Podružnica Crvenog krsta u Turskom Bečeju 1916

Tokom januara meseca 1916-te godine nastavlјena je suspenzija rada bolnice tako da je, pored sređivanja administrativnih poslova, Turskobečejska podružnica Crvenog krsta radila na svojoj reorganizaciji. Po želјi kralјevskog nadzornika za nastavu centralni odbor je pregovarao sa upravom Udruženja o oslobađanju prostora u Osnovnoj školi. Pošto se po evidenciji, lazaret sa 224 kreveta nalazi u prostorijama Osnovne i Građanske škole, čije se korišćenje u toku poslednjih meseci smanjilo na minimum, traženo je mišlјenje Podružnice o eventualnom premeštanju lazareta. Dogovoreno je da se broj ležaja u osnovnoj školi smanji na 100, a oprema uskladišti u njenim prostorijama. Pomoćna bolnica je, u slučaju potrebe, u svako doba mogla odmah da bude postavlјena. Nakon ovih promena, nastava je mogla neometano da se odvija. Za nastavak neometane nastave postojao je još jedan, možda čak i jači razlog, koji se vidi u obaveštenju kralјevskog nadzornika za nastavu Torontalske županije od 24. februara 1916. godine.16

Objava o prisilnom radu za građane koji nisu našli sebi posao do 30. marta 1919. godineOd početka godine je primetan rast broja građana koji se učlanjuju u Društvo Crvenog krsta, kako u Turskom Bečeju, tako i u drugim mestima okruga. Građani koji potpisuju pristupnicu obavezuju se da će narednih 6 godina redovno plaćati članarinu u visini od dve krune.

Veći broj članova se aktivno uklјučio u različite akcije prikuplјanja, kao što je prikuplјanje na dan Petra i Pavla, prikuplјanje divlјeg kestena, polovne odeće, ćebadi, hrane i drugih stvari, koje bi poslužile za pomoć ranjenicima ili siromašnima. O donacijama u tekućoj godini, koje su prikuplјene od 31. jula 1915. do 1. augusta 1916. sledeći prikaz je predsedništvu podneo Halmoš Lajoš mlađi, koji je nakon kratkog zadržavanja na frontu, ponovo preuzeo položaj sekretara Udruženja.

„Donacije u novcu iznose 5447 krune i 51 filer, postelјina 1900 kruna, rublјe 2670 kruna i 20 filera, cigarete 5 kruna, duvan 6 kruna, prehrambeni proizvodi 80 kruna, drugi predmeti 10 kruna, što ukupno iznosi 10.970 kruna i 20 filera.“

U toku iste godine, po okružnom naređenju br.666 Odbor udruženja turskobečejskog Crvenog krsta je preduzeo korake za dodelu odlikovanja za naročito uspešan rad u domenu Crvenog krsta. Za devet meseci u bolnici se lečilo 500 ranjenika i 200 bolesnika, a od 22. juna 1916. bolnica je radila kao kuća za odmor.

Spisak imena dostojnih da budu odlikovani je sledeći:

1. Baron dr Čavoši Ignac, glavni okružni sudija, osnivač podružnice, sakupio je za dobrobit bolnice 14.000 kruna. Nјegovom zaslugom je broj članova prešao cifru od hilјadu, a vrednost imovine je veća od 25.000 kruna. On je predložen za Crveni bedž za hrabrost Crvenog Krsta drugog reda.

2. Baronica Čavoši Ignaca, plemenita Fendler Emilija, podpredsednica Udruženja, je predložena za otmeno odlikovanje zbog svog samopregornog rada u upravlјanju Udruženjem, nege bolesnika, prikuplјanja hrane i rublјa. (Na osnovu Službenog lista, njoj je tada već bilo uručeno odlikovanje za koje je predložena).

Srebrnu značku ukrašenu ratnim simbolima su zaslužili sledeći članovi:

1. g-đa Šafranj Ištvana, Stari Ilona blagajnik Turskobečejsko-Vranjevačkog pomoćnog i kreditnog udruženja, koja primernom preciznošću vodi i savesno rukovodi novcem i računima Udruženja.

2. dr Kencel Jožef, podpredsednik, direktor Građanske škole, koji je uložio velike napore i entuzijazam u organizovanje dva velika koncerta u korist Crvenog krsta, čiji je prihod iznosio 1400 kruna.

3. Garai Ižo direktor Štedionice

4. Bihari Bela kontrolor Poreske uprave

5. Vajs Adolf šef pristaništa. Ova tri člana vode kancelariju za pomoć Društva koja pomaže porodice vojnika koji su na ratištu, pronalazi one kojima je pomoć potrebna i u dnevnom boravku vodi računa o deci zaposlenih.

6. Šiler Henrik mađarski kralјevski poreski blagajnik, bolnički ekonom za izuzetan doprinos u ishrani bolesnika u bolnici.

7. dr Vagner Karolј kralјevski okružni sudija, 8. Pavlak Lazar turskobečejski pisar, 9. Kočak Šandor iz Torontaltorde, 10. Nikolić Emil iz Kumana, 11. Lazić Tivadar iz Tisataraša, 12. Firiđhazi Mihalј iz Beodre, 13. Bošan Bela iz Karlova, 14. Lazić Tivadar iz Tisataroša za svoj rad na organizaciji bolnice, njenom opremanju, snabdevanju namirnicama, ogrevom i sredstvima za osvetlјenje kao i za dovođenje novih članova,

15. g-đa doktora Bizek Dežea, Hakl Izabela, dama, nešvatelјica dobrovolјac, dostojni zamenik svoga muža apotekara koji je na ratištu, koja je brižnim vođenjem apoteke uveliko doprinela neometanom lečenju bolesnika,

16. udovica Silađi Jožefa, negovatelјica - bolnički nadzornik i osoba koja se starala o vešu.

Bronzanu medalјu sa vojnim obeležjima su zaslužili sledeći članovi:

1. Konc Paula, vaspitačica, nadzornica dnevnog boravka,

2. Špringer Vilma krojačica i negovatelјica-dobrovolјac,

3. g-đa Pavlak Lazara opštinskog pisara, 4. Pap Irena trgovac, 5. Lukseder Ana neudata devojka, 6. Pap Ilonka ćerka žandarmerijskog vodnika, 7. udovica učitelјa Varkonji Bele, 8. udovica višeg činovnika Vereš Endrea, 9.g-đa Mako Jožefa nastavnika građanske škole, 10. Pulai Lilika, ćerka veleposednika i negovatelјica dobrovolјac, 11. Putnik Ana zanatlija, 12. Haršanji Ilonka učitelјica, 13. Čanji Margit ćerka zemlјoradnika, 14. Zolnai Mariška ćerka zemlјoradnika, 15. Zolnai Viktorija ćerka zemlјoradnika, 16. Cvip Bella ćerka trgovca, 17. Valdfogel Erži ćerka zanatlije, 18. Karolјi Kato ćerka zanatlije, 19. Kelemen Roži ćerka zanatlije, 20. Jung Mariška, 21. Diners Margit ćerka finansijskog nadzornika, 22. Ivan Tereza ćerka zemlјoradnika, 23. Kasaš Ema ćerka zanatlije, 24. Kiselički Jovanka ćerka blagajnika u Štedionici, 25. Bergl Aranka ćerka zanatlije, 26. Grujić Jovanka ćerka zanatlije, 27. Bergl Ilona ćerka zanatlije, 28. G-đa Morvai Janoša mašinbravara, 29. i 30. g-đa Marton Lajoša i g-đa Horvat Pala, supruge sudskih činovnika, koje su pored nege bolesnika brinule i o rublјu ranjenika.

Segfi Agneš, Repergerne Viktorija, udovica Čerenji Lajoša - one su sve tri babice, koje su vršile potrebnu masažu i druge usluge koje priliče devojkama.

Na žalost, sa spiska odlikovanih, greškom je izostavlјen dr. Grin Mor, savesni bolnički lekar te supruga beodranskog apotekara g-đa Kirić Simona, koja je prilikom formiranja bolnice donirala tri velika sanduka rublјa, mnogo krzna, štrikanih kapa, grejača, hranu i još puno toga. Da bi ova greška bila ispravlјena, poslato je pismo gospodinu velikom županu Daniel Ferencu u Veliki Bečkerek, da bude lјubazan i zamoli Glavnu direkciju Crvenog krsta da i njihova imena naknadno uvrste u spisak osoba koje će biti odlikovane.

Na dan 20. juna 1916. na osnovu naređenja Komande velikobečkerečke pomoćne bolnice, postavlјeno je 100 kreveta u zgradi Dunđerskih sa cilјem da tu bude odmaralište, što je i sam vlasnik zgrade velikodušno prihvatio i prepustio zgradu da se koristi kao odmaralište.

S obzirom na masovni dolazak ranjenika sa ratišta17  predsednik Crvenog krsta Babić Jožef u ime odbora Crvenog krsta iz Žombolјa je 27. juna 1916. Zamolio upravu turskobečejskog lazareta “molimo vas da u skladu sa mogućnostima povećate broj kreveta, tj. o vašim visokocenjenim mogućnostima i rezultatima koji se od njih očekuju, naročito o povećanom ukupnom broju kreveta, molimo da nas izvestite hitno, ako je moguće u roku od 8 dana.” Sutradan, tj. 28. juna 1916. godine, rukovodstvo Društva Crvenog krsta Zemalјa Svete Mađarske Krune zamolilo je upravu Turskobečejskog društva Crvenog krsta da pomoćnu bolnicu, koja je u toku godine privremeno obustavila svoj rad, bez odlaganja i sa najvećim mogućim brojem postelјa osposobi za rad i da o tome izvesti upravu u Budimpešti.

Narednik Belmont, koji je sa više instance poslat u kontrolu kuće za odmor, izrazio je svoje zadovolјstvo i zahvalnost Udruženju za lečenje, brižno negovanje i odličan smeštaj ranjenika. Naročito priznanje je pripalo neumornom opštinskom lekaru dr Grin Moru te dr Futšek Gezi, lekaru prekomandovanom iz Brašova, kao i kralјevskom porezniku Šiler Henriku, nezamenjivom ekonomu koji je brinuo o ishrani i damama koje su vodile nadzor nad kuhinjom.

Na zahtev Predsedništva Dobrotvorno društvo je ponovo oformlјeno i ove godine, za vreme setve, otvorilo i vodilo dnevni boravak za decu radnika. Rad u boravku je poveren gospođi Garai Iže, Bihati B., Vajs Adolfu, kao i vaspitačici Konc Pauli. Troškovi održavanja dnevnog boravka iznose 300 forinti i 16 filera, o čemu svedoče priznanice.

Krajem avgusta 1916. godine rumunske trupe su ušle u Erdelј, nakon čega je, početkom septembra, 105 izbeglica upućeno u Turski Bečej. Smeštaj i ishrana izbeglica su bili u domenu delovanja Udruženja Crvenog krsta koje se za to dobro pripremilo. Torontalski podžupan Janko Agošton i Baratić iz Brašova su upravi Društva odali priznanje za tromesečno, neometano izdržavanje.

Neometani rad bolnice je bio zadatak predsednika Udruženja Crvenog krsta, a naročito ekonoma, i podrazumevao je i višestruku kontrolu kvaliteta i cena nabavlјene robe, o kojoj je često trebalo tražiti mišlјenje i dozvolu zapovedništva pomoćne bolnice u Velikom Bečkereku. Ovakav slučaj je bio i po pitanju bakalara, o čemu se interesuje Ambruš Artur u ime ekonoma; naime on pita ”da li se može zameniti bakalar ribom koja živi u našim vodama, po istoj ceni?” Odgovor je stigao nakon dva dana ”obaveštavamo Vas da se živa riba umesto bakalara može nabavlјati na domaćem tržištu jedino ako se na taj način može izbeći korišćenje junetine dva puta nedelјno.”

Velikobečkerečka bolnica je telegrafski obavestila Turskobečejsku podružnicu Crvenog krsta, da će u nedelјu 28. januara 1917. večernjim vozom stići 50 ranjenika na turskobečejsku železničku stanicu. Direktor bolnice je već preduzeo potrebne mere oko njihovog dočeka i smeštaja. Nakon dve nedelјe 5. novembra iz telegrama saznajemo o prispeću još 44 ranjena vojnika, večernjim vozom.

Izvod iz zapisnika godišnje skupštine Društva Crvenog krsta od 28. januara 1917. Halmoš Lajoš mlađi je zbog bolesti predsednika Ambruš Artura pročitao njegov godišnji izveštaj:

“Poštovani! Već treći put referišem o godišnjem radu udruženja ali još uvek se čuje gruvanje topova, još uvek se lije dragocena krv naših sunarodnika i liju suze za našim jaunacima, našom poginulom braćom a što se tiče mira, blagoslovene poletele golubove mira svojom nemilosrdnom rukom davi nerazumlјiva mržnja naših neprijatelјa! A to znači da i nadalјe treba da se borimo: oni koji su na frontu oružjem, a oni koji su ostali kod svojih kuća, iza linije fronta, ne smeju da klonu, nego neumorno i bez negodovanja i sa još većim požrtvovanjem i odricanjem, kao i sa nesmanjenom verom treba da nastave da se bore za časni mir. Među onima koji deluju u pozadini, na prvom mestu treba da bude i Društvo Crvenog krsta. Naše aktivnosti vezane za negu i zbrinjavanje naših bolesnih i ranjenih junaka zahvatile su u drugu polovinu godine; naime u prvom delu godine naša bolnica je još uvek imala pauzu. Tekuće poslove bolnice rešavali smo na tri sastanka Skupštine. Skupštinsko zasedanje koje je održano  13. decembra smo posvetili uspomeni na našeg blagoslovenog, dobrog kralјa Franca Jozefa I, glavnog pokrovitelјa Društva Crvenog krsta. Istinsku tugu zbog njegove smrti i saučešće, patriotska osećanja koje je ona izazvala u nama, zapisali smo u knjizi utisaka i odredili da rukovodioci Društva obavezno nose znak žalosti. Članovi društva su prisustvovali misi celebriranoj za spas duše Nјegovog Visočanstva. Takođe smo na ovom poslaničkom sastanku pozdravili našeg novog kralјa, mladog, perspektivnog vladara dobre nam mađarske domovine Karla IV. Članovi udruženja su prisustvovali misi celebriranoj na dan njegovog krunisanja. Takođe, sa velikom zahvalnošću ovde zapisujem ime vrhovnog sudije Čavoši Ignaca, koji na teritoriji celog okruga, za dobrobit Društva, stalno organizuje prikuplјanje dobrovolјnih priloga. Nјegovom zaslugom Podružnica broji 1306 članova. Takođe izražavam veliku zahvalnost dr Kencel Jožefu i njegovim prijatelјima lјubitelјima umetnosti, koji su od priloga sakuplјenog na koncertu koji su organizovali, dodelili 950 kruna Društvu. Osim od njih, Društvo je dobilo još mnogobrojne donacije manje-više veće vrednosti. Ukupan iznos donacija je 4597 kruna i 54 filera, što predstavlјa humanost vrednu poštovanja.”

Na osnovu izveštaja blagajnika Lind Đule (koji se sredinom godine iz nepoznatih razloga demobilisao) rad blagajne i materijalno stanje Udruženja 1916. godine je sledeće:

Unos: donacije 4597 krune i 54 filera, članarina 2568 kruna, kamate 1294 krune i 54 filera, unovčavanje 859 kruna i 39 filera, od Crvenog krsta za zbrinjavanje ranjenika i od vojne naplatne blagajne 25.091 kruna i 10 filera, za izbeglice 12.745 krune, od prošle godine preostalo 26.041 kruna i 41 filer. Ukupno: 74.147 krune i 22 filera.

Izdaci: 50% članarine Crvenog krsta 269 kruna, donacije 860 kruna i 16 filera, zbrinjavanje i nega ranjenika 32.649 kruna, najam 597 kruna, trgovcima 593 krune i 11 filera, majstorima 700 kruna i 57 filera, dnevnice (spremanje, pranje) 479 kruna, ishrana izbeglica 11.403 krune i 20 filera, sredstva za pisanje, pošta 40 kruna i 80 filera, fondovi 26.554 krune i 54 filera.

Ukupno: 74.147 kruna i 22 filera.

Uračunavši i ishranu izbeglica iz Erdelјa, ostatak novca nakon unosa i izdataka za njih je sledeći: ostalo je 4504 kruna i 53 filera i veća količina zavoja.

Odbor je odobrio oslobađanje od dužnosti blagajnika Lind Đule i Šiler Henrika ekonoma za hranu. Pošto nije bilo drugih predloga, predsednik je zatvorio godišnji satanak Skupštine. Zapisnik su potpisali Halmoš Lajoš mlađi, sekretar i zapisničar i dr Kencel Jožef potpredsednik, a u ime overivača g.đa Cvip Režea i Halmoš Lajoš stariji.


16 U zapisniku možemo pročitati sledeće: ”Uzimajući u obzir činjenicu da je turskobečejska opština okružena opštinama sa srpskim stanovništvom smatramo da nastavu treba nastaviti zbog nacionalnih interesa. Sa te tačke gledišta od izuzetne je važnosti, te dozvolite mi da zamolim cenjenu Upravu da pomenutu zgradu škole oslobodi za nastavu i da se prestane koristiti u bolničke svrhe.”

17 Važniji događaji 1916. godine po hronološkom redu:

14. januara je kapitulirala Crna Gora

11. februara u Tiranu ulaze jedinice Centralnih sila

8. avgusta Rusi prodiru u Bukovinu

27. avgusta Rumunija objavlјuje rat Monarhiji, rumunske jedinice ulaze u Erdelј

21. novembra umire vladar K.und K. Monarhije Franc Jozef I.

12. decembra Centralne sile podnose zahtev za mir

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.