Pekar

Ja sam pekar,

ali ne mesim kifle

nego mesim pesme.

 

Kako? Pitaš se ti.

 

Pa lepo. Evo ovako.

 

Uzmem dva sanjiva oka,

malo magičnog brašna,

i onda mora da ispadne

pesma strašna.

 

Pa mesim i mesim,

dok ne umesim,

a onda stavim da pečem.

 

Ali desi mi se ponekad

da pogrešim dok pravim pesmu,

uglavnom na početku

ili na kraju.

 

Pa ja sam obično

živo biće.

 

Zato,

pre nego što stavim u

rernu za pesme da pečem,

ja uzmem i krajeve odsečem.

 

Onda sedim i čekam

Dok ne bude gotovo.

 

Kada se pesma ispeče,

to obično bude veče.

 

E onda mogu mirno

da spavam,

jer znam da sutra ću

nove pesme da stvaram...