Nebeska dama

U mome kraju, u mome Banatu,

žita klasaju,

a nebeska dama, Tisa - cveta!

Jeste li videli igde to čudo sveta?

Kada se napreže bremenita

od života u sebi,

njena se površina blago zatalasa

i zapeni

i sve živo u njoj i oko nje,

vidljivo i skriveno, zatreperi.

Toga se dana, novobečejci

lagano šetaju obalom i strpljivo čekaju.

 

U mome kraju, u mome Banatu,

žita klasaju,

a nebeska dama, Tisa - cveta!

Jeste li videli igde to čudo sveta,

osim kod nas i u Kitaju?

Pred zoru sve utihne, pa zatreperi...

Vodena se lepotica zatalasa,

oseti se muzika rađanja i Ijubavi

tvorca.

Tiska se površina zabeli

kao da je posuta

milionima pahulja i leptirića.

Rađaju se tiski anđelčići - cvetovi.

A popodne, popodne

čuju se svatovi sa nebesa do sumraka.

Toga se dana vremešniji novobečejci

pozdravljaju ne sa: „Dobar vam dan",

već sa strahopoštovanjem šapuću:

„Tisa je cvetala".

 

U mome kraju, u mome Banatu,

žita klasaju,

a nebeska dama, Tisa - cveta!

Jeste li videli igde to čudo sveta?