Podružnica Crvenog krsta u Turskom Bečeju 1918

Stanovništvo Turskog Bečeja, kao i cela Monarhija, strašno se umorilo i osiromašilo u toku trogodišnjeg rata koji je zadobio svetske razmere19. Pored materijalnog osiromašenja najbolniji i nenadoknadivi su svakako bili ljudski gubici. Nakon sklapanja mira u maju između Centralnih sila i Rumunije, u mađarskim i nemačkim krugovima stanovnika pojavila se nada u pobedu, koja je bila kratkog veka. Povlačenje nemačkih snaga sa zapadnog fronta 2. septembra kao i otvaranje balkanskog fronta od strane Srba i članica Antante 15. septembra, učinilo je da srpsko stanovništvo našeg mesta počne da se nada i očekuje slobodu. U mađarskom parlamentu Tisa Ištvan je izjavio: ”Izgubili smo rat”. Prvog novembra, nakon oslobođenja Beograda, te 3. novembra, nakon sporazuma o prekidu vatre potpisanim u Padovi sa članicama Antante, monarhija daje predlog o sklapanju mira. Nakon toga su srpske trupe pod vođstvom generala Dragutina Ristića ušle na teritoriju banatskog dela Vojvodine.

Posle Pančeva ušli su u Veliki Bečkerek i Veliku Kikindu, te 17. novembra u Turski Bečej, a u Vranjevo su stigli 21. novembra20. Pod ovakvim uslovima je nastavila sa radom Turskobečejska Podružnica Crvenog krsta, čiji nacionalni sastav je i nadalje ostao nepromenjen.

Na sastanku poslaničkog kluba Turskobečejske podružnice Crvenog krsta održane 26. januara 1919. koju je vodio dr Kencel Jožef i čiji zapisnik je potpisao Roža Lajoš može se pročitati sledeći tekst: “Duboko poštovana Skupštino! Na svetu je sve prolazno, prošao je i Veliki rat, čiji završetak je želela svaka dobra duša. Pred nama je spaljen svet, učinjena šteta je neprocenjiva a broj ljudskih žrtava je užasavajuće velik, dok su preživelima iznureni živci. Prošao je užas rata, ali mir još nije stigao u celosti. Deo naših sinova je već kod kuće, oni koji uređuju sudbinu sveta uređuju poslove mira, sudbinu takvog mira, za koji želimo da verujemo da će stvoriti među ljudima bratsko razumevanje i koje će izbrisati iz duše ljudi otrov mržnje. Svet krvari iz hiljadu rana. Potreba za radom dobrotvornih društava je veća nego ikada. Mađarska podružnica Crvenog krsta Turskog Bečeja će svoju buduću aktivnost, sve svoje snage, sa žarom i istrajno ugraditi u lečenje rana prouzrokovanih ratom, ukoliko joj to njene mogućnosti dozvole.

Šta više, ovo što sam upravo saopštio, već je zaživelo. U protekloj godini Društvo Crvenog Krsta je tragom predstave ljubitelja umetnosti na dan Petra i Pavla, čiji sjajni rezultati su zasluga rada dr Kencela, dalo celokupan prihod za ciljeve Crvenog krsta koji su isključivo za dobrotvorne svrhe u našem mestu.

1. Društvo je podržalo akciju pružanja pomoći, koja je putem “Dobrotvornog društva” pokrenuta za one koji nisu dobili nikakvu pomoć po bilo kakvom pravnom osnovu. Delatnost im je bila pomaganje palih, ostavljenih, radno nesposobnih ljudi. O njihovim aktivnostima izveštavam: broj ljudi kojima je do sada pružena pomoć je 85, od ovog broja njih 14 primaju stalnu pomoć. Ostalima je pomoć delimično ukinuta ili su je primili samo jedanput-dvaput. Do sada je isplaćeno u gotovini 9759 kruna, za žito 3000 kruna, za drvo 360 kruna. Ukupno 13.119 kruna. Od ovoga je vraćen iznos od 965 kruna za pomoć datu u brašnu, ostatak brašna je podeljen kao pomoć. To znači da je potrošen novac u iznosu od 12.154 kruna. Odlučeno je da će u toku zimskog perioda oni kojima se pruža pomoć dobiti brašno, 6 kg po glavi za mesec dana i malo drva za vreme velikih hladnoća - dok traje kupljena zaliha drva od 1 hvata, za čiju vrednost onima koji je prime neće biti umanjena pomoć. Odbor Dobrotvornog društva je 31. decembra 1918. izabrao dr Kencel Jožef i Zedi Ileša u svoje članstvo te odlučio da će naziv Dobrotvornog društva od sada će glasiti “Dobrotvorno stručno odeljenje Društva Crvenog krsta”.

2. Društvo je svoju posteljinu po umerenim cenama prodavalo ljudima koji su to potraživali i time učinilo dobro delo onima koji su uspeli da ga dobiju.

3. Kenig Ferenc je dao stipendiju od 600 kruna dečaku iz našeg mesta, da bi mogao da pohađa administrativni kurs.

4. Ženskim mesnim udruženjima, koja su na početku rata dala Dobrotvornom društvu znatnu sumu novca, on je delimično vraćen da bi ona mogla da nastave sa svojim aktivnostima koje su bile prekinute zbog rata i to: Mađarskom ženskom dobrotvornom udruženju 1200 kruna, Srpskom ženskom dobrotvornom udruženju 1200 kruna, Jevrejskom ženskom udruženju 600 kruna. Na kraju smo Srpskom udruženju Crvenog krsta dali 5000 kruna od mnogobrojnih donacija koje je srpsko stanovništvo davalo Društvu.

Budućnost je u Božjim rukama. Verujmo u njega. Molimo ga da što pre usledi period mira, rada i razvoja, da naše nejake materijalne snage na čiji porast više i ne možemo da računamo, budu dovoljne za pomaganje siromašnima sve do momenta kada opština u mirnodopskim uslovima toliko ojača da bude u stanju da samostalno, sa bratskom ljubavlju brine o njima. Tako nam Bog pomogao!!!!

Do tada, dragi članovi Crvenog krsta, ostanimo i nadalje istrajni graditelji života naše zajednice i odreknimo se rado ne samo članarine, nego dajmo u blagajnu društva ponekad i neku malu materijalnu pomoć.”

Nakon ovoga blagajnik je podneo sledeći izveštaj:

“Poštovana skupštino! Protelku 1917. godinu smo zatvorili sa 37679 kruna21  i 11 filera, kao postojećom imovinom Udruženja i tako se saldo Podružnice tokom tekuće godine uvećalo za 6738 kruna i 49 filera, ali smo pored ovog potrošili 9715 kruna i 85 filera. Ovim smo dostigli tačku posle koje može da uslediti samo nazadovanje. Prestankom rata prestalo je i dobrotvorno davanje koje je bilo izvor naših snaga i koje je omogućavalo Podružnici turskobečejskog Crvenog krsta uspešnu aktivnost u toku ratnih godina. Dok su u prvoj polovini godine značajan prihod predstavljali dobrovoljni prilozi, dotle su oni kako se bližio kraj godine, u potpunosti prestali. Tako da moramo da računamo na to da ćemo u tekućoj godini morati da posegnemo za glavnicom našeg Udruženja, ako ne želimo da sasvim prestanemo sa radom, što bi bila greška, jer će ono barem još neko vreme biti potrebno pošto je naše udruženje pozvano da neometano vrši svoju plemenitu misiju i u prelaznom periodu. Rezultat prihoda i rashoda Podružnice u 1918. godini je prikazan u stavkama računa.”

Odbor je prihvatio izveštaj, nakon čega je podnet izveštaj o budžetu za 1919 godinu:

“Prihodi: od članarine 500 kruna, od dobrotvornih priloga 500 kruna, prihod od kamata 1400 kruna, od glavnice 7200 kruna, ukupno: 9600 kruna.

Rashodi: 50% od članarine za centralu Crvenog krsta iznosi 439 kruna, izdaci Dobrotvornog stručnog ogranka iznose 4000 kruna, izdaci Mađarskog ženskog dobrotvornog udruženja iznose 1200 kruna, Srpskog ženskog dobrotvornog udruženja 1200 kruna, Jevrejkog ženskog dobrotvornog udruženja 600 kruna, pomoć za školovanje 600 kruna, suma kojom je plaćen sluga društva 300 kruna, štampani materijal 100 kruna, poštanski troškovi 10 kruna, vanredna pomoć 1000 kruna, razni izdaci 91 kruna, ukupno: 9600 kruna.”

Na kraju sastanka je predsednik predložio, da se sledeći članovi, koji su se trajno odselili iz opštine baron dr Čavoši Ignac i njegova supruga baronica Čavoši, te gospođa Brajtkopf Kalmana, Sivčev Partenije (preminuo), dr Klotzel Fernc i Šiler Henrik isključe iz odbora, pošto se njegov rad odvija u znatno užim okvirima, te da se na njihovo mesto ne biraju novi članovi, što je jednoglasno prihvaćeno.


19 Važniji događaji 1918. godine po hronološkom redu:

  • 8. januara, ponuda Vudro Vilsona u 14 tačaka
  • 8. maja, Bukareštanski mir između Rumunije i sila osovine, koji nikada nije zaživeo
  • 3. novembra monarhija sklapa mir sa Italijom
  • 1. decembra proglašenje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

20 Pre nego što je Dragutin Ristić sa svojim jedinicama ušao u naše mesto, 5. novembra 1918. je u zgradi bivše Opštine, koja se nalazila na mestu sadašnje zgrade Narodnog univerziteta, izabrano Srpsko Narodno Veće. Za predsednika Veća je izabran Giga Jovanović.

21 Da bi se bolјe razumela vrednost krune-filera želeo bih da skrenem pažnju cenjenog čitaoca na to da je: 1914. godine 1 kruna odgovarala vrednosti 0,3280 grama zlata. Mesečna radnička plata je iznosila između 100-130 kruna, plata starijeg učitelјa je iznosila otprilike oko 200 kruna. Cena 1 kg brašna je bila 43 filera, kilogram hleba je bio 30 filera, 1 kg junetine je bio 40 filera, a litar mleka je stajao između 20 i 28 filera.

Važniji događaji 1919. godine po hronološkom redu:

  • 18. januara su počeli mirovni pregovori u Parizu
  • 25. januara je prihvaćena ponuda o osnivanju Lige naroda
  • 28. juna je potpisan mirovni sporazum u Versaju između saveznika i Nemačke
  • 8. juna Nemačka prihvata mirovni sporazum

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.