Novobečejski biseri

Od samog osnivanja, u ženskom klubu, velika pažnja poklanjala se radu sa najmlađima. Uporedo sa seniorskom ekipom, trener Laslo Makra je formirao Školu kuglanja koja je, za kratko vreme, iznedrila veliki broj sjajnih kuglašica. Novobečejske kuglašice posebno uspešne bile su u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji.

Livia Santo

Najpre je zablistala Đenđi Kiš, kada je 1986. godine u Zrenjaninu, osvojila titulu omladinske prvakinje SFRJ, da bi potom za reprezentaciju debitovala 1987. godine u Igelhajmu (Nemačka). Na Dunav kupu u Austriji 1988. godine, u igri parova, osvojila je zlatnu medalju sa Vladimirom Goljanićem iz Hrvatske. Godinu dana kasnije, na IV juniorskom prvenstvu sveta u Celju, sa reprezentacijom Jugoslavije, osvojila je srebrnu medalju. Nastupe, u omladinskoj konkurenciji, okončala je, učešćem na V svetskom prvenstvu 1991. godine u Lincu (Austrija). Najveći uspeh postigla je kao seniorka, na „B“ svetskom prvenstvu u Pragu,1996. godine, kada je sa selekcijom Jugoslavije osvojila srebrnu medalju.

Trebalo je da prođe punih deset godina da, u grad kraj Tise, ponovo stigne medalje sa evropskog takmičenja. To zadovoljstvo, svojim sugrađanima, priredila je juniorka Ivana Eremić, koja je sa reprezentacijom Jugoslavije, na VIII svetskom prvenstvu u Trebišovu 1997. godine, osvojila srebrnu medalju. Nakon osvajanja srebrne medalje, Ivana je još tri puta učestvovala na svetskim prvenstvima, u Opavi 1999. (Češka), Kopru 2001. (Slovenija) i Augzburgu 2003. (Nemačka). Na ova tri prvenstva naše juniorke su postigle su identičan plasman šesto mesto.

Julijana Bata je, posle osvajanja zlatne medalje na juniorskom prvenstvu države, debitovala za juniorsku reprezentaciju 1999. godine u Opavi. Dve godine kasnije imala je zapažen nastup na svetskom prvenstvu u Kopru. Posebno uspešna bila je, na XI svetskom juniorskom prvenstvu u Augzburgu, 2003. godine, gde je osvojila bronzanu medalju u kombinaciji sa 1.116 (528, 563, 543) čunjeva.

Julijana Bata i Laslo Makra u Augzburgu 2003.

Laslo Makra je svojevrsna legena i posebno poglavlje, ne samo novobečejskog, nego jugoslovenskog, a potom i srpskog kuglanja. Za njegovo ime vezuju se najveći uspesi novobečejskog kuglanja, ali i uspesi naših reprezentativnih mlađih selekcija. Makra se može pohvaliti da je kao selektor imao najduži staž.

Na dužnosti selektora bio je od 1997. do 2006. godine. Juniorke je predvodio na pet svetskih prvenstava (Trebišov 1997, Opava 1999, Kopar 2001, Augzburg 2003. i Nahod 2005.), kadetkinje u Blansku 1998. i Celju 2000. godine, a seniorke u Košicama 2008. godine. Sa juniorskom reprezentacijom osvojio je dve srebrne medalje (Trebišov i Nahod).

Za poseban doprinos afirmaciji kuglanja, ostvarene rezultate u 2000. godini i osvojeni Kup Evrope u Skoplju, Laslu Makri je Priznanje Vlade Republike Srbije, 2001. godine, uručio lično dr Zoran Đinđić.

Listu osvajača medalja na svetskim prvenstvima, u ženskoj konkurenciji, zaključuje Livia Santo. Debitovala je na kadetskom prvenstvu sveta u Bolesavecu (Poljska) 2004. godine. Sa dve osvojene medalje, bljesnula je na XII svetskom juniorskom prvenstvu u Nahodu (Češka) 2005. godine, kada je sa selekcijom Srbije i Crne Gore osvojila srebrnu, a u najatraktivnijoj disciplini sprintu, bronzanu medalju. Dve medalje osvojila je, u dresu selekcije Srbije, i na Svetskom kupu za igračice do 23 godine, u Košicama (Slovačka) 2007. godine i to srebro u parovima, zajedno sa Marijom Komarek, a bronzu u kombinaciji, rezultatom 1.746 (564,616,566).

Poslednju medalju, kao članica Jedinstva, Livia Santo je osvojila 2008. godine u Gostinu (Poljska)i to bronzanu u pojedinačnoj konkurenciji.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.