Pesmo moja

Opet se tebi u zagrljaj vraćam,

toplina tvoje duše mi treba.

Ko mati zgrej me u krilo meko,

ponesi me usnulu daleko.

Pesmo moja, verna moja drugo,

pesmo moja, uteho od bola,

ja tebi dadoh pola duše svoje,

bez tebe sam ko čoveka pola.

Skrij me u svitak toplih reći,

u carstvu bula i različka.

Vini me nebu u oblake bele,

od beline nežne, rane da zacele.