Janoš Mesaroš

Na scenu naše naivne umetnosti Janoš Mesaroš se uključuje tokom ranih šezdesetih godina proteklog veka. Mladi i talentovani umetnik je tada član grupe naivnih umetnika "Selo" koju je u Novom Bečeju oformio Dragiša Bunjevački. Uz Bunjevačkog, svakako jednog od najzanimljivijih naivnih umetnika u nas, radili su Milica i Milivoj Mirić, Svetozar Kiselički, Tivadar Košut i Janoš Mesaroš.

Janoš Mesaroš

Ova odrednica je veoma bitna za razumevanje ranih radova Janoša Mesaroša. Jer, mladi umetnik ne potpada pod koncepcijska obeležja tada modernih "škola" ili "krugova" naive a, kako to ispravno zaključuje Koviljka Smiljković, "Bunjevački je na mladog slikara više uticao svojim stavom i odnosom prema životu i umetnosti nego u formiranju njegovog likovnog identiteta". U Mesaroševim ranim radovima vidljiva je interesovanje da se motivom prepoznaju i zabeleže scene svakodnevnog seoskog života. Istovremeno, mladi slikar nastoji da uravnoteži odnos sadržaja i forme, da iznađe adekvatan način pikturalne realizacije, da dopre do vlastitog karakterističnog likovnog iskaza.

Tokom poznih sedamdesetih i početkom osamdesetih godina u Mesarešovom opusu se javljaju specifični motivi vojvođanskih pejzaža u kojima se svojevrsni "isečci" ravnice, poput letećih čilima uzdišu u nebo. Ti fragmenti plodnog, travnatog, cvetnog tla, u slici dobijaju izgled svojevrsnog simbola "čiste", izdvojene i sačuvane izvorne lepote prirode. Na jedan poetičan način slikar je stvarao apoteozu vojvođanskoj ravnici. U njegovim slikama se javlja jedna zasebna, suptilna i sasvim pitka doza slikarskog nadrealizma koja će tim ostvarenjima dati osobenu privlačnost. Treba istaći i osobenu jasnoću Mesaroševih pejzažnih prizora. Jasnoća naslikanih prizora je proistekla iz preciznog interpretiranja vlastite likovne misli ali i iz sugestivnog utiska da tim motivima "struji vazduh". Istovremeno, jasnim, zvonkim i čistim koloritom umetnik ostvaruje karakterističnu i jedinstvenu pikturalnu atmosferu svojih slika. Nastale krajem nesretnog dvadesetog i početkom neizvesnog dvadesetprvog veka, ovakve Mesaroševe slike, međutim, imaju i drugačiji prizvuk. U njima je moguće prepoznati čak angažovani stav i značenje jer objavljuju umetnikovu svest o ekološkoj ugroženosti, o potrebi zaštite životne sredine kao jedne od primarnih civilizacijskih problematika. Istovremeno, uz to izdvajanje fragmenata pejzaža, ti prikazi razdvajanja, rastakanja i raspadanja tla imaju i drugačije metaforičke potencijale. Nije li takvim slikama ovaj umetnik anticipirao neke od sudbinskih događanja rascepa jedne države, nije li tim naizgled idiličnim viđenjima naslutio sudbinska razdvajanja, udaljavanja, razgraničenja? Svakako se povodom ovih slika treba prisetiti i završnih prizora Kusturičinog "Undergraund-a" pa shvatiti koliko je anticipacijskih podudarnosti u shvatanju određenih događanja u ostvarenjima dva umetnika...

U slikarstvu Janoša Mesaroša permanentno egzistira i simbolička tema konja. Naravno, i ta tema je sudbinski vezana za vojvođansko podneblje, za ravnicu, za selo. Povezanost čoveka i konja, u ovim panonskim prostorima, egzistencijalno je značajna: s konjima se dolazilo na rad, u rat, na veselje, na poslednji put... U tom smislu Mesaroš "uklapa" konja u svoje pejzaže, za njih vezuje kola poput Nojeve barke, vazdiže ih u nebo, njima nadkriljuje usamljene salašarske kućerke ili karakteristično zelenilo okućnica... Kako se radi o simbolu, Mesaroš prikaz konja stilizuje i dovodi do karakterističnosti pikturalnog znaka, čak "zaštitnog znaka" vlastitog slikarstva. U aktuelnom trenutku Mesaroš je taj simbol pretvorio u izvor bezazlene prijatnosti i privlačnosti, u dokaze nekakvog vlastitog crtačkog i slikarskog virtuoziteta, često ga dovodeći do lapidarnog jezika karikature. Kao da slikar Janoš Mesaroš nastoji da konzumente svoje umetnosti oslobodi bremena sudbinskih tema i upozorenja, da ih udalji od manifestacija jedne trajajuće i transformišuće krize, kao da nastoji da im ponudi svojevrsne arkadijske prizore kojima je, možda moguće prenebregnuti i savladati svu tu egzistencijalnu pretnju kojom nas tako neštedimice obasipa naša stvarnost i naše svakodnevlje... Ili je u takvom nastojanju sadržano samo naivno verovanje jednog istinski dobronamernog slikarskog zanesenjaka i stvaraoca.

 

Potvrda o prihvatanju, na osnovu neizmernih profesionalnih rezultata, slikara Janoša Mesaroša da se uvrsti u knjigu Oxford᾽s Book Successful People of Serbia - Biografska enciklopedija ličnosti u Srbiji od međunarodne, nacionalne i regionalne važnosti.

Izdavač, Oxford Book Media Solutions ltd. 2016

Na 219 strani ove prelepe knjige, kaja je rađena u tvrdom povezu sa kožnim omotom i u ograničenom tiražu, o našem slikaru Janošu Mesarošu možemo pročitati sledeće:

Mesaroš Janoš

Oxford᾽s Book Successful People of Serbia

O: Slikar. B: Novi Bečej, 30.1.1943. P: Otac Mihalj, majka Eržebet. Ms: Oženjen. E: Osnovnu školu završio je u Novom Bečeju, da bi potom u Novom Sadu upisao Srednju školu za primenjenu umetnost „Bogdan Šuputˮ. Na očevo insistiranje („Ne želim da budeš seoski molerˮ), upisuje Tehničku školu. Prve dve godine završava u Novom Sadu, da bi zbog fudbala kojim se tada uspešno bavio prešao u Tuzlu i tamo završio srednju čkolu. U Tuzli upisuje Mašinski fakultet, ali se ubrzo seli u Zemun, gde upisuje Višu mašinsku školu. Godine 1969, za vreme fudbalskog meča, teško je povredio kičmu i godinu dana je bio nepokretan. U bolesničkoj postelji je prvi put počeo da crta.

Oxford᾽s Book Successful People of Serbia

Crtao je portrete bolesnika. Svoju sportsku energiju pretočio je u umetničku strast. Ta povreda je za njega bila znak da je do tada bio na pogrešnom mestu. Od tada slikarstvo postaje njegov život, a fudbal samo lepa uspomena. Akademiju nikad nije završio. Ca:  godine 1970. Postaje član grupe „Seloˮ, ali se odmah po stilu razlikovao od njih. Da bi izoštrio svoj stil, obišao je mnoštvo muzeja i galerija po Evropi. Najčešći simboli na slikama Janoša Mesaroša su voda, bundeva, kao simbol bogatstva („kad je bundeva velika i kukuruz je velikiˮ), salaš i ambar. Neosedlani konji su ono što daje posebnu lepotu i neobuzdanu slobodu na slikama. Ljude retko slika, naročito žene, jer „nikad nisu zadovoljneˮ. Večito izaziva slučajnost, u dosluhu sa srećom. Inspiracija su mu reč, zvuk, muzika. Neguje slučajnost. Imao je, širom sveta, preko 300 izložbi na kojima se predstavio s više od 7.000 slika. Ljubitelj scene, nemirnog duha, kozer, za koga je neodmerna kritika najružnija stvar koja se može desiti. Zaljubljen u život i posao kojim se bavi. I kako je rekao gospodin Nikola Kusovac: „Kod Mesaroša ne možemo ništa dodati i ništa oduzetiˮ. Ach: Velika dostignuća će tek doći. Još ih nisam dostiga i to je dobar osećaj. Ne želim da zatvorim krug. H: Kuvanje, posebno čuvenog paprikaša, fotografija, muzika. PMM: Slikanje, u mom svetu, u kom se najbolje osećam. RoS: Moja potreba da za druge učinim nešto lepo i, zauzvrat, uživam u njihovoj radosti.

 

Portreti

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.