Dr Ljubomir Pavlović (1868 – 19..)

Dr Ljubomir Pavlović

Ljubomir Pavlović rođen je u Novom Bečeju 18. juna 1868. godine, u porodici licidera Nikite Pavlovića i majke Marice. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom mestu dok je srednje u Sremskim Karlovcima i Hodmezevašarhelju (Hódmezővásárhely). Medicinski fakultet je pohađao u Beču i Budimpešti, a završio ga je 1892. godine. Sa doktorskom diplomom u ruci vraća se u Novi Bečej i počinje praktikovanje struke u lečenju svojih sugrađana. Veliku ulogu je odigrao krajem XIX veka u suzbijanju kolere kada je inicirao bušenje nekoliko arteskih bunara u Novom Bečeju i Vranjevu. Pored lekarskog poziva prihvata posao u školi da bi predavao zdravstveno vaspitanje. Na prelazu XIX i XX veka radio je u Banji Rusanda, gde je bio ujedno i direktor ustanove. Doktor Ljubomir Pavlović se vrlo uspešno pokazao i na poslovnom planu,  kada je postao vlasnik ogromnog površinskog rudnika ilovače u Bereku, koja je služila za proizvodnju crepa i opeka. Nekoliko godina bio je direktor Srpske Aračke Štedionice, predsednik pravoslavne crkvene opštine u Novom Bečeju, Sekretar Temišvarske eparhije, član i zapisničar srpske Skupštine u Sremskim Karlovcima. Pored svih tih funkcija bio je član županijskog odbora.

Službena prepiska dr Ljubomira Pavlovića

Na opštim izborima Mađarske 1901. godine kandidovao se za poslanika u Parlament iz okruga Novi Bečej, kao ne stranačka ličnost srpske nacionalnosti. Vrlo tesno ali uspeo je da osvoji većinu glasova ispred Rohonci Gedeona koji je 23 godine branio interese novobečejskog sreza u tom visokom domu. No, pre nego što će Ljubomir Pavlović i zvanično postati član mađarskog Parlamenta morao je da sačeka ishod žalbe nezadovoljne novobečejske gospode i veleposednika. Oni su se naime žalili, da je gospodin dr Ljubomir Pavlivić na svojim agitacijama u izbornoj kampanji upotrebljavao retoriku srpskog nacionalizma i omalovažavao mađarsku državu, za čijeg člana se i kandidovao u Parlamentu. Peticiju zbog ne regularnosti izborne kampanje je predao sudu u Budimpešti Peter Urban (Urbán Péter) u ime novobečejske inteligencije i gospodstva. Njihov zastupnik je bio dr Nandor Mitelman (Mittelmann Nándor) advokat iz Novog Bečeja dok je odbranu dr Ljubomira Pavlovića zastupao dr Armin Tetelmi (dr. Tetélmi Ármin) iz Budimpešte. Posle iznošenja argumenata se jedne i druge strane, sudsko veće je presudu obrzložilo sledećim rečima: Podnosioci peticije su samo delove Pavlovićevog izbornog govora citirali, a to nije dovoljno da bi se shvatio ceo kontekst. Inače, u celom izbornom govoru dr Pavlovića, nema klasnog a ni protiv državnog potstrekivanje. Tako je peticija odbijena i dr Ljubomir Pavlović je mogao da zauzme svoje mesto u Parlamentu Mađarske.

Službena prepiska dr Ljubomira Pavlovića

Ne bi bilo pošteno, a ne spomenuti, da je u svom višegodišnjem mandatu dr Ljubomir Pavlović dosta često bio optuživan za razna protivdržavna dela, pa čak i sudski gonjen, ali epilog svega toga uvek je bio u njegovu korist. Isto tako treba istaći da su mnoge javne ličnosti Mađarske sa pohvalom govorili, da se konačno našao neko iz redova nacionalnih manjina koji svoju borbu za boljitak svoje nacije želi da vodi uz propisane zakonske okvire, u parlamentu.


Istorijski arhiv Zrenjanin

A Szláv áramlatok és hazánk – Gróf  Esterházy János

Vasárnapi Ujság

Dokumenti iz arhive Andre Karolja

Pišite nam...