Dom Zdravlja

Dom zdravlja u Novom Bečeju posluje kao samostalna ustanova u osnovu Plana mreže zdravstvenih ustanova kojeg je donela Vlada Republike Srbije.

Osnivač Doma zdravlja je Vlada Republike Srbije na osnovu člana 15. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Dom zdravlja posluje pod nazivom: Dom zdravlja u Novom Bečeju sa potpunom odgovornošću.

  • Dom zdravlja čine:
  • Dom zdravlja u Novom Bečeju,
  • Zdravstvena stanica u Novom Miloševu,
  • Zdravstvena stanica u Kumanu i
  • Zdravstvena ambulanta u Bočaru.

Rad Doma zdravlja organizovan je je po organizacionim jedinicama i to:

  • Služba opšte medicine
  • Stomatološka služba
  • Apotekarska služba
  • Specijalistička služba
  • Služba zajedničkih poslova

Teška ekonomska situacija u kojoj se nalazi čitavo društvo i koja nije mimoišla skoro nikoga od nas posebno se odrazila na zdravstvenu zaštitu. Pad životnog standarda neminovno vodi pogoršanju zdravstvenog stanja svih naših građana. Ovome je doprineo i nedostatak najosnovnijih lekova, sanitetskog materijala, zavoja i ostalog medicinskog materijala. Beleži se nagli rast respiratornih infekcija virusnog porekla posebno u mlađem uzrastu, pogoršanje zdravstvenog stanja kardiovaskularnih bolesnika, dijabetičara, psihijatrijskih bolesnika i radnika sa posebnim uslovima rada.

U ovako teškim uslovima rada poseban akcenat je stavljen na preventivni rad i zdravstveno vaspitanje kao momente koji mogu bitno uticati na sprečavanje oboljevanja i rano otkriti bolesti, čime se u ovim uslovima olakšava rad kurative.

U oblasti zaštite predškolskog uzrasta u savetovalištu se ukazivalo na značaj redovnih kontrola, pravilne ishrane, formiranja pravilnog odnosa prema zdravlju, sticanju higijenskih navika, prevencija sticanja deformiteta i značaj fizičke aktivnosti. U školskom uzrastu dati su sadržaji u vezi štetnosti bolesti zavisnosti socio-psiholoških problema puberteta i prevencije AIDS-a. U zaštiti žena ukazan je značaj redovnih kontrola radi ranog otkrivanja malignih oboljenja, planiranje porodice sa socio-ekonomskog i psihološkog aspekta, štetnost abortusa i kontrola trudoće. U zaštiti odraslog stanovništva trudili smo se da aktiviramo odgovornost pojedinca za sopstveno zdravnje, ukazujući na odnos pravilnog higijensko-dijetskog režima i bolesti. Sistematski pregledi radnika su uredno obavljani, naročito kod radnika sa posebnim uslovima rada.

Broj izvršenih zdravstvenih usluga po službama:

Rb Služba Broj izvršenih usluga Broj korisnika Po korisniku
1. Služba opšte medicine 225.087 28.788 7,82
2. Služba za zdravstvenu zaštitu dece (0 - 6 g.) 41.765 2.708 15,42
3. Služba za zaštitu školske dece i omladine (7 - 18 g.) 29.677 3.632 8,17
4. Služba za zaštitu žena 12.245 11.944 1,03
5. Specijalistička služba 26.101 28.788 0,91
6. Spužba medicine rada 9.256 5.665 1,63
7. Služba zubne zaštite 26.344 28.788 0,92
8. ATD 13.015 28.788 0,45
9. Laboratorija 94.017 28.788 3,27

Dom zdravlja sa zdravstvenim stanicama i ambulantom obezbeđivao je u toku 1996. godine zdravstvenu zaštitu za blizu 30.000 stanovnika sa 144 radnika (broj se nije menjao od 1990. godine) od čega medicinskih sestara i tehničara (73), viših medicinskih sestara i tehničara (2), zdravstveni saradnik (1), lekara opšte prakse (26), specijalista i medicinskih radnika (30).

Obezbeđena je permanetna zdravstvena zaštita kroz dežurstvo u Novom Bečeju, a kroz pripravnost u naseljenim mestima.

U okviru zdravstvene zaštite otpočela je sa radom i prva privatna spec. ordinacija za decu i odrasle. Otvorio ju je prim. dr Laslo Pataki u julu mesecu 1996. godine. Ordinacija obuhvata pedijatriju, internističku ordinacionu i otorinolaringološku ordinaciju.

Slobodno se može reći da su sportsku 1996. godinu obeležili dizači tegova Teško atletskog kluba Jedinstvo. Sportisti ovog primerenog sportskog kolektiva, koji je osnovan 1958. godine, su na 40 ekipnom prvenstvu Jugoslavije, koje je održano u Novom Bečeju, nadmoćno osvojili prvo mesto, a time i titulu prvaka države.

Za ekipu Jedinstva, na ovom takmičenju, su nastupili: Branislav Barbul 170 (80,90), Imre Kinčeš 215 (100,115), Đura Radu 275 (130,145), Janoš Zedi 200 (95,105), Mihalj Farkaš 235 (110,125) i Oto Budai 217,5 (97,5,120). Trener ekipe je Branislav Vlaškalin.

U ovoj godini novobečejski dizači tegova su imali i 4 državna prvaka u pojedinačnoj konkurenciji to su: Šandor Nađ, Zoran Ćurčić, Imre Kinčeš i Đura Radu.

Đura Radu je 1996. godini, čak tri puta obarao državni rekord u kategoriji do 83 kg, a Branislav Barbul u kategoriji do 64 kg, dok je Mihalj Farkaš rekord postavio u juniorskoj konkurenciji.

Dizači tegova su u 1996. godini osvojili 56 medalja: 23 zlatne, 18 srebrnih i 15 bronzanih.

Pored dizača tegova veoma uspešnu godinu imale su i kuglašice novobečejskog Jedinstva. U ekipnoj konkurenciji ekipa koju trenira Laslo Makra načinila je pravi podvig. Novobečejke se osvojile drugo mesto u Prvoj "B" ligi sa 17 pobeda i samo 3 poraza, a to im je donelo plasman u Prvu "A" ligu, što je najveći uspeh, ovog sve popularnijeg, sporta.

U 1996. godini muška ekipa Jedinstva je igrala u promenljivoj formi i u Prvoj "B" ligi zauzela 9 mesto.

U pojedinačnoj konkurenciji novobečejke su osvojile tri titule prvaka države. U pionirskoj konkurenciji zablistala je Jelena Stanisavljević sa 379 oborenih čunjeva osvojila je prvo mesto, dok je Ildiko Kormanjoš sa 356 oborenih čunjeva u istoj konkurenciji bila druga.

Prvak države u kadetskoj konkurenciji postala je Julijana Bata koja je na državnom prvenstvu u Subotici oborila izvanrednih 442 čunja. Titulu najboljih u državi osvojile su i Đenđi Kiš i Izabela Kirti u igri parova za seniorke. Ove dve izvanredne novobečejske kuglašice su na prvenstvu u Kuli oborile 836 čunjeva što je bilo nedostižno za sve ostale rivalke.

U juniorskoj konkurenciji Tijana Svilengaćin i Andrea Vaš su u igri parova osvojile treće mesto na prvenstvu države.

Svakako da je kruna dobrih rezultata kuglašica iz grada na Tisi učešće najbolje novobečejske kuglašice Đenđi Kiš na Svetskom prvenstvu u Pragu za reprezentaciju Jugoslavije od 19. - 25. maja 1996. godine. Na ovom takmičenju u ekipnoj konkurenciji Jugoslavija je osvojila srebrnu medalju.

Kriza rezultata fudbalera Jedinstva nastavljena je i u ovoj godini. Ekipa Jedinstva se takmičila u zrenjaninskoj Područnoj ligi, a na kraju sezone 1995/96 zauzela je 12 mesto sa 14 pobeda, 5 nerešenih rezultata i 15 poraza, gol razlika 83:62 i 47 bodova. Trener ekipe je Milivoj Perić.

Košarkaši su kraj 1996. godine obeležili serijom odličnih rezultata u Drugoj srpskoj ligi. Ekipa koju trenira Tomislav Ratković je posle prvog dela prvenstva zauzela prvo mesto, od devet utakmica zabeležila je osam pobeda.

Rukometaši Jedinstva su se takmičili u Vojvođanskoj ligi sa promenljivim uspehom, posle prvog dela prvenstva ekipa je bila na petom mestu.

Na XIV Međunarodnom otvorenom šahovskom turniru "Novi Beče 96" koji je održan od 01 - 09. juna učestvovalo je 128 šahista. Pobednik turnira je velemajstor Miroljub Lazić sa 7 osvojenih poena, a njemu je pripala i prva nagrada u vrednosti od 5.500 dinara.

Pobednik tradicionalnog Novogodišnjeg turnira u malom fudbalu koji je organizovao SRC "Jedinstvo" je ekipa Kafe bar "Točak" iz Novog Bečeja koja je u finalu savladala "Mibaks" sa 4:2.

U tradicionalnoj anketi za izbor sportiste godine sve počasti pripale su dizaču tegova Đuri Radu, drugo mesto pripalo je kuglašici Đenđi Kiš, a treće košarkašu Stojanu Vrtikapi.

Za najbolju ekipu proglašen je Teško atletski klub dizača tegova Jedinstvo, a za trenera godine proglašen je Laslo Makra, sportski učitelj kuglašica Jedinstva.

Uslovi privređivanja u poljoprivredi su u 1996. godini bili vrlo teški. Hronična nestašica novca i skupi bankarski krediti, neadekvatna primena savremenih agrotehničkih mera i zastarela mehanizacija smanjili su rentabilnost proizvodnje, kao i sve raišreniji disparitet cena ulaznih komponenti i gotovih proizvoda.

U proizvodnu 1996. godinu društvena preduzeća iz poljoprivrede ušla su sa znatno manjim oraničnim površinama nego ranijih godina, s obzirom da je postupak vraćanja poljoprivrednog zemljišta, oduzetog po osnovu konfiskacije bio pri kraju. Najveće društveno preduzeće „Sokolac" po ovom osnovu, vratilo je ranijim vlasnicima negde oko 2340 hektara vrlo kvalitetnog oraničnog zemljišta, što je predstavljalo oko 30 % njegovih ukupnih površina.

U klimatskom pogledu, 1996. godina je bila uglavnom povoljna, izuzev što je u julu, u periodu intenzivnog nalivanja zrna pšenice i ječma bilo nekoliko dana sa vrlo visokim dnevnim temperaturama, što je prouzrokovalo prekid nalivanja zrna. Zbog toga je u mnogome smanjen prinos ovih kultura, a i kvalitet zrna je bio izuzetno loš. U "Sokolcu" je ostvaren prinos nešto ispod 20 mc po hektaru, što se ne pamti u poslednjih tridesetak godina.

U septembru je bilo 110 l padavina po 1 m2 u 11 kišnih dana što je izazvalo truljenje grožđa pa su očekivani prinos i kvalitet bili umanjeni.

Ovakvi klimatski uslovi izuzetno su pogodovali voću, tako da je rod krušaka bio na nivou višegodišnjeg proseka, a rod jabuka je bio rekordan - 330 mc po hektaru.

Nažalost, zbog velike ponude jeftinog južnog voća, jabuke su se u zimu 1997. godine prodavale za 1,00 dinar po kilogramu, što je ispod cene koštanja, pa su za proizvođače izostali očekivani finansijski efekti.

Stočarstvo

Loše stanje u stočarstvu koje je karakterisalo prethodni period, ni u 1996. godini se nije promenilo.

Nasleđeni i sistematskim merama nerešeni problemi u stočarstvu, uticali su na stagnaciju proizvodnje.

Niske cene, nerešeno efikasno kreditiranje ove proizvodnje, kašnjenje u isplati, skupa hrana i ostali repromaterijal, problemi sa plasmanom - uticali su da se ne poveća fizički obim proizvodnje u ovoj grani.

Epidemija šapa, koja je u leto 1996. godine pogodila južne krajeve naše zemlje, na sreću nije zahvatila naš region, zbog izuzetnih mera predostrožnosti.

Promet goveda i ovaca odvijao se samo između pravnih lica pod izuzetnim nadzorom sanitarnih i veterinarskih službi.

Stanje u svinjarstvu nije bilo ništa bolje nego u govedarstvu. U "Sokolcu" su kupljene 54 suprasne nazimice, tako da je u 1996. godini isporučeno oko 42.000 kg tovljenika, po prosečnoj ceni od 6,00 dinara po kilogramu.

Od pre dve godine Novi Bečej je dobio i prvu privatnu veterinarsku ordinaciju "A.V.T.", koju je otvorio dr Vojislav O. Blažin vet. specijalista. Ordinacija radi u Vranjevu i bavi se problematikom zdravlja malih i velikih životinja.

Privreda Opštine Novi Bečej u svom poslovanju za 1996. godinu iskazala je sledeće finansijske rezultate:

OPIS Privreda Opštine Novi Bečej
  Iznos 1996. Indeks 1996/1995
Ukupan prihod 338941 163,3
Ukupni rashodi 338526 148,1
Dobit - neto prihod 4089 229,8
Gubitak 3754 16,4
Broj zaposlenih (apsolutni broj) 3656 98,1

Prosečna mesečna neto zarada po 1 zaposlenom

(u dinarima)

592 183,9

Rast ukupnog prihoda privrede Opštine Novi Bečej od 63,3 %, brži je od rasta ukupnih rashoda koji iznose 48,1 %, a pošto su i u masi ukupni prihodi veći od ukupnih rashoda, može se oceniti, da je ova privreda, relativno, upoređujuća je sa drugim opštinama okruga ostvarila povoljnije rezultate.

Ostvarena dobit veća je od iskazanog gubitka za 8,9 %, dok je po drugim opštinama okruga obrnut slučaj, gubici su veći od iskazane dobiti.

Uz pad broja zaposlenih od 0,9 %, prosečna mesečna neto zarada po jednom zaposlenom od 592 dinara više je od proseka za privredu srednjebanatskog okruga (534) dinara u 1996. godini.

Privreda opštine Novi Bečej po godišnjem obračunu za 1996. godinu, na bazi svoje raznovrsne aktivnosti iskazala je ukupan prihod u iznosu od 338941 hiljada dinara, što je za 63,3 % više u odnosu na 1995. godinu. Uz rast cena na malo od 96,8 % ocenjuje se da je ukupan prihod realno u padu za 17,1 %, što je karakteristično za poslovne i vanredne prihode, dok prihodi od finansiranja beleže nominalni i realni pad u odnosu na 1995. godinu.

Po godišnjem obračunu za 1996. godinu ostvarila je dobit (razlika između prihoda i rashoda) u iznosu od 4089 hiljada dinara, što je za 129,8 % više u odnosu na 1995. godinu, tako da pored nominalne beleži i realan rast.

Najveći iznos dobiti iskazala je trgovina 1.963 hiljade dinara i to trgovina na veliko 1.959 hiljada dinara, zatim industrija 1.695 hiljada dinara i to prerada hemijskih proizvoda 1.381 hiljada dinara.

Po godišnjem obračunu za 1996. godinu gubitak u ukupnom iznosu od 3.754 hiljada dinara iskazalo je 25 pravnih lica ili 27,8 % ukupnog broja pravnih lica privrede u kojima je zaposleno 718 radnika, što predstavlja 79,6 % ukupno zaposlenih u privredi opštine.

Prema 1995. godini gubici su osetno smanjeni za 83,6 % što je rezultat, skoro eliminisanje gubitaka u poljoprivredi i osetnog smanjenja istih u industriji. Tako da po obračunu za 1996. godinu najveći gubici su u trgovini 2.030 hiljada dinara, zatim u industriji 1.384 hiljada dinara.

U 1995. godini gubici u privredi opštine iznosili su 22.875 hiljada dinara, od čega se na poljoprivredu odnosilo 17.866 hiljada dinara ili 78,1 %.

Gubitak u industriji od 1384 hiljade dinara po obračunu za 1996. godinu nastao je u mašinogradnji od 543 hiljade dinara u brodogradnji 147 hiljada dinara, u proizvodnji gotovih tekstilnih proizvoda 112 hiljada dinara, i u proizvodnji prehrambenih proizvoda 536 hiljada i u proizvodnji stočne hrane 44 hiljade dinara.

Gubitak u trgovini od 2.030 hiljade dinara iskazan je u trgovini na malo od 1.355 hiljada dinara, u trgovini na veliko 664 hiljade dinara i u spoljnoj trgovini 9 hiljada dinara.

Uzroci gubitaka su različiti, ali se mogu svesti na nisku kupovnu moć stanovništva, nisko korišćenje kapaciteta, nelikvidnost, otpis potraživanja, vioske kamate na pozajmljena sredstva i dr.

Gledano prema svojinskoj strukturi kapitala najveći gubici u iznosu od 2.164 hiljade dinara su kod 5. pravnih lica iz mešovite svojine koja zapošljavaju 502 radnika, zatim kod 4. pravnih lica iz društvene svojine u iznosu od 903 hiljade dinara sa 179 radnika i kod 16 pravnih lica privatne svojine u iznosu od 687 hiljade dinara koja zapošljavaju 37 radnika.

U privredi opštine Novi Bečej u 1996. godine bilo je u proseku zaposleno 3.656 radnika, mereno na bazi časova rada, što je za 1,9 % manje u odnosu na 1995. godinu što je posledica osetnog smanjenja broja zaposlenih u poljoprivredi i trgovini. Od ukupno 90 pravnih lica koja su obuhvaćen obradom 25 pravnih lica, 27,8 % uglavom iz privatnog sektora nije pokazalo broj zaposlenih.

Zaposlenima je na ime neto zarada i neto naknada zarada obračunato - isplaćeno 25.989 hiljada dinara ili u proseku mesečno po 1. zaposlenom 592 dinara, što u odnosu na 1995. godinu predstavlja povećanje za 83,9 %. Uz rast troškova života od 93,2 % proizilazi da su realni lični rashodi smanjeni za 4,8 %.

Društvene delatnosti

U društvenim delatnostima Opštine Novi Bečej 31. pravno lice - 8. iz obrazovanja; 5. iz kulture, umetnosti i informisanja; 13. iz fizičke kulture i sporta; 2. iz zdravstvene zaštite i 3. iz socijalne zaštite - po godišnjem obračunu iz 1996. godine iskazalo je sledeće finansijske rezultate.

 (iznos u hiljadama dinara)

  1996. god. Index 1996/1995
Ukupan prihod 20217 170,8
Ukupni rashod 22470 193,7
Dobit – neto prihod 167 70,8
Gubitak 2420 80666,7
Broj zaposlenih (apsolutan broj) 564 100,5
Prosečna mesečna neto zarada po 1. zaposlenom (u dinarima) 764 197,4
Poslovna sredstva (31.12.1996.) 24804 151,8
Trajni kapital (31.12.1996.) 20225 136,8

Ukupni rashodi kod društvenih delatnosti veći su od ukupnih prihoda, tako da je iskazan gubitak u iznosu od 2.420 hiljada dinara, što je neuporedivo više u odnosu na 1995. godinu, kada je gubitak iznosio samo 3 hiljade dinara. Ovo dalje ukazuje da je problem finansiranja društvene delatnosti u 1996. godini mnogo teži od prethodnih godina, otuda tako visok obim iskazanog gubitka posebno u zdravstvu.

U društvenim delatnostima Opštine zaposleno 564 radnika, čija prosečna mesečna neto zarada po 1. zaposlenom iznosi 764 dinara.

Zaposlenost i zarade - U društvenim delatnostima Opštine Novi Bečej tokom 1996. godine bilo je 564 radnika, mereno na bazi časova rada, što je za 0,5 %, ili za 3 radnika više u odnosu na 1995. godinu. Povećanje broja zaposlenih zabeleženo je samo u obrazovanju.

Prosečna mesečna neto zarada po 1. zaposlenom u društvenim delatnostima iznosi 764 dinara, što je za 97,4 % više u odnosu na 1995. godinu, uz rast troškova života od 93,2 % proizilazi da su pored nominalnog zarade zabeležile realni rast od 2,2 %.

Istovremeno prosek mesečne neto zarade po 1. zaposlenom u privredi Novog Bečeja za 1996. godinu iznosio je 592 dinara sa nominalnim rastom od 83,9 % i realnim padom od 4,8 %.

DD Jadran

Preduzeće DD "JADRAN" iz Novog Bečeja je, poslujući u vrlo složenim uslovima tržišta, ostvarila pozitivan finansijski rezultat za 1996. godinu sa većim ili manjim uspehom u turističkoj, ugostiteljskoj i trgovinskoj delatnosti.

Hotel „Tiski cvet" je u 1996. godini ostvario 10.000 noćenja domaćih i 1.500 noćenja gostiju iz inostranstva.

Kao i u dosadašnjem periodu većinu gostiju predstavljale su sportske ekipe od klupskog do reprezentativnog nivoa u raznim sportskim granama. Došlo je i do povećanja broja organizovanih seminara, ekskurzija i ostalih grupa. Kod gostiju iz inostranstva pored sportskih ekipa u manjoj meri došlo je i do povratka tradicionalnih lovaca iz Italije.

U 1996. godini osnovana je turistička organizacija „Jadranturs", preko koje je zakupom odmarališta u Kotoru organizovano letovanje, a počelo se i sa školskim ekskurzijama i ostalim uslugama iz turističkog posredovanja.

Izletište Sokolac je osposobljeno za prenoćište i za pružanje ugostiteljskih usluga u posebnim prilikama. Aktivno se učestvovalo u svim manifestacijama koje su promovisale Novi Bečej u turističkom, privrednom i kulturnom smislu.

Strana 1 od 2

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak