Dragiša Bunjevački 1925 – 1983

Dragiša Bunjevački 1925 – 1983

Dragiša Bunjevački, slikar iz Novog Bečeja i osnivač grupe „Selo", rođen je 1925. godine u Pančevu.

To je slikar koji je živeo da bi slikao, ali on nikada nije živeo od slikarstva niti je slikao da bi živeo.

Snaga njegove umetničke kreacije je u njegovom kosmopolitskom stavu i duhu. Ne mareći za ustaljene norme življenja i malograđansku egzistencijalnu sigurnost, živeo je komotno, jednostavno i boemski. Zahvaljujući sticanju raznih životnih okolnosti i socijalnom statusu roditelja, od malih nogu je menjao zanimanja,koja su najneposrednije doprinela da se susretne i upozna obične, male ljude, koji mnogo rade, malo zarađuju i veselo žive. Njegov život se odvijao van ustaljenog klišea, dinamično i teško, od uličnog prodavca novina, preko cirkuskog dresera konja, kafenskog svirača, do radnika u fabričkoj radionici.

Čovek koji je slikajući živeo svoj nimalo lak život i lutanja, a koji je po načinu života i slikanja bio jedan od najusamljenijih slikara, Bunjevački, stvorio je opus slika koje odzvanjaju snagom ličnog doživljaja i ličnog viđenja stvari. Kroz njh je uspeo da dočara onu specifičnu aromu i atmosferu vremenskog trajanja, evokacije i prolaznosti.

Njegova najbolja dela su ona koja su nastala kao omaž znamenitim ličnostima: Rusou, Malrou, Sartru, Bihaljiju, Hegedušiću i dr. To su vizionarsko-poetske kompozicije na kojima je nadahnuto predstavio sve te ličnosti kojima se divio i poštovao ih. Neobičnost njegovih slika ogleda se u kompozicijskom rešenju postavljanja portreta. Figure lebde u vazduhu kao da su beztežinske. One ne dodiruju tlo, jer bi tako postale statične, a on je mrzeo statičnost i težio ka visinama i uzletu.Zato je simbolično isticao značaj i snagu portreta.

Najveći broj njegovih slika nastao je iz autobiografske inspiracije. Na njima je presecao površinu slike da bi dobio pomereni horizont na kome je u funkciji simbola aplicirao cirkusku šatru, konja sa dreserom, goluba, štafelaj, knjigu ili svog mačka od koga se nikada nije odvajao.

Od 1938. godine kada je naslikao prvu sliku pa do svoje smrti 1983. godine nastalo je mnogo slika kojima je želeo da obogati svet. Uzor mu je bio Ruso, a inspiracija je dolazila iz prirode, nesputanosti, slobode, uznemirenosti i meditacije. Komunikativan i neposredan, druželjubiv i duhovit, spontan i jednostavan, sticao je prijatelje, pomagao kolege, ali se ljudima nije sasvim predavao. Umro je rano / u 58. godini života /, ali je po onome što je naslikao, po načinu kako je živeo i razmišljao, bio izuzetna pojava u naivnoj umetnosti.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.