Mojoj majci

Cveta moj bagrem beli,

mirisom svojim natapa zoru.

Jutro je rano i kuće male

spavaju još u šoru...

Samo starica jedna budna sanja

Sećanja je vode preko bistre Drine

u rodnu Bosnu.

Tamo gde je nekad

nožicama bosim gazila livadu rosnu

i prvi pupoljak brala

da bi ga majci svojoj dala.

Još ponekad u snovima

grči prste dok po cesti hoda,

prene se očevog pogleda

dok Ijulja kotlić iznad ognjišta.

A potom ručice pruža

kad majka pogaču deli

kao da zgrešila nije ništa.

U snovima njenim

još presahla nije

sa Đuđić bunara izvor voda.

Tamo je nekad čuvala stada bela

i uz pesmu priglavke plela...