Branislav Stojančev Paša

Rođen i živi u Novom Bečeju od 1952-ge godine (sušne) isključivo se baveći izazovom i avanturom akvarela (od 2001. godine) i opstaje kao samostalni slikar. Učesnik više pozivnih likovnih kolonija i žiriranih izložbi i prepoznat kao akvarel zavisnik za sva vremena.

Nikola Vlahović

Nikola Vlahović Nikasso je rođen 26. decembra 1986. godine. Završio je srednju školu „Milan Petrović” u Novom Sadu. Slika i piše pesme.

Prvu samostalnu izložbu slika imao je u Dečjem kulturnom centru u Beogradu 2002. godine, kao pobednik konkursa tog kulturnog centra, A drugu u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu 2009. godine kad mu je izložbu otvorio i kritiku napisao poznati vojvođanski likovni kritičar Sava Stepanov. Treći put je samostalno izlagao Kikindi, ačetvrti u Mokrinu.

Učestvovao je na više zajedničkih izložbi: izložba ULU M-a u SKC-u u Novom Sadu, i Mokrinu 2005; Art ekspo 2009, Novosadski sajam; Melenci 2008, 2009, Novo Miloševo 2012, Novi Bečej 2013. Učesnik je likovnih kolonija u Novom Miloševu.

Objavio je knjigu pesama Sunčan dan 2013. godine.

1995. godine na jednom brodiću usidrenog na obali Tise kraj Novog Bečeja, u vreme političke i finansijske krize, mala grupa slikara, u želji da pobege od surove stvarnosti, osnovala je Tisku Akademiju Akvarela.

Oblicima i bojama na papiru su Milorad Miša Berbakov, Zdravko Mandić, Grujica Lazarević, Đorđe Simić i Milorad Maravić, u jednom nesrećnom vremenu, prenosili pozitivnu energiju stvaranja, a sledeće godine se im pridružio Vlastimir Nikolić.

Inspirisani rekom, opredelili su se za specifičnu slikarsku tehniku, akvarel, koji ima nečeg magičnog u tome što se kroćenjem vode i pigmenta može prikazati ushićenje i lepota duha na hartiji.

Tokom 14 godina zajedničkog rada i druženja, utemeljivačima su se pridruživali i drugi slikari: Đorđe Petrović, Ranko Beljinac, Milivoj Mića Bogosavljević, Dragoslav Husar, Silva Vujović, Rajko Karišić, Branislav Marković, Tibor Nađ, Moma Mandić, Radiša Lučić, Aleksandar Bogdanović, Šandor Šlajf, Janoš Mesaroš i Lili Bunjik koji su takođe tokom pet dana kolonije stvarali svoj imaginarni svet i tako obogaćivali fundus Galerije TAA.

Brodić Miše Berbakova je u međuvremenu zaplovio rekom sećanja. Na taj brod su se ukrcali Grujica Lazarević i Ranko Beljinac. Ali u gradiću kraj Tise, i ove godine, u godini svetske ekonomske krize, Tiska Akademija Akvarela je opet otvorila svoja vrata, insistirajući na kontinuitetu stvaranja.

Uz utemeljivače Đorđa Simića i Milorada Maravića, kao i pridruženog člana Tibora Nađa pridružili su se Milivoj Štulović, Viktor Škrabanj, Maja Verzotti i Eleonora Toli, a kao počasni gosti Janoš Mesaroš i Vojin Tišma.

Miloš Radović (1953 - 1998)

Možda razlog treba izmisliti

Možda Relaciju između zamisli i konvencionalnog ostvarenja u tradicionalnim tehnikama slikarstva i relaciju između takve slike i njene fotokopije (koja sadrži neke dodatke od fotografija i predmeta) smatram merljivom, možda čak istovetnom.

Razlog Mnoštvo podataka o većini objekata van nas dobijamo putem fotografija i reprodukcija, bilo slike ili zvuka. Čak i dodir među nama postaje reprodukcija davno ustanovljenog pravila. Uče nas da umetnost i ljubav svedemo na tehniku.

Doslednost, makar i u ovim negativnim obeležjima našeg odnosa prema svetu, opravdava ovakav pristup stvaranju.

Ovde se ne radi o ironiziranju koje je podstaknuto romantičarskom tehnofobijom.

Treba Uklonimo se, prepustimo sve mašini i bićemo slobodno nezainteresovani. I onako je ono što nas vodi i pokreće na bavljenje poslom sumnjive vrednosti i krhkog opravdanja, nazvanog "umetnost", usamljeno i daleko iza nas, nejasno i pažljivo skriveno i tu nam ne pomaže introspekcija. Pomozimo mašini, dok ne odraste i stekne moć pogrešnog opredeljenja. Tako skidamo odgovornost i stičemo naklonost neminovnog. Dali ćemo biti sposobni da podnesemo dolazak onoga što nas čeka hiljadama godina.

Izmisliti Ja! Aparat za fotokopiranje "Omega 303" stvorio sam ovo što je pred vama. Nisam predviđen za povratak, ono što ostvarim ostaje zauvek izvan mene i ne opterećuje me. Onaj koji je to omogućio nevažan je kao i razlog koji je mislio da poseduje.

Rođen 14.02.1965 godine po Božijoj volji u Novom Bečeju. Slobodni umetnik. U svet umetnosti ulazi 1984 god. negujući tehniku ulja kroz realizam. Izlagao na dve samostalne i više grupnih izložbi. Živi i stvara u Novom Bečeju.

Značajnije grupne izložbe:

  • 2005 - Galerija kulturnog centra - Šabac XIV izložba malog formata - bijenale
  • 2005 - Galerija kulturnog centra - Šabac XI izložba akvarela - bijenale
  • 2005 - Galerija kulturnog centra - Šabac I izložba akta - bijenale
  • 2006 - Gradski muzej - Bečej IV Prolećna izložba
  • 2006 - Galerija kulturnog centra - Šabac XII izložba akvarela - bijenale

Našao sam kod Prusta jedno mesto za koje dugo nisam znao zašto me uznemiruje. Kaže Prust: "Jedna slika je otkrivanje samo malog dela umetnikovog tajnog sveta. Za veći deo tog sveta doznajemo tek kroz ostale slike istog umetnika". Prust je govorio o "manjem", i ",većem" delu umetnikovog sveta; nije rekao: ceo umetnikov tajni svet!

Milenko Ljubičić

Želeo sam da taj ceo umetnikov tajni svet nekako nazovem. Osećao sam da ga podnosim i nosim kao teret i kao blaženstvo istovremeno. Razumeo sam da sam zbog njega počeo da slikam, ali da sam od njega morao naročito da zazirem da bih mogao da nastavim da slikam, od njega celog, jer je on kao takav ceo bio veći od slikarstva i jer je uvek, u svakom slikarevom trenutku, mogao sve da pokvari. Taj ceo umetnikov tajni svet nazvao sam: AKTIVNA PREDSTAVA, a mogao sam da ga nazovem i: UMETNOST-UOPŠTE.

UMETNOST-UOPŠTE nema određene, pa tako ni moguće forme, oblike u kojima bi mogla da se pojavi. Ona ne može da postane ni reč, ni zvuk, ni slika, ni masa, a istovremeno je sve to zajedno i privila se kao silina svega toga zajedno.

U odnosu prema UMETNOSTI-UOPŠTE, dakle prema AKTIVNOJ PREDSTAVI, umetničko delo koje se pojavljuje u nekoj pojedinačnoj umetnosti (a u njoj je jedino kadro da se pojavi) može da izgleda umetniku kao nešto nesavršeno, nešto nepotpuno.

Ne pokušavam da definišem AKTIVNU PREDSTAVU. Ne bi ona mogla ni da stane u definiciju - prevelika je! Njoj bi u definiciji bilo tesno, baš kao što joj je tesno i u bilo kojoj od pojedinačnih umetnosti. Ali ako AKTIVNU PREDSTAVU ne može da definiše, slikar o njoj može da misli, i to u odnosu prema tolikim drugim stvarima. Slikar o AKTIVNOJ PREDSTAVI može da misli pre svega u odnosu prema slici - delu njegove pojedinačne umetnosti.

Zamišljam da nam je rođenjem poklonjen izvestan UNUTRAŠNJI PROSTOR da u njega, dok živimo, slažemo, neko halapljivo i zagrcnuto, neko usredseđeno i precizno kao u tehničkom crtežu, neko nezainteresovano i bez učenja, sve što čini našu predstavu sveta. Taj unutrašnji prostor je ograničen, prazan i podjednakih dimenzija kod svih takozvanih normalnih ljudi. (Kod duševnih bolesnika je možda veći, možda manji, no u svakom slučaju deformisan i oštećen. Deformacija unutrašnjeg prostora kod nekih umetnika prikazuje se pre kao olakšica nego kao prepreka.) Različitost među ljudima, odnosno među njihovim predstavama sveta, ne sastoji se, mislim, u različitosti dimenzija njihovih unutrašnjih prostora; razlike počinju u sistemu slaganja svega što primamo, svega što doživljavamo, svega što doznajemo posredstvom osećanja i razuma.

Količina informacija nije bitna; bitni su međusobni odnosi informacija, sistem koji proizilazi iz tih odnosa. Neko s ogromnim brojem prikupljenih informacija ne "razume" ništa; neko s malim brojem informacija (na prste da se izbroje!) "razume" sve. Negde sistem slaganja porazumeva izvestan red, koji, opet, ima za posledicu neprekidno uspostavljanje kontakta između pojedinosti; negde sistem slaganja i nije sistem u punom smislu reči, što će reći da njime ne upravlja volja za nečim, nego je čovek jednostavno izložen življenju, pa ili ga se to što prima u onaj UNUTRAŠNJI PROSTOR jednostavno ne tiče, ili ga surovo prevazilazi i pobeđuje. Za predstavu sveta u pravom sistemu može da se kaže da je aktivna; u drugom da je pasivna - deponija na periferiji bića.

Kad je predstava aktivna, čovek se usuđuje da misli: sve oko mene jeste i ja jesam u svemu. I još moje JA zaista ima sposobnost da rađa ono iz čega je samo rođeno.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak