Doviđenja do slobode!
Teško je raditi bilo šta kreativno u ovoj zemlji, okupiranoj. Kada jedna organizacija drži celu zemlju kao taoc svom mediokritetu.
Takvoj alavosti, nezajažljivosti da budu sve možemo reći samo: Evo.. sve je vaše, najite se!
Nastavićemo rad nakon oslobođenja, do tad borićemo se za pravo na slobodu!
10.03.2019.
Sale Vidak
 
 

Umetnik

Umetniče hodi s nama,

Zaboravi tvoju vilu!

Gle kako nas zlato grli,

Pogle našu moć i silu, —

Gledaj kako blagujemo!

 

U čašama rujno vino

Razigra nas bujnom strašću,

Nedra su nam razdragana

Ljubavničkom šećer slašću, —

Žiću svom se radujemo.

 

Mani prošlost srpsku kletu,

A budućnost šta te s’ tiče?

Ludi snovi! — Iz trenuta

Prava sreća tek poniče! —

I tvoj Hafis tako veli.

 

Šta j’ Sofokla, Jevripida

I Šekspira slavna lira?

Da su danas među nama,

Bi l’ živeli bez talira? —

Zlato danas sav svet želi.

 

Ili ti je za imenom

Slavnim stalo? — nesretniče!

Il’ slobodu — tu reč praznu

Tol’ko lјubiš? — Oh jadniče!

Tu doživet ovde ne ćeš.

 

Ne hvali se! Ta glavno je

Hleb nasušim danas tebi;

Man’ se sanka, man’ se varke,

Drukče misliš ti u sebi —

Badava nam to namećeš!

 

Tako na me podli lјudi

S ponudama navalјaju,

Strasnom srcu dobacuju —

Dobar mamac slatkog milјa

I duša mi uzavrela.

 

Već me vino podmićuje,

Već osećaj uskiplјuje,

Srce bujno želјno bije,

A slast mi se osmejkuje

Mamnim migom s rajska vrela...

 

Pa što nejdem za tim svetom,

Što uživa svake slasti,

Kojemu je bogaština,

Ljubav, radost — sve u vlasti, —

Zašto nejdem za tim svetom?

 

„Moj patniče! - prošlost zbori –

Što s’ umetnik, što si čovek,

Što si dužan napred ići,

I krv liti žudeć’ dovek

Za slobodom lјudskom svetom.

 

Pa nek drugi svi blaguju,

Što nemaju srca, duše,

Što se mukom tuđeg znoja —

Sjajnim zlatom —obasuše,—

Tuđom mukom nek se slade!

 

Ti, veštače, veruj veru,

Što poniknu iz tvog srca,

Da nam sreće nema onde

Gde u ropstvu narod grca,

Gde tiranstvu tamjan kade.

 

Veruj veru, što praoci

Potomcima ostaviše:

Van slobode da naslade

Nad slastima nema više —

Ni u samom večnom raju!

 

Tu večitu misao boga —

Onog spasa čovečkoga —

Brani, neguju čoveštvu...

Pa zadatka smernog svoga

Bližićeš se dičnom kraju.

 

“Pa odite siledžije,

Raskinite ove grudi,

Sloboda će iz njih nići,

Da krivcima pravo sudi

Za nedela i tiranstva!

 

Okujte me... mučite me...

Rasporite srce vrelo...

Ali svaki trunić tela

Uskliknuće glasno, smelo:

Za slobodu čovečanstva!”

 

Laza Telečki, 1871

market

Da li ste znali...

da je u Novom Bečeju, Bischitz Lajoš dobio dozvolu 1889. godine za građenje telefonske veze između Bečeja i salaša Solymoss i Borjass u dužini od 11 km sa tri telefona i stanice?