Rođen u Bačkom Petrovom Selu 1939. godine, detinjstvo, posle preseljenja svojih roditelja provodi u Novom Bečeju. Gimnaziju završava u Zrenjaninu, a Ekonomski fakultet u Subotici.

Hroničar Novog Bečeja Ištvan Sekereš - Gelert preminuo je posle teške bolesti 15.11.2010. godine. Pored mnogobrojnih članaka o Novom Bečeju koje je objavljivao u Mađar so i Het nap bavio se i istraživačkim radom o svom zavičaju. Svoje radove; 200 godišnjici katoličke crkve u Novom Bečeju i 100. godišnjica Vranjevačke katoličke crkve publikovao je u obliku malih knjižica. Svoju zbirku pesama izdao je pod nazivom „Igra rečima" 2008. godine. Bio je dugogodišnji član Crkvenog veća Novobečejske katoličke crkve, član Filatelističkog društva Novi Bečej od njegovog osnivanja i zaslužan je za izdavanje mnogih prigodnih koverata. Zavičajnom klubu je darivao nekoliko eksponata i aktivno je učestvovao u radu Upravnog odbora. Njegovim odlaskom, Zavičajni klub je izgubio jednog vrednog čoveka punog ideja.

Neočekivano za sve, prvog majskog dana 2010. godine, kada je zaokružio sedmu dekadu svog života i počeo da obeležava vredan jubilej, 50 godina rada u sportskom novinarstvu, životnu scenu nepovratno je napustio Zlatoje Marić, advokat i sportski novinar iz Novog Bečeja.

Rođen je 7. aprila 1940. godine u Novom Bečeju. Prve godine detinjstva proveo je u Srpskom Krsturu gde je pohađao osnovnu školu, koju je potom završio u Novom Bečeju. Gimnaziju je završio u Bečeju, a Pravni fakultet u Beogradu. Profesionalnu advokatsku karijeru počeo je u kancelariji oca Slobodana.

Sport je posebno poglavlje u njegovom životu. Kao i mnogi dečaci, igrao je fudbal, da bi se proslavio kao vaterpolo golman. Branio je za Jedinstvo iz Novog Bečeja, Odred iz Kikinde i Proleter iz Zrenjanina. Nakon aktivne karijere ostao je veran vaterpolu, jedno vreme bio je sudija, potom delegat, pa vaterpolo funkcioner i predsednik Skupštine PVK Bečej.

Prve korake u novinarstvu načinio je u beogradskom „Sportu", a potom je godinama bio jedan od najpouzdanijih sportskih dopisnika novosadskog „Dnevnika", beogradske „Politike" i „Sportskog žurnala"

Ostaće nezaboravni njegovi izveštaji iz Londona 1963. godine o atmosferi pre i posle istorijske fudbalske utakmice između Engleske i reprezentacije sveta, za koju su branili legendarni Lav Jašin i naš Milutin Soškić, kao i sa tri svetska, četiri evropska prvenstva i pet finala Kupa šampiona u vaterpolu, čime se retko ko može pohvaliti i u dogledno vreme nadmašiti.

Široj sportskoj javnosti ostao je u nezaboravnoj uspomeni, kada je posle osvajanja zlatne medalje naše vaterpolo reprezentacije na 6. svetskom prvenstvu u Pertu skočio u bazen i zajedno sa Šoštarom otvorio slavljenički šampanjac. Bila je to nezaboravna slika koja je zahvaljujući direktnom televizijskom prenosu obišla svet, uz komentar reportera: „U bazenu je i Zlatoje Marić, advokat iz Novog Bečeja..."

Kodeksu sportskog novinarstva ostao je podjednako predan bilo da je izveštavao sa velikih svetskih i evropskih takmičenja ili pak iz Novog Bečeja, Novog Miloševa, Bečeja, Višnjićeva, ili Kumana. Snagom svoje pisane reči postavio je standarde koji ga sa pravom svrstavaju u jednu od legendi sportskog novinarstva.

Svima nama dobro poznata (okrnjena) spratna kuća na glavnoj ulici pod brojem sedam, sa ajnfort ulazom na čijoj kapiji su dve lavlje glave sa karikama u čeljustima, takozvana Rihterova kuća, konačno je povratila svoj prvobitni izgled.

Vlasnik levog krila te sada velelepe zgrade, Safet Isai podigao je sprat iznad svoje poslastičarnice »Šeherezada«, a fasadu i prozore je uradio autentično desnom krilu zgrade. Posle više od devet decenija kako je levo krilo zgrade izgorelo u požaru, bivša kuća gvožđarskog trgovca Huga Richtera ponovo je postala jedna od najlepših spratnih zgrada u našem mestu.

Zgrada je sagrađena u drugoj polovini XIX veka. Na spratu, iznad suvog ulaza nalazila su se dva prozora, a sa leve i desne strane od ulaza po šest prozora. Pri kraju Prvog svetskog rata levo krilo je izgorelo, a na mestu nje je kasnije sagrađena prizemna kuća. Gvožđarska radnja se nalazila u prizemlju desnog krila, a magacini u dvorištu.

Krajem pedesetih i šezdesetih godina XX veka u Omladinskom domu (koji se nalazio na sadašnjem mestu tržnog centra i autobuske stanice), bolje rečeno u velikoj sali, svake subote su održavane igranke, uz živu svirku. Leti su igranke priređivane u dvorištu Omladinskog doma, kada je orkestar ili bend bio smešten na podijumu koji se nalazio tik uz salu za igranke. Takođe leti, nedeljno jednom, i to utorkom, u bašti Hotela “Jadran” (sada se tu nalazi Poslastičarnica “11 plavih”) izvodila se muzika za ples i igru. Oba ova mesta su bila prilično posećena.

Krajem šezdesetih godina XX veka, tačnije 1969. godine u Subotici je otvoren jedan od prvih disko klubova u tadašnjoj Jugoslaviji koji se zvao “Largo”. Disko klubovi su stravičnom brzinom počeli da niču u Beogradu, Zagrebu i u svim većim ali i manjim mestima naše zemlje. Tada je i Novi Bečej, može se reći, među prvima dobio disko klub, zahvaljujući nekolicini entuzijasta. Naime, Karolj Andre sa svojim prijateljima, braćom Belom i Mihaljem Vrešćak, Ivan Šandorom i Janošem Mesarošem - disk džokejom otvara, početkom novembra 1970. godine, prvi disko klub nazvan “AN-KI” - nebo i zemlja, u prostorijama Omladinskog doma.

Klub je radio u okvirima omladinske organizacije ali je bio potpuno samostalan. Osnivači su uneli svoje magnetofone (trakaše), pojačala (lampaše), gramafone i ploče, a sami su obezbeđivali funkcionisanje kluba, od nabavke pića, novih ploča, grejanja, posluživanja, sve do čišćenja prostorija. Sprave i uređaji u početku možda nisu bili najsavremeniji ali muzika, to jest izbor ploča je bio prvoklasan. Što se moglo čuti na radio Luxemburgu - na top tventiju, to je moglo da se čuje i u Klubu “AN-KI” već posle desetak dana. Ovaj vid zabave mladi su brzo prihvatili i klub je postao velika konkurencija igranci - živoj svirci. Subotom se često dešavalo da je klub bio dupke pun, a u sali za igranke jedva daje bilo nekog. Pojavljivanje disco klubova je ustvari bio početak kraja klasičnim igrankama sa živom svirkom u širem prostoru, a tako i u Novom Bečeju.

Nakon nekoliko godina osnivači se razilaze, a disko klub preuzima Šandor Ivan kome se kasnije pridružuje Geza Zeldag. U tom periodu “AN-KI” se nalazio u zgradi Bioskopa “Vojvodina”, bolje rečeno u delu gde je do nedavno bila prodavnica „Sokolca". Posle izgradnje Radničkog doma (Doma kulture) “AN-KI” se seli u novi prostor i dobija novog, trećeg partnera. Od devedesetih godina prošlog veka vlasništvo i vodstvo nad disko klubom preuzima Zoran Kodranov koji ga vodi do današnjeg dana pod prvobitni imenom od pre četrdeset godina – “AN-KI”.

Strana 1 od 6

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak