržaj