Jevreji u društvenom i javnom životu

Nemamo podataka o tome kako je bio organizovan društveni život Jevreja u Novom Bečeju i Vranjevu. Međutim, ostao je opšti utisak kod ljudi koji su pamtili to vreme da je osnovna snaga koja ih je objedinjavala bila njihova verska opština koja je pratila razvoj zajednice i nastojala da organizuje pomoć, ako bi neka od porodica bila u teškoćama. Ta sećanja govore da je svaka jevrejska porodica ili pojedinac imala pravo da najviše tri puta od svoje verske zajednice očekuje pomoć, a ako ni posle toga ne uspe, onda ga treba pustiti da propadne. U tome verovatno ima istine, jer se iz razvoja zajednice vidi da je ona postigla vrlo značajne materijalne uspehe. Velik broj članova zajednice umeo je uporno da se bori za uspeh, da menja poslove i preduzima nove, do tada malo poznate vrste privređivanja. Bilo je trgovaca koji su menjali vrstu roba sa kojom su trgovali, a vrlo često su bili prvi u novim privrednim poduhvatima. Tu je već naveden poduhvat osnivanja parne pilane Milko Vilmoša koji je došao iz Sente i stvorio moćno preduzeće čiji je rad bio dosta komplikovan. Pre svega trebalo je nabaviti i dovesti splavovima građu iz Erdelja, nizvodno Tisom, zatim je mehaničkom snagom izvlačiti iz reke, pa lagerovati da se osuši. Posle toga trebalo je sortirati i prema kvalitetu drveta izrađivati grede, letve, daske i drugu sitnu građu za dalju zanatsku obradu. Za sve je trebao veliki smeštajni prostor, velike drvene šupe za moćne gatere, kao i prostor za smeštaj sortirane građe koja se prodavala. Pilana je imala i sopstveni prevoz, ako je to naručiocu potrebno. Za sve to je trebalo zaista dosta stručnosti, organizacione sposobnosti i uporne brige da se sve na vreme odvija, jer su u protivnom nastajale velike štete. Sigurnosti radi firma je uvek dovodila svoje stručne ljude iz Sente, koji su obično bili Jevreji, a nekad su bili i u rođačkim odnosima. Pošto je u sastavu pilane radio i mlin, firma je imala vrlo razgranato poslovanje, ali je osnovni rukovodeći kadar bio brižljivo odabran, a skoro uvek bio pretežno jevrejski. To je trajalo godinama. Uvek je direktor bio Jevrejin, a zatim: poslovođe za pojedine odeljke rada, pa mašinisti, nadmlinari, knjigovođe i činovnici. To su uvek bile sposobne i produktivne stručne ekipe, pa je firma poslovala sa uspehom sve do ekonomske krize, kada je sa radom morala da prestane parna pilana. Mlin je pak rekonstruisan i povećan mu je kapacitet, pa je radio sve dok ga 1944. godine nisu Nemci spalili pre svog povlačenja. Ističemo primer ovog preduzeća ne samo zato što je ono bilo preduzeće posebne vrste, već i zato da bi se shvatila organizaciona sposobnost Jevreja koji su sve do kraja postojanja te firme u njoj igrali odlučujuću ulogu (PRILOZI: Podaci o roditeljima učenika osn. škole 1888-1898. g.).

Sličan privredni poduhvat su učinili Jevreji u osnivanju novobečejskih banaka, gde su takođe igrali vidnu ulogu, a vrlo često bili glavne ličnosti rukovodećih odbora. To je trajalo sve do zadnjeg njihovog dana života, jer je poslednji predsednik upravnog odbora Tursko-bečejske štedionice u Novom Bečeju bio Deri Imre, inače poslednji direktor mlina, koji je bio ostatak firme: "Senćanska parna pilana i mlin".

Među origalne tragaoce treba ubrajati i onih nekoliko Jevreja koji su u vreme velikih zemljanih radova na nasipima Tise dali napraviti specijalna kola za prevoz zemlje pa su ih iznajmljivali (Ibid.). Kao retko zanimanje u to vreme bilo je i organizovanje sakupljanja i sušenja lekovitog bilja, zatim organizovanje rada "Domaće radinosti" žena, što su takođe u Novom Bečeju prvi organizovali Jevreji.

Sve ove primere navodimo da bi se shvatila upornost i inventivnost pojedinaca koji su se borili da sopstvenim radom osvoje materijalno blagostanje. U tim su se akcijama ispomagali ili su ravnopravno sarađivali, što je u to vreme (misli se na kraj XIX veka) bilo veoma značajno. Naime, još uvek su Jevreji bili u položaju da nisu bili baš sasvim ravnopravni, naročito kada su počinjali svoj životni put, a mogli su uspevati samo onda ako su se oslanjali na solidarnost svojih sunarodnika. Verska zajednica je u to doba bdela nad takvim međuljudskim odnosima i oni su urodili plodom.

Jedna od najznačajnih akcija toga doba, a koja je obuhvatila sve Jevreje, bila je izgradnja sinagoge - njihovog verskog doma, koja je izgrađena 1865. godine. U ovom momentu nemamo nikakvih podataka o tome kako je akcija sprovedena, no prema sećanjima najstarijih novobečejaca, pominju se teškoće koje su u to vreme činile vlasti, a u želji da se značaj ove javne zgrade marginalizuje i da ona što manje dolazi do izražaja u panorami Novog Bečeja. To tako od prilike i izgleda, jer je ona bila ne samo dosta skromnog izgleda već je bila prilično duboko uvučena u crkveno dvorište (B. Čiplić: "Sinagoga" - iz zbirke OPROŠTAJ S RAHAVOM). Ta je zgrada postala njihov zajednički dom koji ih je okupljao i upućivao jedne na druge.

Krajem veka osnovana je, u okrilju verske zajednice Jevrejska škola - neka vrsta dopunskog obrazovanja praktičnog privrednog karaktera u koju su se deca upućivala posle završene osnovne škole. Ona je u to vreme imala za svoju sredinu veliki značaj, a radila je sve dok se u Novom Bečeju nije osnovala Građanska škola, koja je isti ovaj zadatak preuzela na solidnijem profesionalnom nivou. Nemamo, nažalost, nekih podataka o radu ove škole, ali nalazimo nešto u sećanjima najstarijih novobečejaca što je u svojoj knjizi "Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju" zabeležio Lazar Mečkić (L. Mečkić: NOVI BEČEJ I VRANJEVO KROZ ISTORIJU).

Iz primera Jevrejske škole vidi se i njihovo nastojanje da se obrazovni nivo njihovog podmlatka poboljšta i unapredi. To se isto nastojanje vidi iz njihovih zalaganja da sva deca završe osnovnu školu, iako je tu moralo biti dosta teškoća, jer su neke porodice bile brojne, a iz školskih podataka se vidi da je bilo porodica koje su u jednoj školskoj godini imale po tri pa čak i četiri đaka istovremeno (PRILOZI: Podaci o rodtieljima jevrejske dece učenika osnovne škole 1888-98. godine). Međutim, daje se iz podataka isto tako videti da je svaka bolje stojeća porodica nastojala da deca završe V i VI razred osnovne škole, što je u to vreme bilo relativno retko (Ibid). Sve su te mere doprinosile jačoj integraciji jevrejske mladeži u opšti javni i kulturni život mesta i da se utire put njihovom izjednačenju sa ostalim građanima.

Možemo samo predpostaviti, jer nemamo nikakvih podataka o tome, da su se Jevreji okupljali najviše na svojim verskim skupovima, a pogotovo prigodom organizovanja svojih velikih verskih praznika, čiji je osnovni akcenat bio - uzajamnost.

Tako je jevrejska zajednica Novog Bečeja i Vranjeva kraj XIX veka dočekala dobro konsolidovana, sa snažnim slojem materijalnodobrostojećih sunarodnika, sa grupom intelektualaca i javnih radnika koji su bili neka vrsta predvodničkog odreda za dalje napredovanje u XX vek.

Sadržaj

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.