Ranjena ptica

Držah na rukama

ranjenu pticu.

Najlepšeg goluba

što ljubav rodi.

Vidah mu rane

mladom zadane.

Molitvom Bogu

na blagdane.

Brisah suze,

mazih krila.

Mlada i nežna

ko meka svila.

O, rano moja,

golube crni,

poleti visoko

u nebo prhni!

Celo ga leto

hranih iz usta...

Poleti mili,

o željo pusta...

I jesen dođe,

ja rane vidam,

ožiljci pucaju,

melemom skidam...

Novembra sunčanog

trinaesti petak...

Izvidah rane

uz pomoć Boga.

I golub moj

svileni, crni

prhnu u nebo

i ne vrati se.

Samo ponekad

u san mi svrati.

Mrvice kupi

od mene krišom.

Vodu iz čaše

s prozora popi.

On vodu pije,

a ja dolivam.

Suzama slanim

čašu nalivam.