IX

"Branka, Branka", vikala je drmusajući me za rame moja gošća, Hajnalka.

"Ti kao da ne čuješ dobro. Vičem te više puta, a ti se zagledala u vrata hotelskog hola i ne odgovaraš.

Delovala si kao da si u transu. Ličila si mi na one austarlijske plemenske magove koji padaju u trans, kada prizivaju bogove da im podare kišu ili oteraju zle duhove.

Kao da si malo i bleda. Da li ti je dobro", nastavila je sa pitanjima Hajnalka.

Nešto sam se zamislila. Ništa važno.

Da li si dobila sobu kakvu si želela? Ne ljuti se. Kongres je. Velika je gužva pa se do jednokrevetne sobe teško dolazi, počela sam ja da ispitujem ne bi li prekinula njen rafal pitanja.

"Dobila sam i više nego što sam tražila. U nedostatku jednokrevetnih soba, a čini mi se da je imalo uticaja i to što su mislili da sam gošća gospodina Boška, koji me je dovezao, ponudili su mi, a ja sam prihvatila, apartman na prvom spratu. Pođi sa mnom da vidiš gde sam smeštena".

Penjemo se na prvi sprat. Ispred nas ide momak sa recepcije koji nosi, Hajnalkinu, malu putnu torbu. Staje ispred jednih vrata. Podižem pogled, ote mi se glasno: apartman 1212.

"Kakve veze ima što je 1212.", pitala me je Hajnalka i nastavila: "bolje nego da je 1313, zar ne?"

Prećutala sam odgovor. Hajnalka je načinila grimasu pokazujući mi da je pratim pri ulasku u sobu, i nije puno insistirala na daljem razgovoru u vezi broja sobe.

Ušle smo u jedan od tri hotelska apartmana. "Žuti apartman", kako su ga zvali. Uređen je u tonovima žute boje, zidovi, nameštaj, tepisi, pokrivači na velikom bračnom krevetu. Tri prostorije, veliko kupatilo. U dnevnoj sobi garnitura za sedenje, stočić, frižider. Televizor i muzička linija.

Momak koji nas je doveo do apartmana upalio je svetlo, uključio radio, i pošto mu je Hajnalka dala bakšiš poklonio se i izašao iz apartmana.

"Zar nije divno ovde" ushićeno me je pitala Hajnalka.

Divno je, zbunjeno sam odgovorila, pomalo iznenađena raskošću prostora u koji do tada nisam imala prilike da uđem.

"Branka, sada sam shvatila da ja za večeras nemam šta da obučem. Moje stvari su još uvek na putu za Beograd. Kako ću na večeru u ovoj garderobi. Povedi me da nešto prikladno kupim za večeras", molila me je Hajnalka.

Imam bolje rešenje. Ako ti to neće biti neprijatno, pošto smo slične građe, predlažem ti da izabereš nešto od moje garderobe za večeras, a sutra će ti već stići tvoj prtlјag, odgovorila sam joj.

"Tvoj sam dužnik", uzvratila je Hajnalka dok smo izlazili iz hotela idući ka mom stanu.

Da li ste znali...

početkom 1975. godine počela je, zahvaljujući sredstvima mesnog samodoprinosa, izgradnja Radničkog doma u Novom Bečeju, u čijem je sklopu projektovana četvorostazna automatska kuglana. Gradnja, ovog kapitalnog objekta, trajala je manje od 16 meseci, a svečano otvaranje je obavljeno 1. oktobra 1976. godine.