Sava Baračkov

...је rоđеn 1929. gоdinе u Kumаnu, u Bаnаtu, gdе је zаvršiо оsnоvnu, а u Nоvоm Bеčејu, Pеtrоvgrаdu i Nоvоm Sаdu grаđеvinsku i srеdnju аrhitеktоnsku škоlu.

Diplоmirао је nа оdsеku Scеnоgrаfiја Аkаdеmiје primеnjеnih umеtnоsti u Bеоgrаdu, 1955. gоdinе, u klаsi prоfеsоrа Мilеnkа Šеrbаnа. Scеnоgrаf је Теаtrа »Јоаkim Vuјić« оd 1954. dо оdlаskа u pеnziјu 1991, а upоrеdо је i uprаvnik Теаtrа оd 1962. dо 1967. gоdinе. Urаdiо је prеkо dvе stоtinе scеnоgrаfiја.

Kао gоst оstvаriо је scеnоgrаfiје u pоzоrištimа Užicа, Šаpcа, Nоvоg Sаdа, Sоmbоrа, Bеоgrаdа, Pоdgоricе, Vršcа, Lеskоvcа, Моstаrа, Splitа, Bidgоšćа, i u аmаtеrskim pоzоrištimа Krаlјеvа, Јаgоdinе, Pribоја, Nоvе Vаrоši, Gоrnjеg Мilаnоvcа... Sаrаđivао је sа mnоgim istаknutim stаlnim rеditеlјimа, а i sа gоstuјućim, iz Bеоgrаdа i drugih grаdоvа, kојi su rеžirаli u krаguјеvаčkоm Теаtru. Vеći brој scеnоgrаfiја rаdiо је u rеžiјi rеditеlја: Pеtrа Gоvеdаrеvićа, Dušаnа Мihаilоvićа, Dušаnа Dоbrоvićа, Јоvаnа Bulајićа, Мiоdrаgа Gајićа, Јоvаnа Gligоriјеvićа, Rајkа Stојаdinоvićа, Dimitriја Đurkоvićа, Јоsipа Lеšićа, Bоškа Pištаlа, Dејаnа Мiјаčа, Мirоslаvа Bеlоvićа, Rаdivоја Lоlе Đukićа, Аlеksаndrа Đоrđеvićа, Drаgаnа Јаkоvlјеvićа, Rајkа Rаkićеvićа i drugih.

Sеm scеnоgrаfiјоm, bаviо sе kоstimоgrаfiјоm, slikаrstvоm, grаfikоm i drugim likоvnim dеlаtnоstimа.

Izlаgао nа zајеdničkim izlоžbаmа, а sаmоstаlnе izlоžbе scеnоgrаfiја imао 1975. i 1992. u Krаguјеvcu, i 1993. gоdinе u Bеоgrаdu i Nоvоm Sаdu.

Nаgrаđivаn је nа susrеtimа pоzоrištа »Јоаkim Vuјić« 1965, 1966, 1969, 1980. i 1989, i nа »Stеriјinоm pоzоrјu« 1972. gоdinе.

Dоbitnik је pоčаsnе diplоmе Krаguјеvcа 1968, Оktоbаrskе nаgrаdе Nоvоg Bеčеја 1975, Nаgrаdе Kulturnо prоsvеtnе zајеdnicе Krаguјеvаc 1975. i 1990, Zlаtnе znаčkе Kulturnо prоsvеtnе zајеdniiе Srbiје 1981, Оrdеnа rаdа sа srеbrnim vеncеm 1974. i Stаtuеtе Јоаkimа Vuјićа 1994. gоdinе.

Rođen 1952. godine u Novom Bečeju.

Završio primenjenu umetnost u Novom Sadu 1973. godine.

Bavi se slikarstvom, industrijskim dizajnom i unikatnom keramikom.

 

Nađ Tibor slika

Tibor Nađ

od svoje najranije mladosti šta nastavlja i posle svog usmerenja kao dizajnera. Slikanje mu je jedna vrsta duhovne afirmacije, životna potreba, jer mu je dizajn čista crtačka apstrakcija, pusta igra aktivnih sila plastike mase u naponu. To ga ne zadovoljava. Čista forma za njega nije sposobna da izrazi niti romantiku duševnih eksplozija niti etos moralnih sudova. Uzalud ćemo tražiti period u njegovom stvaralaštvu u kojem bi se bavio enformelom, konstruktivizmom ili ma kojim od izama ove vrste, a koji postoji kod svakog, bar u jednom delu stvaranja njegove generacije. Za njega slikarstvo predstavlja uvek sliku u najklasičnijem smislu, a ne objekt ili konstrukciju.

Kada smo pre nekoliko godina gledali na istom ovom mestu izložbu ovog slikara, videli smo jednu homogenost u složenosti asimilovanog stila, koji nas je samo onda doveo u nedoumicu kada nam je do svesti doprla činjenica slikareve mladosti i kratkoća vremena životnog i radnog iskustva. Bila je to jedna ličnost, jedan čovek, jedan slikar, pomalo setan ali svakako suviše ozbiljan za svoje godine: suviše tmuran u načinu svog izražavanja: čak i u svojim svetlim tonovima taman, uvek naoblačen i kad se radovao sunčevoj svetlosti.

Međutim ove slike pred nama, ako ne bi znali o kome se radi i da se radi o stvaralaštvu od samo nekoliko godina, mogli bi zameniti ovu izložbu sa nekom retrospektivom koja se lako da podeliti na određene etape i periode razvoja, kao što su period psihološkog portreta, period ekspresionizma, period nadrealizma, hiperrealizam pa sve do nove figuracije. Velika raznolikost u načinu izražavanja i u sadržaju onog što se označuje, ako se pomno razmotri, vidi se ipak da nije produkt traženja sebe samog u nekoj vrsti eksperimenata, već rezultat slojevitosti umetničkog izražavanja bogatog duha koji želi i ima mnogo toga da kaže, da je pun misli i osećanja i da ova šarolikost izvire iz njega istovremeno, paralelno sa drugim, kao što se takva raznovrsnost odvija i u samoj praiskonskoj prirodi koja ne trpi jednoličnost.

I u njemu, kao i u prirodi, sve ovo odigrava se u isto vreme, svi ovi tokovi protiču paralelno; kad se vide i sagledavaju sakupljeni na jednom mestu, slika do slike ili jedna preko puta drugoj, kada se sa lakoćom daju upoređivati jedna sa drugom, vidimo da je to odraz jedne jedinstvene erupcije kao nekog vulkana. Eksploziija, a taj zamah skriva svaka pa na oko i najmirnija slika ove izložbe, koja se odvija, izbacuje iz kratera istovremeno nemiran plamen, neuobličeno kamenje kao i mirno plivajuću usijanu lavu nad kojom se samo vazduh treperi.

Ono što nam sugerišu ove slike, a šta nam i sam autor kaže i odaje, kad o njiima govori sa nama svesno uobličeno u rečima ili samo sa linijama tj. bojom, kada kazuje svoje misli ili govori o svojim osećanjima u odnosu na svet koji ga okružuje i koji on pretače u svoje slike, to je ono veliko poštenje i neizmerna iskrenost i spontanost u prilaženju svakom predmetu. Izbegava se svaka teatralnost ili lažni efekat, odbacuje se svesno svaka dopadljivost kako u odnosu na promatrača slike, tako u odnosu onog ko je na slici, pa i u odnosu na samog autora. Kad se radi o pejsažu, to je lični pejsaž, sviđalo se ili ne posmatrču, ako je to portret, to je i lični portret slikara bez obzira da li seba na isti način vidi onaj ko je naslikan. Najočitije se to vidi na njegovim duplim portretima, ili žanr slikama u vidu pejsaža. Svaka je slika na svoj način i u svoj svojoj raznolikosti uvek lični stav slikara prema onom što slika, lični stav i prema samoj umetnosti: eksplozivan zamah jedne velike, u biti romantične duše, koja veruje i svetu i sebi, koja veruje u pobedu dobrog nad zlim. Želimo da ovu svoju veru sačuva i za budućnost i da prenese u još mnogo slika koje treba još da naslika, jer je budućnost pred njim!

Silvija Vlahović
Silvija Vlahović rođena je 7. aprila 1965. godine u Dubrovniku. Završila je Gimnaziju u Trebinju. Studirala je svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bavi se slikarstvom i ilustracijom knjiga. Izlagala je samostalno i na kolektivnim izložbama. Radi u Banatskom kulturnom centru. Živi i stvara u Novom Miloševu.

Senka Vlahović Filipov

Senka Vlahović Filipov (Novi Sad, 1985) se bavi različitim disciplinama vizuelnih umetnosti i raznovrsnim kulturnim delatnostima. Živi i radi u Novom Miloševu. Maturirala je u kikindskoj gimnaziji, diplomirala na smeru primenjena fotografija grafičkog odseka Visoke tehničke škole u Novom Sadu 2007. godine, gde je i specijalizirala 2011. na temi „Ilustracija knjige pesama“ kod profesora Bosioka Dorua. Posle toga se sasvim posvećuje slikarstvu, ilustrovanju i dizajnu knjiga, fotografiji, videu i teorijskom izučavanju primenjene umetnosti.

Do sada je imala 25 samostalnih izložbi slika i fotografija (Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Kikinda, Zaječar, Bor, Knjaževac, Novi Bečej, Sremski Karlovci...), učestvovala je i na više kolektivnih žiriranih izložbi u zemlji i inostranstvu, a imala je i 17 predstavljanja video projekcija svojih radova (Temišvar, Budimpešta, Rijeka, Beograd, Novi Sad, Zrenjanin...). Uzela je učešće u radu nekoliko likovnih kolonija. Grafički je dizajnirala ili ilustrovala stotinak knjiga, većinom u izdanju Banatskog kulturnog centra u kojem radi poslednjih sedam godina.

Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbija (ULUPUDS).

U okviru novosadskog Salona knjiga osnivač je i član žirija Festivala ilustracije knjige „BookILL Fest“.

Objavila je knjigu „O ilustrovanju knjiga poezije: istorija, teorija, praksa“ 2013. godine u izdanju Banatskog kulturnog centra, koja je druga knjiga iz oblasti teorije ilustracije objavljena na srpskom jeziku.

Pozitivne kritike o njenom radu, pored ostalih, pisali su i ugledni istoričari umetnosti Đorđe Kadijević, Sava Stepanov, Slobodan Ivkov, akademski slikar Zlatan Vojvodić, majstor fotografije Ljubomir Kojić...

U okviru delatnosti BKC­a organizuje i brojna kulturna dešavanja: manifestacije („Evropski fejsbuk pesnički festival“, „Proleće Sime Cucića“, „Sija knjiga majke Angeline“, „Dani Teodora Pavlovića“...),  naučne skupove, predstavljanja na sajmovima knjiga, promocije...

Živi i radi u Novom Miloševu.

Zorka Berbakov

Zovem se Zorka Berbakov, rođena 1949, živim u N. Miloševu. Slikam 18 godina. Imala sam 16 samostalnih izložbi, mnogo kolektivnih i mnogo kolonija. Dobila sam mnogo priznanja, a najvažnija na ULUVU slikara amatera, jedna specijalna nagrada, jedna druga nagrada, jedna prva za minijaturu, jedna pohvala, isto na ULUVu. Dobila sam puno priznanja i nagrada putem društvene mreže  na fejsu.

Strana 1 od 4

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak