Pokidao si mi očni nerv! Ali, ja vidim plavu pšenicu i crnu narandžu. Vidim boje! Oprosti što sam ti to dozvolila.

Isekao si mi dušu na senke nemira. Odleteli leptiri u noći svemira. Osećam svetu tišinu nafore. Oprosti što sam ti to dozvolila!

Kamenovao si mi misli, tankovite bajke bosiljka. Ostala sam Vasilisa. Snove pletem u stvarnost. Oprosti što sam ti to dozvolila!

Ubijao si polen mog postojanja, dugo i grešno. Pila sam med i vino, nevino i čisto. Oprosti što sam i dalje živo živa u tvojoj „presvetoj“ bezvoljnosti moje zlurado visočanstvo.

Tamna je noć. Na magiji daleke poljane, od buketa svitaca, sazdasmo šator od purpura. Sami smo pod ljubičastim nebom, ti, gitara i ja. Toplo je leto. Samo povetarac sa reke donosi svežinu prohladnih bisera od tišine iščekivanja. Započinješ igru žicama gitare.

Telo se izvija u ritmu opasnog plesa. Lice mi zaklanja svilena japanska lepeza, a mislimo, kako je daleko Odesa. Možda bi nam tamo bilo lakše, uz votku i balalajke, da ostvarimo grešne ljubavne bajke i da ostanemo za sva vrema, iza nekih uspomena.

Tamna je noć. Ravnica, u pravednom snu, ostavlja nam svo svoje vreme da napišemo našu priču. Kao da je nama pisati lako?! Jer, tek tako, ti si Onjegin iz jedne balade, a ja sam Ana, iz sasvim drugog romana. Gitara i dalje opijene tonove šalje.

Opasan ples u opasnoj noći prestaje. U dugoj crnoj haljini, što se vuče po prašini, nosim sveću.

I odlazim da tražim sreću i svog pastira, što frulu svira. Možda dođem do manastira, što grehe spira i uspomene briše na purpurnne šatore, svice i kiše. Ući ću smerno i reći: „Bože, nikada više“!.

Tamna je noć. U daljini čujem vezene akorde gitare, frule i balalajke, a ja samo žena od mašte i bajke, okrećem se i trčim opet ka baladi i pastorali. Čekaće me, znam, život stari. Sa nekim ljubavima novim i pričama mekim, jer šta mogu kada moram, u tamnim noćima, divlje kupine da lovim.

U muzeju muzeju „Madame Tussauds” potraži svoju damu iz snova.

Beskrajno lepa, beskrajno nepokrtena, beskrajno tiha. Tako voštano pokorna. Ne govori, ne diše, ne peva. Ali, postoji uvek, samo za tebe, vekovima.

Obučena u odoru koju voliš. Sa osmehom koji obećava, sa rukom pruženom na rukoljub.

Dama koja miriše na izbledele tomove krstaških ratova, iskustvo renesanse, istorijske pohode pobede i poraza, i nema, nema predgovora ni pogovora. Ona ćuti i sluša. Pognuto odobrava. Shvatio si! Postaćeš divna voštana figura! Klanjam vam se vaše pospano visočanstvo! Ovo je divna prilika za dobar odmor i za vasionsku ljubav bez reči i to u Londonu, na Temzi.

Tiho zatvaram vrata. Ispred muzeja „Madame Tussauds” ostajem, tek da izgori voštanica tebi za sreću. Ja odlazim grešna, da lutam onom ludom četvrti Sohoa. A, potom sa svežim mirisom ruzmarina prvim vozom za Balkan!

Svirajte noćas, pod otvorenim krovom od zvezda, po lepotom usuda neba, dok se toči najbolji šampanj za opljačkane damare srca, za rastrzanu dušu grča, što je predah namerno, a smerno tebi, jer šta bih sa njom u trenutku tom zaludelom i bludnom, emotivno čudnom. Mogla sam bežati i nikada ne čuti, ti si tako lepa, ti si tako mlada „ты не смотри на менја, ја не шоколада“. Sneg je padao.

Svirajte noćas, pod otvorenim krovom od zvezda, pod lepotom usuda neba, dok se najbolji šampanj toči za precvarene oči, za besane noći, za ukradene osmehe i milovanja i lažna šaputanja, jer sam baš to želela, emotivna „luda“, puna čuda. Mogla sam bežati i nikada ne čuti, ti si tako lepa, ti si tako mlada „ты не смотри на менја, ја не шоколада“. Sneg je padao.

Svirajte noćas, dok mi se blještava nebesa smeju i nek se šampanj toči, jer sam znala da sam krala svoju radost, svoje moći pretočene u nemoći, da sam krala okrajke iluzije i osmehe zatomljene u grcaju tame, da sam sve krala od sebe same i tebi dala. Krao si i ti, ali nisi znao da ljubav je uspomena i kad kiše tuku, da ne moraš da me držiš za ruku, niti da uhvatiš korake moje. Zaboravi, ukradene godine se ne broje. Mogla sam bežati i nikada ne čuti, ti si tako lepa, ti si tako mlada, „ты не смотри на менја, ја не шоколада“.

Tražila sam te u praskozorje, dok je sunce rasprskavalo vatromet svojih zraka od dukata. Nisam ti znala lik, neznanče, ali slutila sam da se kriješ u mašti. Izađi, kada te, lepo moli tvoja orhideja.

Tražila sam te u noćima, po prašnjavim tavanima, sa slikama odsjaja sveće, među starim, požutelim novinama, tankim, skoro providnih stranica, među starim knjigama Emila Zole. Nisam ti znala lik, neznanče, ali slutila sam da se kriješ u mojim obrvama. Izađi, kada te lepo moli tvoja orhideja.

Tražila sam te u cvetovima livada, šarenim i prosutim prahom polena, tražila sam te onako snena, uzbuđena, uzavrlih vena, trčala po detelini da saznam gde si. Na drveće sam se penjala i šaputala listu, podmetalici maloj. Izađi, kada te lepo moli moja orhideja.

Tražila sam tvoj lik, neznanče, u pomorandžinom cvetu, u soku od višnje, u naručju mirisavog bosiljka i ruzmarina posle kiše. Tražila sam te u knjigama, u reči više, u mojoj mašti, u bašti đurđevka, irisa i lavande. Ništa ne beše ni u mojoj mašti. Skrio si se dobro iza maske tajne. Izađi, kada te lepo moli tvoja orhideja.

Tražila sam te, veruj. Tada sam stala pred ikonom Svetog Jovana, upalila kandilo i donela telo nafore i molila se da izađeš ma gde bio, da te moje oči vide, da nam usne spoje trešnje, da nam smeh rasuti sve sete raznese. Izašao si neznano odkud, neznano zašto. Iza prvog ugla našli smo život naš strasno i slasno. Dva lika, dva znanca, dva ljubavnika.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak