Podružnica Crvenog krsta u Novom Bečeju 1915

Članovi Udruženja Crvenog krsta i osoblјe lazareta, posvećeni negovanju ranjenika i ne vodeći brigu o smenjivanju noći i dana, ušli su skoro neprimetno u ratnu 1915. godinu11. A ona je počela sa tri smrtna slučaja: Kiš Lajoš je preminuo 13-tog, Sabadoš Pal 14-tog, a Katona Janoš 22. februara. Nјih tri su bili članovi tima koji je u januaru i februaru mesecu gradio most na Tisi. Prva dva su sahranjena na turskobečejskom katoličkom groblјu, dok su rođaci Katona Jožefa njegove posmrtne ostatke preneli kući.

Na osnovu ove naredbe od januara 1919. godine zabranjuje se nošenje Austro-Ugarske uniforme

U januaru mesecu turskobečejski vrhovni sudija poslao je bolnici 45 bolničkih dopisnica za službeno obaveštavanje rodbine novoprispelih ranjenika ili bolesnika s napomenom: ”radi nabavke ovakvih dopisnica predsednik Društva Crvenog krsta neka se ubuduće blagovremeno obrati štabu temišvarskog carskog i kralјevskog 7. korpusa.”

Istog meseca počelo je premeštanje turskobečejskih vojnika iz drugih bolnica u Turski Bečej, tako što je svima ranije upućena molba za premeštaj, sa cilјem da ranjeni vojnici budu u blizini svojih porodica. Tada je žensko evangelističko društvo iz Lošonca premestilo iz salatnai lazareta desetara Letonai Mihalјa u turskobečejski lazaret. U njegovoj otpusnoj listi, izdatoj 5. januara 1915., naveden je pravac putovanja: Lošonc-Budimpešta-Segedin-Turski Bečej. Aleksandar Glavaški je, takođe 5. januara, stigao u turskobečejsku “Rojal” bolnicu sa dokumentom overenim u K. und K. Velikokikindskoj pomoćnoj bolnici. Iz saopštenja koje je izdala bolnica Crvenog krsta u Solnoku 11. februara, vidi se da je Vranjevčanin Galetin Bogdan, pešadinac, toga dana premešten u lazaret u Turskom Bečeju. Dana 22. februara je u turskobečejski lazaret premešten dr Ištvanfi Endre iz Velikobečkereške K. und K. pomoćne bolnice. Mladen Perić je ranjen 15-tog na Karpatima. U vojnoj bolnici u Nјitri je proveo 6 dana nakon čega se leči u Budimpešti, da bi ga 3. marta premestili u bolnicu Crvenog krsta u Turskom Bečeju. I lazatret u Turskom Bečeju je takođe pravio ovakve premeštaje: Horoši Laslo je bio premešten u bolnicu u Makou, Stakić Milivoj u Stari Bečej, Laca Andraš u Pakš, Kardoš Ištvan i Molnar Jožef u Seksard, Paci Ištvan u bolnicu u Aradu.

Zbog ispada vojnika koji su boravili u bolnici12, upravnik bolnice Ambruš Artur bio je prinuđen da baronu Čavoši Ignacu, predsedniku suda, i Zapovedništvu turskobečejske žandarmerije pošalјe pismo upozorenja sledećeg sadržaja: “S poštovanjem vas molimo da izvolite preduzeti mere da bolnice budu pod nadzorom jer, u suprotnom, mi ne možemo da prihvatimo bilo kakvu odgovornost u vezi sa brojnim stanjem ranjenika”. Načelnik žandarmerije i predsednik suda su odmah preduzeli mere, nakon čega je ponovo zavladao prividan mir u bolnicama. Iz Velikog Bečkereka je 14. januara stigao kućni red u 18 tačaka, koji se odnosio na vojnike koji su na lečenju, a koji je svojeručno potpisao poručnik Rezniček. U kućnom redu su detalјno opisane obaveze osoba koje se leče u bolnici. Sledeće tačke kućnog reda bilo je najteže ispuniti: tačka broj 13 u kojoj stoji: ”Svaki bolesnik je dužan da najkasnije u 9 sati uveče bude u krevetu; zabranjeno je narušavanje noćnog mira pod bilo kojim izgovorom”; tačka br. 14 koja kaže: ”Zabranjeno je napuštanje bolnice bez dozvole komandanta bolnice, tj. Bez dozvole za izlazak.” Ne smemo prećutati ni činjenicu da nije prošlo ni mesec dana od donošenja kućnog reda, a prijave o prekršiocima reda u bolnici već su bile na stolu komandanta Velikobečkerečke bolnice, koji je kao odgovor turskobečejskoj upravi napisao sledeće: “S poštovanjem vas obaveštavam po pitanju Vašeg cenjenog dopisa gospodinu Daniel Ferencu, da će 27 ranjenika i bolesnika, kao i nestašni rekovalescenti iz bolnice Šolјmoš biti ovamo poslati. Po pitanju Tapasto Jožefa obratio sam se komandi vojne bolnice banje Herkules, a o rezultatu ću Vas blagovremeno s poštovanjem izvestiti .”

Ovo je bilo opravdano jer, kada bi se teži bolesnici koji nisu mogli da se pomere iz svojih postelјa, počeli oporavlјati, odmah bi počeli da izlaze na ulicu i u kafane. Kasnije su i negovatelјice teško uspevale da ih drže na uzdi.

Dana 27. januara 1915. predsedništvo Društva Crvenog krsta je dobilo obaveštenje od direktora Građanske škole dr Kencel Jožefa da se, na osnovu naređenja ministra vera i prosvete, ogrev za ustanove može koristiti za potrebe ranjenika smeštenih u fiskulturnoj sali, a troškove će dotična vojna komanda nadoknaditi školi. Istovremeno moli predsedništvo da što pre preduzme mere kod vojne komande da se 260 kruna uplati u školsku kasu, koje su potrošene za grejanje ranjenika u periodu od 29. novembra 1914. do 30. decembra. Dobijeni novac bi bio utrošen za kupovinu 4t. uglјa pošto se očekuje još mnogo hladnih dana.

Dana 22. Februara 1915. godine komandant 2/1 narodno ustaničkog odreda za izgradnju puteva obratio se uvaženoj upravi lazareta sledećom molbom: ”da se nakon oporavka ranjenici izvole, od sada, regrutovati u Šamcu3, gde je odred stacioniran.“

Dana 23. februara u svom obaveštenju turskobečejski magistrat požuruje sravnjivanje formalnog inventara u prostorijama zgrade osnovne škole u centru koje su pretrpane krevetima i postelјinom.

Dana 28. februara 1915. poručnik Rezniček naređuje i poverava penzionisanom žandarmerijskom vodniku Pakai Ištvanu održavanje vojničkog reda i nadzor u turskobečejskoj bolnici za oporavak.

Na sastanku Odbora turskobečejske podružnice Crvenog krsta, održanom 3. marta 1915. Ambruš Artur je izložio najnovije obaveštenje vranjevačke opštine:

“Vranjevačka opština, koja je na početku rata ponudila za izdržavanje 30 ranjenika, sumu od 2 krune i 80 filera po ranjeniku dnevno i koja je do sada izvršavala preuzetu obavezu, obaveštava nas da će ponuđenu donaciju obustaviti početkom marta, jer je dalјe ne može plaćati.”

U toku diskusije se formiralo mišlјenje da bi trebalo utvrditi da li dobrovolјno preuzeta obaveza i nadalјe obavezuje Vranjevačku opštinu da sprovodi odluku ranije donešenu na svojoj skupštini. Odbor odlučno izjavlјuje da će od Vranjevačke opštine naplatiti pomenutu, obećanu sumu novca. Da li je Društvo narednih meseci uspelo da od Vranjevčana naplati sumu od 2 krune i 80 filera po vojniku dnevno, to nismo saznali, ali smo saznali iz obaveštenja Vlaškalić Emila da je vranjevačka kasa “umorna”. Uprkos svemu gore navedenom Vranjevačka opština je dalјe slala bolnici materijal za loženje i osvetlјenje.

Predsednik Društva Crvenog krsta je primio službeni list 6. marta 1915. godine u kome je baron Čavoši izdao saopštenje da će pregled bolesnika iz lazareta biti održan u Melencima 8. tekućeg meseca u 9 sati pre podne u prisustvu poručnika Lazarevića i jednog administrativnog službenika, a u Turskom Bečeju popodne u 3 sata. Na ovaj pregled mogu doći i bolesnici koji se ne leče u bolnici kao i oni koji su smešteni kod porodica. U tačci A sutradan prispelog akta, obaveštava se uprava bolnice da nezavisno od toga da li je ranjenik ili bolesni vojnik došao direktno sa fronta u bolnicu ili je stigao sa nekog drugog mesta, o tome u roku od 24 časa mora biti obaveštena njegova rodbina vojničkom dopisnicom. Nabavka i slanje ovih dopisnica spada u delokrug rada uprave bolnice.

Cirkularno pismo Društva Crvenog krsta Zemalјa Svete Mađarske Krune, datireno 08.03.1915. skrenulo je pažnju rukovodstvu naše bolnice na organizovanje nesvakidašnje “Vojnozdravstvene“ izložbe, koja je trebalo da bude održana u Budimpešti prvih dana aprila te godine. Na izložbi bi bile izložene grupisane fotografije bolnica Crvenog krsta, rezervnih bolnica, pomoćnih bolnica, stacionara za oporavak pacijenata i kuća za odmor. S obzirom na kratak rok dr Farkaš Laslo, sekretar društva, i Argai Janoš zamenik glavnog poverenika, zamolili su u ime Odbora za pripremu-rukovodstva društava da označene snimke zdravstvenih ustanova, njihov spolјašnji i unutrašnji izgled, izvole dostaviti što pre u sirovoj formi Centralnoj kancelariji društva na sledeću adresu: Vár, Dísz tér 1.sz.

O tome da li je ova izložba održana ili ne nisam uspeo da nađem podatke, ali na osnovu zapisa Ambruš Artura, na naznačenu adresu 31. marta poslate su sledeće fotografije: snimak bolnice Šolјmoš iz pravca tiske obale, dvorište dvorca Šolјmoš, njegova trpezarija, bolnička soba; pošed na Državnu građansku školu, jedna bolesnička soba u njoj; pogled na fasadu državne osnovne škole, jedna bolesnička soba u njoj; pogled na fasadu hotela „Rojal“ i jedna bolesnička soba u njemu. Pre tri godine tj. 2011-te dobio sam od svog druga slikara Košut Tivadara  fotografiju iz ove serije na kojoj je ovekovečen pogled na dvorišni deo bolnice Šolјmoš. Na snimku se mogu prepoznati ranjenici, bolničko osoblјe, župnik Ambruš Artur te g-đa Pulai Romana i njena ćerka Lilika.

Dana 20.03.1915. godine Šolјmoš Elemer je ukinuo bolnicu sa 24 kreveta zbog smanjenog broja ranjenika a koja je bila smeštena u njegovom dvorcu. U martu mesecu se, takođe, raspalo Turskobečejsko dobrotvorno društvo čije poslove je preuzela Mesna podružnica koja je svoj novac poverila na staranje posebnoj komisiji koja se bavila i pružanjem pomoći. Oduševlјenje ratom je osetno splasnulo na nivou cele države. Vlast, suočena sa mogućim porazom u dugotrajnom ratu, promenila je svoju propagandu: više nije bio istican slogan „kažnjavanje Srbije“ nego „odbrana otadžbine“.

Zamenik okružnog lekara dr Grin Mor, savesni lekar pomoćne bolnice Crvenog krsta nije vodio računa samo o ranjenim vojnicima nego su sve molbe za premeštaj vojnika nosile njegov potpis. Poseban akcenat stavlјao je na zdravstveno stanje osoblјa bolnice, poštovao i sprovodio naređenja ministra unutrašnjih poslova tako da je vakcinaciju i revakcinaciju protiv boginja izvršio na vreme i na način naveden u naređenju. Broj bolesnika je u prvim mesecima 1915. godine narastao gotovo do 200. U decembru mesecu predhodne godine prekomandovani dr Verteš Ižo bio je od velike pomoći dr Grinu ali je nakon smanjenja broja bolesnika na 100 morao da napusti našu bolnicu. Posle ozdravlјenja ranjenici bi se vraćali u rezervnu bolnicu u Velikom Bečkereku, osim reumatičnih bolesnika koji su ostajali u Turskom Bečeju na dalјem lečenju.

Bogešić Lajoš, rentijer hotela, zbog velikih poskuplјenja nije više mogao da se drži ugovora skloplјenog sa upravom lazareta oktobra 1914-te, koji se odnosio na ishranu ranjenika tj. nije više bio u stanju da od 1 krune i 60 filera po bolesniku sastavlјa dogovoreni jelovnik, pa je 25. marta zatražio ispravku ugovora „i da se najam za svaki dan podigne na 2 krune i 40 filera.“ Pošto se nije moglo izaći u susret ovom zahtevu, Bogešić je upravi hotela dao do znanja da od 5. aprila izvole naći novog dobavlјača. U datoj situaciji predsedništvu nije preostalo ništa drugo do da nađe novog dobavlјača namirnica, što naravno nije bilo jednostavno. Kako im je ostalo samo deset dana na raspolaganju i nakon dogovora početkom aprila, sklopili su ugovor sa ugostitelјem Senji Miklošem. Istina, njegova ponuda bila je za samo 20 filera povolјnija, ali se gramaža mesa popela sa 100 na 150, a uz večernju porciju supe i variva dobijalo se dodatnih 50 gr. kuvanog mesa i 1/2 lit. jela na mleku. Nakon ovoga, 4. aprila 1915. skloplјen je ugovor koji su s jedne strane potpisali baronica Čavoši Ištvana i Artur Ambruš u svojstvu predsednika Društva Crvenog krsta, a sa druge strane Senji Mikloš, vlasnik restorana, u prisustvu dva svedoka barona Čavoši Ištvana, vrhovnog sudije i g-đe Andraši Režea.

Velike mobilizacije na teritoriji cele Mađarske nisu zaobišle ni vojne obveznike Turskog Bečeja, podrazumevajući pod tim i Mađare i Srbe i Nemce. Više članova Odbora otišlo je u rat pa tako i turskobečejski glavni sudija dr Tot Bela, opštinski pisar Brajtkopf Kalman, blagajnik Lind Đula i kao što sam već napomenuo, Halmoš Lajoš mlađi. Od tada je blagajnu vodila gospođa Šafranji Ištvana.

Uprava bolnice je svake nedelјe pravila spisak negovatelјica i dnevnih dežurstava, kako za podnevni, tako i za večernji obrok. Na ovako odštampanoj listi imena svaki dežurni je svojim potpisom potvrđivao da ju je pročitao. Poslednje nedelјe aprila dežurstva su izgledala ovako: ponedelјak - udova Pulai Romana i gospođa Šlezinger Isidora, plemenite dame; utorak - gospođa Deri Šandora i gospođa Rihter Huga; sreda - gospođa Garai Iže i gospođa Samek Gustava; četvrtak — gospođa Bizek Dežea i gospođa Davidović Bogdana; petak - gospođa Petrović Gizela i udova Husar Janoša; subota - udova Pulai Romana i gospođa Šlezinger Isidora; nedelјa - gospođa Beron Gustava i gospođa Rihter Huga.

19. maja 1915-te organizovan je dan bioskopa u celoj državi a prihod od njega delјen je između centrale Udruženja Crvenog krsta i udruženja Augusta. Prihod od dobrotvorne predstave bioskopa Šen Vendela u Beodri iznosio je 84 krune i 24 filera, o čemu svedoči priznanica o slanju novca. Predpostavlјam da je i u Turskom Bečeju bioskop “Rojal” u okviru “Rojal“ hotela, imao dobrotvorne predstave, ali za to nemam dokaze. Ranjeni vojnici-rekovalescenti ne samo da su narušavali propisani red, nego su se odavali raznim uživanjima što, samo po sebi, ne bi bio problem da je to bilo držano pod lekarskom kontrolom. Radi se o prostituciji koju je u to vreme bilo izuzetno teško držati pod kontrolom. Naravno, prostitutke su se trudile da iskoriste priliku koju im je pružao rat i da u svoj džep stave plate vojnika za uzvrat malo lјubakanja. Za kratko vreme raširile su se raznorazne polne bolesti: sifilis, gonoreja, triper, čirevi i sl., pa su kreveti bolnica, pomoćnih bolnica i odmarališta bili popunjeni vojnonesposobnim pojedincima. U vezi sa sređivanjem ove situacije, veliki župan Delimanić je poslednjih meseci  poslao više obaveštenja požurujući uprave županijskih bolnica, među njima i turskobečejske, da stave prostituciju pod lekarsku kontrolu rekavši: “zamoli bih gospodina podžupana da prostituciju na teritoriji okruga ponovo stavi pod najstrožu kontrolu i izvoli preduzeti najoštrije mere za njeno suzbijanje budući da su se polne bolesti - kako izveštava temišvarska K. und K. komanda — u zabrinjavajućoj meri proširile među vojnicima koji su primali mesečnu platu, i među onima koji su se nalazili u vojnim postajama čak toliko da ovako oboleli.” Pošto se tokom dalјih istraživanja nisam susreo sa sličnim izjavama, predpostavlјam da se lekarska intervencija uspešno završila. U proleće 1915-te godine radile su pomoćne bolnice u Osnovnoj školi sa 114 i u hotelu “Rojal” sa 240 postelјa. Za izdržavanje svakog pojedinačnog vojnika u njima Uprava državnog Crvenog krsta odredila je sumu od 3 krune, uz napomenu da na osnovu dogovora sa turskobečejskom upravom, 30 vojnika nema pravo na ovu svotu; međutim, na osnovu izveštaja od 28. jula t.g. iznos od 3 krune odnosi se na izdržavanje svakog od 224 ranjenika i za svakog negovanog lica koje su do tada primane bez nadoknade. O ishrani težih ranjenika i bolesnika brinuli su se lјudi dobre volјe; ishranu obolelih od tifusa nadzirala je gospođa Cvip Dežea, članica Udruženja.

Od meseca marta pa do kraja leta uprava Crvenog krsta je, pored već uhodanih bolničkih poslova, stalno regrutovala nove članove, skuplјala dobrovolјne priloge, organizovala zdravstvena predavanja i sve vreme ažurirala premeštaj turskobečejskih, vranjevačkih i ranjenika iz okolnih mesta stacioniranih u drugim bolnicama na teritoriji Monarhije. Za ovo vreme kući su se vratili Milivoj Marinkov iz 3. Bečke rezervne bolnice Crvenog krsta “Rudolfinerhaus”; Letonai Janoš krajem marta 1915-te belocrkvanskog stacionara za ranjenike tj.bolnice u okviru K. und K. Više srednje škole i Konjičke kadetske škole; Vinceler Milan, čuvar dolme i član Udruženja protiv poplava i uređenje unutrašnjih voda otpušten je krajem aprila 1915. godine; Davidović Rada iz Vranjeva - 6. aprila 1915., Rakić Živa — 23. aprila; Čanji Imre i Grubičin Sima - 24. aprila; Marčić Dušan - 5. maja; Boberić Bogdan - 8. maja; Bergl Lajoš -12. maja; Vranjevčanin Zerebelјi Jožef -14. juna; kumanački nakupac konja Zlatar Bodog - 22. juna; Zedi Imre iz Turskog Bečeja - 4. avgusta; Rajić Božidar - 6. septembra 1915-te, a predato je još stotinjak molbi o čijoj sudbini nemam podatke.

Dana 23. Jula 1915-te iz Velikog Bečkereka stiglo je obaveštenje u kome se traži da se naša bolnica pridržava sledećeg naređenja: “Oni ranjenici kojima više nije potrebna bolnička nega, kao i oni koji dolaze u pomoćne bolnice sa teškom tuberkulozom, treba da budu iz njih otpušteni i predati za to zaduženim zapovednicima K. und K. vojnih bolnica.” Ima i slučajeva da se ranjenici sa zalečenim ranama, ali nedovolјno rehabilitovani, i dalјe zadržavaju u bolnici mada za to nema više nikakve potrebe; štaviše zbog toga njihovo potpuno ozdravlјenje nazaduje a pri tome se, jer im se ne pruža odgovarajuće lečenje, nepotrebno troši velika količina sanitetskog materijala; ovakvi bolesnici morali bi bez odlaganja biti dalјe prosleđeni.“

Grof Čekonič Endre je u ime društva Crvenog krsta Zemalјa Svete Mađarske Krune 23. jula 1915-te u Turski Bečej prosledio poverlјivo kralјevsko cirkularno pismo koje se odnosi na odlikovanja. Pošto se radilo o poverlјivom dogovoru zamolio je predsednika Podružnice da ga, ukoliko u bliskoj budućnosti bude privatno putovao u Budimpeštu, izvoli posetiti u Kralјevskom povereništvu Društva Crvenog krsta na adresi Dísz tér br.1. U toku narednih nekoliko meseci u turskobečejskoj podružnici Crvenog krsta i njoj poverenoj bolnici sa smanjenim brojem ranjenika i bolesnika, nije se dogodio ni jedan nesvakidašnji slučaj jer bi, u suprotnom, o tome postojali pisani tragovi; za početak novembra možemo pomenuti jedan izuzetno lep i sadržajan dobrotvorni događaj: Društvo je organizovalo priredbu za koju je teret organizacije preuzeo na sebe dr Kencel Jožef. Pozivnicu na dve stranice štampao je turskobečejski štampar Giga Jovanović; na prvoj strani je tekst pozivnice, a na drugoj program priredbe.

Podružnica Crvenog krsta Zemalјa Svete Mađarske Krune, da bi pomogla unesrećenim hrabrim vojnicima u tekućem strašnom ratu i članovima njihovih porodica, u fiskulturnoj sali Građanske škole u nedelјu 7. novembra 1915. godine organizuje priredbu na koju s poštovanjem poziva Vaše gospodstvo sa porodicom.

Početak tačno u pet sati. Predsedništvo Udruženja i njegov odbor.

Cena ulaznice po osobi: 2 krune mesto za sedenje, 1 kruna mesto za stajanje, 60 filera za učenike i galerija.

Sa zahvalnošću primamo sve uplate u patriotske svrhe, koje nadvisuju ovaj iznos i javno dajemo za njih priznanice.

Karte se unapred mogu nabaviti kod plemenitih dama članica Odbora na dan priredbe, na blagajni, posle podne od tri sata.

1. a) Stara mađarska koračnica b) “Molitva patriote” c) ”Insurgensek riadója”- peva mešoviti hor državne građanske škole.

2.  Šreder-Barabaš: “Borbena pesma”, recituje Tot Ilona

3. Weber: “Jubel-oyverture”, klavirska interpretacija Haršanji Ilona i dr Kencel Jožef

4. Lempert Geza “Pismo sa pečatom” recituje Branković Ištvan a) List: Druga rapsodija b) Moskovski: Valcer u E duru, za klavirom Davidović Milena

5. Bekefi: “Pesma umirućeg”, recituje Kencel Melanija

6. ”Mađarska pesma”, peva gospođa Andraši Režea uz klavirsku pratnju dr Kencel Jožefa a) ”Karpatski stražar” b) ” Pozdravna pesma”, peva ženski hor Građanske škole

7. Farkaš : “Stari ciganin”, recituje Ornštajn Irena, za klavirom je prati dr Kencel Jožef

8. Mendelson: Koncert, klavirska interpretacija Davidović Milena i Ružica a) Kralјevska himna b) ”Buđenje na Rajni”, peva mešoviti hor Građanske škole

9. “Rakoci marš”, klavirska interpretacija šspođa Marton Arpada i Ranković Mira

10. Himna, peva publika

Priredba je bila uspešna, a materijalni rezultat je bio 911 kruna i 98 filera. Od ovog iznosa rashodi su bile 304 krune koje su dodelјene invalidima, dok je preostali novac uplaćen na račun Društva. Iz izveštaja blagajnika se vidi da je u toku prethodne godine iznos novčanih priloga uplaćenih na račun Društva iznosio 6326 krune i 97 filera. U ovaj iznos je uračunat i novac od opštinskog poglavarstva, koji je prispeo zahvalјujući zalaganju barona Čavoši Ignaca.

1915. godine prihod novca u blagajnu je iznosio 53.775 kruna i 70 filera, a rashod 27.734 krune i 08 filera. Trenutna imovina Društva je 26.041 kruna i 62 filera, koji se nalaze u Turskobečejskoj štedionici i u Turskobečejskoj narodnoj štedionici. Pošto Društvo nema unapred utvrđene troškove nije napravlјen budžet za narednu 1916. godinu. Najam za kancelariju, grejanje, osvetlјenje i slugu, te drugi izdaci ne terete Društvo. Ove 1915. godine broj uplatilaca je bio 237. U smislu osnovnog pravilnika 1/3 izabranih članova Odbora su sledeći: gospođa Dr Davidović Bogdana, Halmoš Lajoš stariji, gospođa dr Bizek Dežea, Brajtkopf Kalman, Ranković Ištvan, gospođa dr Samek Gustava, Svirčev Partenije i Polak Emanuel, turskobečejski rabin. Od njih je g.đa dr Davidović Bogdana izabrana za podpredsedncu, a Ranković Ištvan za ekonoma. Na diskusiju je stavlјen i predlog predsednika, u vezi sa jednom izgorelom kućom u Šušanju. Radilo se o kući dvojice stanovnika otišlih u rat, čijim suprugama je izšrela sva imovina. Blagajnika i sekretara su ovlastili da se pozabave ovim problemom, te da predsedništvu podnesu dokaze, kako bi dodelili adekvatnu pomoć siromašnim, oštećenim ženama. Nakon ovog predloga predsenik je zatvorio skupštinu.

Spisak imena članova pozvanih na skupštinu Društva Crvenog krsta Zemalјa Svete Mađarske krune, koja je održana 7. marta 1915. godine je:

Adamković Marija, Agoč Vendel, gospođa Andraši Režea, Andraši Reže, gospođa Berohu Đule, Berohu Đula, Bastien Mikloš, Bogišić Mikloš, Bizonj Ferenc, gospođa dr Bizek Dežea, Bihari Bela, gospođa Brajtkopf Kalmana, Brajtkopf Kalman, dr Bačmeđei Elek, baronica dr Čavoši Ignaca, baron dr Čavoši Ignac, Čilag Karolј, gospođa dr Davidović Bogdana, dr Davidović Bogdan, Deneš Laslo, g-đa Deri Šandora, g-đa Floderer Lasla, Faj Roža, Glavaš Kata, g-đa Điko Janoša, Điko Janoš, g-đa Garai Iže, Garai Ižo, g-đa Grin Mora, dr Grin Mor, Glavaški Živko, Gal Antal, Ginter Maćaš, dr Goldman Bela, Gal Ištvan, g-đa Hinmiler Hermana, Halmoš Lajoš stariji, g-đa Halmoš Lajoša mlađeg, Halmoš Lajoš mlađi, Hajštajn Đerđ, Henrih Ferenc, udovica Horvat Jožefa, Jovanović Giga, g-đa Ištvanfi Ištvana, Ipggvanfi Ištvan, g-đa dr Ivanović Ivana, dr Ivanović Ivan, Ivanović Žofija, Ivanović Mariška, g-đa Kiselički Janoša, Kraus Šamu, Kreznerić Geza, Kreorat Nandor, g-đa doktora Kencel Jožefa, dr Kencel Jožef, udovica dr Kapič Antala, Kovač Karolј, Kovač Lipot, Kasaš Šandor, Kasaš Janoš, Kovač Ištvan, Laslo Šamu, Lind Đula, Lang Kerestej, Lener Janoš, g-đa Mak Jožefa, Maletić Janoš, g-đa Mako Jožefa, Mora Janoš, Marian Damaskin, Mijavec Tamaš, Motlik Krištof, Nerandžić Mladen, g-đa Ornštajn Jakova, Polak Emanuel, dr Pivnički Janoš, g-đa Pulai Romana, Pulai Lilika, g-đa Pavlak Lazara, Pavlak Lazar, Petrović Gizela, Ranković Mihalј, Radivojević i Nićin, Ranković Ištvan, Rihter Hugo, g-đa Rajter Ignaca, g-đa Rigo Jožefa, Rigo Jožef, g-đa Rohonci Gedeona, Rohonci Gedeon, Rohonci Marieta, Roža Lajoš, Šafranj Lajoš, Šafranj Ištvan, Sauer Oskar, g-đa Šolјmoš Elemera, Šolјmoš Elemer, udova Šolјmoš Gustava, Šipoš Ištvan, g-đa Šlezinger Izidora, Šlezinger Izidor, g-đa Šlezinger Geze, Šlezinger Geza, Šlezinger Adolf, Stajić Slavko, dr Tot Bela, udova Turn Roberta, Terek Đeze, Turinski Dušan, Gradski čitalački krug, g-đa Vereš Endrea, g-đa Vavrek Andora, Vavrek Andor, Vajs Geza, Vajs Adolf, Velјača Ištvan, dr Vagner Karolј, Vajs Aron, Vic Ignac, Zedi Ileš, g-đa Cvip Režea, Cvip Reže, g-đa Senci Tivadara, dr Samek Gustav, g-đa dr Samek Gustava, Sekulić Petar, Sivčev Partenije, Senji Mikloš, g-đa Salai Pala, Salai Pal, Simić Roža, Sič Ištvan, Sokola Andraš.


11 Važniji događaji 1915. godine po hronološkom redu:

27. januara Rusi ponovo ulaze na teritoriju Mađarske

5. februara austrougarski protivnapad u Karpatima

23. maja Italija objavlјuje rat monarhiji

11. juna Srbi ulaze u Tiranu

5. oktobra englesko-francusko iskrcavanje u Solunu

14. oktobra Bugarska objavlјuje rat Srbiji

6. novembra bugarske jedinice osvajaju Niš

U novembru se ostaci srpske vojske vraćaju u Albaniju

12 Ovi ispadi su bili tog karaktera da su se oporavlјeni vojnici u kafanama uz piće i kartanje nepristojno ponašali i da su „zaboravlјali“ da se vrate u bolnicu.

13 Bosanski grad na obali Save

14 Košut Tivadar je ovu sliku, pored mnogih razglednica, sedamdesetih godina prošlog veka dobio na poklon od uzovice Pulai Lilike, da bi je kasnije meni poklonio.

15 Javlјanja od 28/29. januara 1915. i 16. maja 1915.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.