Nadimlјeni čovek

U zadimlјenoj kockarnici

moji dani se troše,

pretvaram se u

čoveka-šunku.

 

Među gomilom

izgublјenih lјudi,

i ja sam jedan od njih.

 

Zašto i dokle?

 

To niko ne zna.

 

To sve tako ide

jer verovatno

tako i treba da ide...

 

Da to ne treba

tako da ide,

to najverovatnije

ne bi tako išlo...