Zagorka Jegdić (1951–2007)

Neočekivano za sve, dvadesetosme novembarske noći 2007. godine ugasila se zvezda Zagorke Jegdić, koja je na novobečejskom kulturnom nebu poput komete ostavila neizbrisiv trag. Zavesa na životnoj sceni neumornog kulturnog poslenika, spuštena je, potvrdivši još jednom – da je u banatskoj ravnici jesen još tužnija kad nam neko drag ode zauvek.

Ali, ta vest deluje nekako nestvarno, jer se iza tih maglenih zavesa, što prekrivaju tek uzorana banatska polja i tiske obale, očekuje njeno pojavljivanje, kao toliko puta pre toga, na sceni Doma kulture, koga je kao dugogodišnji direktor sa slavom svoje varoši na daleko pronela.

Njen životni put iz rodnog Novog Miloševa bio je popločan stvaralačkim nadahnućem i uspesima. Svoju radnu biografiju počinje kao nastavnik muzike u Krsturu, potom Bočaru, Novom Miloševu, Novom Bečeju. Kao direktor Doma kulture 1993. godine, u želji da se oduži imenu i delu kompozitora Josifa Marinkovića, pokreće manifestaciju „Obzorja na Tisi“ i tako, pomalo zaboravljenoj srpskoj solo pesmi, vraća život.

Da je u tome uspela, potvrđuju dosadašnjih 15 nezaboravnih susretanja, 66 novih solo pesama, čija je kruna, izvođenje opere za decu Dimitrija O. Golemovića Dečak koji se ničega nije bojao. Aktivirala je Gradski dečiji hor, oživela lutkarsku scenu, osnovala likovnu koloniju Tiska akademija akvarela i bila pokretač i organizator mnogobrojnih kulturnih sadržaja. Ime Zagorke Jegdić krase mnogobrojna priznanja od kojih izdvajamo Zlatnu značku KPZ Srbije i Plaketu „Josif Marinković“, a u njeno vreme i Dom kulture je zavredneo visoko pokrajinsko priznanje, Statuetu i Plaketu Iskra kulture koju dodeljuje Zavod za kulturu Vojvodine.

O Zagorki Jegdić najsadržajnije govore reči na poslednjem oproštaju:

„Uz njeno ime stoji pesma i slika, oko prepuno obzorja, tiske vode i duša široka i ravna kao Banat. Vrata otvorena za svakog i ruke raširene za prijatelja. Za samo pola veka obišla je stoleća i ostavila svoj trag na svemu što je dodirnula. Ostavila nam je u amanet da čuvamo pesmu, da čekam „Obzorja na Tisi“, da dočekujemo prijatelje sa svih strana i svoju iskru kulture da nam svetli zauvek“.