Retki dani

Ana, ne brojim dane otkad

si otišla, ali danas je

sto pedeset i neki.

 

Uglavnom su svi tužni,

mada, ponekad se i nasmešim,

ali takvi dani su retki.

 

Propadam, tonem sve dublјe..

 

Obaram flaše kao zli

profesor studente,

mrzeći više sebe nego njih.

 

Žene se sklanjaju kad me vide.

 

Izbegavaju me, i plјuju

kada se sapletu o mene,

čak i one najgore,

koje se svima podmeću.

 

Moj život je postao

bezvredan, kao

šaka soli u pustinji.

 

Bežim od svih.

 

Povlačim  se

u svoj oklop.

 

Pretvaram se u

ledeni breg,

koji se nikada

neće otopiti.