Istorijski podaci o Bisernom ostrvu

Dvorac Gedeona Rohoncija, udaljen je na oko petnaest kilometara od Novog Bečeja i smešten na Bisernom ostrvu, u prirodnom okruženju rukavca, tzv. mrtve Tise, pogodne za uzgoj vinove loze. Dvorac je izgrađen krajem XIX veka na imanju Gedeona Rohonjcija, kao letnja spahijska rezidencija nekada izuzetno razvijenog i svetski poznatog poljoprivrednog dobra, gde se pod slojem zemlje na stazama još kriju ostaci nekada efikasnog zalivnog sistema Rohonci. Preovlađuju stilski elementi ekletike, iz repertoara klasicizma i baroka.

Na glavnoj fasadi dominira rizalit sa tri simetrično postavljena prozora na prizemlju i spratu. Na središnjem delu glavne fasade u prizemlju nalazi se ulazni trem. Krov je masivan, a na njegovom središnom delu se nalazi oktogonalna kula osmatračnica, koja je kasnijim adaptacijama izmenjena.

Istorijski podaci o Bisernom ostrvu

U sklopu celine letnjikovca i dvorca na imanjima u Vojvodini, ovaj spomenik kulture zauzima jedno od istaknutih mesta i predstavlja značajnu kariku u razvoju rezidencijalne arhitekture.

Tridesetih godina XIX veka mladi kapetan iz Vesprema, Lipot Rohonci, na balu u Požunu upoznao je jednu od tri unuke turskobečejskog vlastelina Pavla Hadžimihajla, Klaru Sisanji. Iz tog poznanstva se rodila ljubav koja će Lipota Rohoncija dovesti u Turski Bečej.

Stupajući u brak, Klarin miraz od 2.000 jutara zemlje opredelio je Rohoncija da se nastani u Novom Bečeju i da se posveti obradi zemlje. Kuću je sagradio na sadašnjem mestu bioskopa, uz samu dolmu. Na svom imanju na Bisernom ostrvu je podigao manji kaštel sa vinskim podrumom i štalama za trkačke konje koji su se sa uspehom takmičili u Evropi.

U početku bavio se povrtlarstvom i voćarstvom, da bi kasnije uzgajao bostan, grožđe i vinovu lozu. Prosekom Borđoš 1858. godine veliki deo njegovog imanja postalo je ostrvo, oivičeno Starom Tisom i novim koritom Tise. Prinos i kvalitet roda se od tada povećao, te su to ostrvo nazvali Bisemo ostrvo. Biserno ostrvo i s toga što se tu uzgajala jedna vrsta dinje nazvana Tiski biser. Te dinje na ravnoj i peskom bogatoj zemlji izgledale su kao mnoštvo rasutih bisera.

Gedeon Rohonci (sin Lipota i Klare), preuzevši od oca imanje, učinio je evropski poznatim proizvode sa Bisernog ostrva. Jedno od glavnih proizvoda je bila dinja Tiski biser, a drugo vino Muskat, poznato kao Krokan. Plodovi vinove loze poreklom iz Alžira prerađivali su se u podrumima ove palate, a konačni proizvod, daleko poznato vino, “Krokan”, stizalo je sve do cara Franca Jozefa I.

Radi što boljih plasmana svojih proizvoda Gedeon Rohonci štampao je reklamne razglednice koje su ujedno bile i cenovnik njegovih ponuda. Te razglednice su bile štampane na nemačkom, mađarskom i verovatno na srpskom jeziku. Narudžbe je primao putem dopisnih karata, telegramski kao i telefonski. Isporuke je vršio u specijalnim korpicama kapaciteta od 5 kilograma iz Turskog Bečeja, kao i iz svog stovarišta u Budimpešti.

Istorijski podaci o Bisernom ostrvu

Rohoncijevi naslednici su posle 1919. godine veći deo svog vremena provodili u Mađarskoj.

Posle 1945. godine, imanje grofa Gedeona Rohoncija se nacionalizuje i predaje Poljoprivrednom dobru „Sokolac”. Voćnjaci, vinogradi, baštovanluk, dvorac i ostali objekti jedno vreme se održavaju i obnavljaju da bi osamdesetih godina počelo polako umiranje imanja Biserno ostrvo. Proglašen je za kulturno dobro od značaja 11. marta 1995. godine i nije otvoren za posetu.

Godine 2005. Euro-plan iz Novog Sada čiji je vlasnik Bora Gvozdenac, a ujedno i zastupnik praunuka Rohoncija, Kristijana Šauške, dobija 350 katastarskih jutara Rohoncijeve zemlje na 20 godina. Posle donošenja Zakona o denacionalizaciji naslednik očekuje povraćaj svoje dedovine sa 620 katastarskih jutara zemlje. Planovi za obnovu celokupne proizvodnje, uređivanja imanja, kao i sređivanja dvorca su u pripremi, a trenutno nije otvoren za posete.

Zanimljiva je i priča kako je došlo do nastanka loze i vina:

„Bila je topla ravničarska noč, ogromne njive i vinogradi, koji su se prostirali u nedogled su mirno spavali. Čuli su se samo crvčci i blagi vetar koji se motao oko čokota i sena tek požnjelog žita. U tom beskraju, na granici između šuma i njiva, iz jedne kuće dolazio je tračak svetlosti. To su grof Rohonci i grof Mikloš među buradima vina igrali poker. Dva bonvivana pokušavali su da nadmudre jedan drugog. Takmičenje je počelo još u ranoj mladosti: ko će se bolje oženiti i veći miraz sa ženom dobiti, ko će bolje njive i voća uzgajati, ko će bolje konje i kola imati... Do tada je mnogo veći uspeh imao grof Rohonci koji je sa svojim voćem osvajao nagrade u Parizu, a jelo ga je najpoznatije plemstvo Evrope, pa čak i sami carevi.

Grof Mikloš je te noći vodio igru i onako usput je rekao da je uzgajio lozu vrhunskog merlota i da će ga u kvalitetu vina i sorte nadmašiti. Grof Rohonci mu na to obeća dva konja vrana na poklon, ako do sledeće godine zasadi kvalitetniju lozu od njegove. Od tada je prošlo mnogo burnih dana i noći u Pešti, Beču, Parizu... A na jednom delu imanja zvanom Biserno Ostrvo, nadomak Novog Bečeja, rasla je nova vrsta loze...”.

Sledeće jeseni u burad je isceđena dragocena tečnost, jedinstvenog vina u celoj Evropi zvanog krokan. Grofu Rohonciju ostadoše vranci, a nama u nasleđe vino... Grof Rohonci je posebnu pažnju posvećivao buradima za vino i presi, čak je izgrađena i pruga uskog koloseka kojom se vino transportovalo do stanice u Bečeju. Grof je bio ljubitelj novca, žena, karata, lova - plejboj u svom vremenu, pa je jednom, kaže legenda, iste noći izgubio i povratio i imanje i suprugu Izabelu! (Lazić L., Stojanović V., Pavić D., Ivkov Džigurski A., Blažin N. 2010).

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je put preko brane na Tisi pušten u saobraćaj 1977. godine, a iste te godine početkom decembra skela je prestala sa radom?