Prevara

U snu noćas bejah

na kapiji raja.

No kapiji ne nazreh

početka ni kraja.

Samo glas niotkud

zvonko se oglasi:

“Pronađi ključ večnosti,

sama sebe spasi!”

Stajala sam tako

kraj praga od sreće.

Na korak od mene

samo rajsko cveće.

Očima ga ne videh,

mirisa mu osetih.

Blaženstvo i spokoj

njegov miris krase.

Za tren oka nađoh se

na reci bez kraja.

Nosiše me uzvodno

cvetovi lokvanja.

Mazio me vetar

dlanom od maslačka.

Prasak me probudi,

a od sna ni tračka.